Izvor: B92, 29.Maj.2015, 18:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indira Kolonija: Ja sam žena vatra
Hrvatska pevačica grupe Kolonija Indira bila je gost-voditelj Bulevara B92, a mi smo iskoristili priliku da pričamo sa njom o detinjstvu i muzičkoj karijeri...
Vi ste neosporno jedna od najenergičnijih pevačica na sceni. Vaše ima Indira znači žena vatra. Odakle crpite energiju?
- Definitivno sam živa vatra (smeh). Ja sam veliki profesionalac i prava Devica horoskopska, tako da sam prefekcionista i uvek se prema poslu odnosim kao vojnik. Sve mora biti u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << redu i sve mora da funkcioniše. Inače sam vedra osoba koja ne skida osmeh sa lica i imam osećaj da je to moja životna misija da uveseljavam ljude. Svi oni koji nisu raspoloženi ili imaju loš dan ja sam za njih savršena terapija. Tako da molim vas kada vam je teško, stisnu vas problemi i besparica zovite Indiru.
Kažu da ste i u detinjstvu bili malo nestašni i da ste se više družili sa dečacima.
- To je istina. Imala sam prelepo bezbrižno detinjstvo. Ispunjeno igrom, za razliku od današnje dece koja isključivo u rukama drže telefone i sve što je doneo tehnološki talas. Ja sam detinjstvo provodila napolju. Trčala sam po šljivicima, krali smo kukuruz komšijama i onda bih se tako sva musava i prljava vraćala kući i zadavala muke mojim roditeljima. Kada gledam na taj period iz ove tačke, to je jako lep period. Moj otac je hteo da me upiše u muzičku školu, a ja sam uvek govorila – tata ja hoću da se igram napolju. Muzička škola mi je bila nametnuta, ali se pokazala kao odličan izbor za moj dalji životni put, jer sigurno onda moj život danas ne bi bio ovakav kao što jeste.
Da li se sećate koga ste videli kao mali na televiziji i rekli želim da budem kao ona?
- Kada sam bila klinka volela sam mnogo Madonu. Onda sam u osmom razredu osnovne škole odlučila da napravim jedan bend i to su bile četri devojke. Zvali smo se Zauvek mladi. Bila je velika borba ko će pevati glavni vokal, brzo smo se sastavili i rastavili. Madona nam je svima bila idol i zbog pesme “Like a Virgin” smo se i posvađale. Kasnije kako sam odrastala fascinirala me je Tina Tarner.
Koliko vam laska što se i dan danas neke vaše stare pesme puštaju po klubovima i ljudi ih i dalje vole?
- Skoro sam pričala na jednoj radio stanici o pesmi Indeksa “Bacila je sve niz reku” koja je meni jako draga i onda sam shvatila da bez obzira na sve pesma uvek ostaje. Nadam se da jednog dana kada me ne bude bilo da će moje pesme ostati. Evo posle devetanest godina ljudi i dalje slušaju neke stare pesme, ali došle su nove generacije koje prate pesme novijeg datuma. Primetila sam da u prvim redovima na koncertima su deca koju sam, da tako kažem, ja odgajala. Drago mi je da sam čitavu karijeru gradila zdravo, odnosno na pesmi i razmišljala kao muzičar. Nije važno da li imate 10 ili 100 kilograma, da li izgledate ovako ili onako, da li imate milion pratilaca na Instagramu ili ste popularni na nekim drugim društvenim mrežama, pesma ostaje.
Da li postoji pesma koju ste čuli i pomislili – zašto ova pesma nije moja?
- Na primer obožavam pesme Tonija Cetinskog. Često sam se šalila sa njegovim producentom Mirom Boljanom – kada ćeš meni napisati ovakvu pesmu, što meni nisi ovu dao. Ali to je više šala i onda bi mi on odgovorio – šta fali Borisovim pesmama. Boris inače već godinama piše pesme za grupu Kolonija. Svaki put mu se iznova divim i evo sad će i 12. album na kojem je on radio. On je stvarno talentovan i svaki put zna da napiše hit.
Kako vam se čini muzička scena danas?
- Svoj posao radim srcem i dušom. Ono što mi se sviđa ja ću to pohvaliti. Nisam sklona kritikovanju, za svaku vrstu muzike postoji publika. Muzika je raznovrsna, tako da šta ko voli, nek izvoli.
Bili ste i mentor u pevačkom takmičenju “Voice”, pa nas zanima koje ste savete davali mladim ljudima?
- Dosta toga sam rekla svojim kandidatima. Pored talenta vrlo je bitno da se ste kompletan performer. Ne možete se samo osloniti na sjajan glas i da stojite kao “kuvana noga”. Neophodna je harizma, pokret i uveriti publiku u to što pevate. Nikad ne treba gledati u pod, već u ljude. Ima puno stvari koje sam rekla, ali sreća uvek prati hrabre. Mene je pratila, jer sam se odlučila da odem iz jednog malog grada u Zagreb sa jednim koferom i verom u sebe. A to su bile samo četri pesme koje su promenili moj život, iako su govorili da nije to ta muzika koja će proći ovde kod nas. I vraćam se na početak našeg razgovora, pesma je najbitnija.
