Izvor: Politika, 28.Okt.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački zaokret
Berlin odustao od pretnje uvođenjem viza Srbiji i razmatra (finansijske) mogućnosti otklanjanja razloga ekonomske emigracije iz Srbije
Posle desetodnevne ujdurme oko ponovnog uvođenja viza za građane Srbije koji putuju u EU, pokretač rasprave, Nemačka, napravila je zaokret od, kaže se, 180 stepeni.
Najviši zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, šef resora Hans Peter Fridrih i njegov državni sekretar Ole Šreder, objasnili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su „razmišljanja” nemačke vlade usredsređena na sprečavanje daljeg priliva lažnih, dakle ekonomskih azilanata.
U tom kontekstu bi ponovno uvođenje viza za državljane Srbije predstavljalo „poslednju meru” – ukoliko bi se izjalovili svi drugi pokušaji da se stane na put zloupotrebi prava na azil „od strane nekih grupacija građana u toj zemlji”.
Izvori u kabinetu koalicione vlade u Berlinu dodatno su izjavili za „Politiku” da Nemačka razmatra, između ostalog, mogućnost finansijskog angažmana, ne bi li se otklonio osnovni razlog ekonomske emigracije, puko siromaštvo u društvenim slojevima iz kojih potiču azilanti.
Do zaokreta u nemačkom držanju došlo je uoči i za vreme sastanka ministara unutrašnjih poslova EU, minulog četvrtka u Luksemburgu. Onde je, prema najavama nemačkih političara i njihovih lobista, trebalo da bude razmotrena mogućnost suspenzije bezviznog režima sa Srbijom i s još nekim zemljama zapadnog Balkana.
Međutim, upravo u Luksemburgu je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Berlina Ole Šreder objasnio je da je nemački predlog za ponovno uvođenje viza državljanima Srbije predstavljao „poslednju meru”.
Izjavu državnog sekretara Šredera podržao je njegov šef resora, ministar Hans Peter Fridrih – ograđujući se od kritike da instrumentalizuje problem lažnih azilanata u druge svrhe.
Izjavio je, najpre, za dnevnik „Velt” da Nemačka ne odustaje od prava da se „aktivno” suprotstavi najezdi ekonomskih azilanata. „Ono što Berlin planira daleko je od suspenzije bezviznog režima”, rekao je Fridrih i dodao: „Razmotrićemo smanjenje paušalne, mesečne pomoći za azilante iz Srbije, ubrzati proceduru (ne)odobravanja azila, s tri na mesec dana.”
Na stranu zvaničnika nemačkog MUP-a svrstala se i ministarka austrijske policije Johana Mikl-Lajtner – do pre nedelju dana najvatrenija pristalica ponovnog uvođenja viza Srbiji, a uz nju i Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Ministarka Mikl-Lajtner se saglasila sa „konstruktivnom kritikom” resornih kolega iz EU na njen račun, odnosno, potvrdila je ispravnost pitanja – zašto se zalaže za uvođenje viza državama iz kojih dolaze ekonomski azilanti, ako se zna da Austrija nije suočena s tim problemom?
Priznajući da je u Austriji ove godine registrovano manje od tri stotine ekonomskih azilanata iz Srbije, ministarka je rekla da se zalaže za uvođenje takozvane zaštitne (vizne) klauzule – praktično suspenzije bezviznog režima – kao političarka koja ne zastupa samo interese svoje zemlje, već štiti evropske interese.
Šta se, uistinu, dogodilo u Luksemburgu, ali i pre tog „malog samita” ministara unutrašnjih poslova?
Polazna situacija, kao takva, nije išla u prilog Nemačkoj. Za eventualno usvajanje njenih predloga bila je potrebna dvotrećinska većina, a Berlin je imao samo šest članica na svojoj strani...
„Stišavanju” rasprave o ukidanju bezviznog režima EU sa Srbijom, najzad, doprinela je inicijativa austrijskog kancelara Vernera Fajmana. Šef austrijske koalicione vlade Fajman, naime, odnedavno je „nezvanični posrednik” između Pariza i Berlina.
Njegova funkcija se u centrali njegove stranke ovako opisuje: „S jedne strane, kao lider socijaldemokratske stranke, politički i pragmatički je blizak francuskom predsedniku Fransoa Olandu. S druge strane, odnosi nemačkih i austrijskih kancelara su od vajkada bili više nego dobro susedski...”
Ističe se, dakle, da je kancelar Fajman preneo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da je Francuska zabrinuta zbog instrumentalizacije plana u načelu, po kome bi idućeg proleća trebalo da dođe do revizije dosadašnjih viznih odredbi EU.
Stav Pariza jeste dogovor o pooštravanju viznog režima, po potrebi, ali se on ne odnosi samo na zemlje potencijalnih, ekonomskih azilanata – ponajmanje na države koje imaju status kandidata za pristup EU. Francuski „plan prevencije” pred najezdom izbeglica odnosi se, pre svega, na eventualno pogoršanje političke situacije na bliskom i srednjem istoku.
Suspenzija bezviznog režima, s druge strane – ona koja je podstakla raspravu o reviziji dosadašnjih viznih klauzula – osmišljena je da bi se izvršio pritisak na države koje traže oslobađanje njenih građana od vize za ulazak u celokupnu EU.
Istovremeno, međutim, selektivno odlučuju o bezviznom režimu sa pojedinim članicama EU. Koje su to zemlje, saopštio je prestižni nemački dnevnik „Frankfurter algemajne” u svom nedeljnom komentaru: „Misli se, pre svih, na SAD i na Kanadu.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 28/10/2012
