Izvor: Politika, 12.Avg.2014, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hilari Klinton: Obama greši
Bivša ministarka inostranih poslova SAD optužila sadašnjeg predsednika da vodi pogrešnu spoljnu politiku
Hilari Klinton javno se ogradila od politike američkog predsednika Baraka Obame, odbacila suštinu njegove doktrine u spoljnoj politici i optužila svog donedavnog šefa za neuspeh. Takođe se bespogovorno stavila na stranu Izraela u ratu koji vodi protiv Hamasa.
Retko je ko i do sada sumnjao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nameru Hilari Klinton da se kandiduje za predsednika SAD na izborima 2016, ali otkako je u intervjuu za časopis „Atlantik”, objavljen pre dva dana, optužila Baraka Obamu da vodi pogrešnu spoljnu politiku na Bliskom istoku i da nema strategiju za odbranu od ekstremnih islamista, jasno je da je njena trka ka Beloj kući ušla u novu fazu.
Krivicu za neuspešnu spoljnu politiku bivša američka državna sekretarka svalila je bez pardona na Baraka Obamu, u čijoj je administraciji donedavno radila. Klintonova se pridružila republikancima u napadima na Obaminu spoljnu politiku za koju se smatra da je suviše meka i nije dovoljno ratoborna. Najveća greška, kako je nekadašnja prva dama rekla u intervjuu”, bila je odluka SAD da se ne meša u pobunu protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada, čime su, po njenoj oceni, „otvorena vrata najekstremnijoj pobunjeničkoj frakciji i Islamskoj državi”.
Klintonova smatra da je američkim nemešanjem stvoren veliki prazan prostor koji su popunili džihadisti i optužuje predsednika Amerike da nema strategiju
za odbranu od džihadističke pretnje. U intervjuu, čiji sadržaj pomno analiziraju svi američki mediji, ona ističe da SAD moraju razviti sveobuhvatnu strategiju za suočavanje sa islamističkim ekstremizmom, kao što je svojevremeno Amerika imala strategiju za borbu protiv komunizma. Gotovo na direktan način se preporučuje za izradu i primenu te strategije koju njen partijski kolega i takmac u ljutoj trci za predsedničku nominaciju Demokratske stranke 2008. Barak Obama nije umeo ili nije hteo da napravi.
Jedan od razloga zbog kojih je „zabrinuta” jeste tendencija i kapacitet „džihadističkih organizacija da se šire, što može uticati na Evropu i na SAD”.
Klintonova je, po oceni analitičara, ovoga puta napravila nepogrešivu političku kalkulaciju: njoj je jasno da će u trci da ponovo postane stanarka Bele kuće – ovoga puta kao predsednica, dok će njen muž Bil Klinton biti prvi džentlmen u istoriji zemlje – izazovi sa desnice biti mnogo jači od onih koje će uputiti takozvana levica. Ona već ima strategiju kako da privuče birače sa centra, čak i konzervativce iz Republikanske stranke, dok računa da će je Demokratska stranka nominovati kao svog predsedničkog kandidata. Pri tome je ne brine mnogo to što će levo krilo Demokratske stranke biti nezadovoljno njenom optužnicom protiv Obame.
Nezadovoljstvo Obaminom „mekom spoljnom politikom” raste među republikancima i onima koji su zdušno podržavali američku intervenciju u Iraku u vreme Džordža Buša. To da se u ovaj rat, sazdan na lažnim izveštajima o iračkom posedovanju oružja za masovno uništenje, nije smelo ići, više se skoro ne pominje. Senator Džon Mekejn predvodi u bezrezervnom zalaganju za agresivniju intervenciju u Iraku. Obamin nalog za ograničene vojne operacije protiv militarista u Iraku, Mekejn ocenjuje nedovoljnim. Reč je o „najbogatijoj, najmoćnijoj terorističkoj organizaciji u istoriji”, kaže senator Mekejn. On slično kao Klintonova, ali sa još jačim nipodaštavanjem, ističe da predsednik Obama pokazuje „fundamentalno nerazumevanje pretnje” koja dolazi od Islamske države Iraka i Levanta.
Obamina spoljna politika napadana je sa svih strana u SAD. Zamera mu se da je suviše spor u odgovorima i da su SAD pod njegovim vođstvom pasivne umesto da zauzmu proaktivnu ulogu. Kritike su naročito narasle otkako je otpočela kriza u Ukrajini, Gazi, Iraku. Već u svojoj knjizi „Teške odluke” u kojoj je opisala svoje iskustvo kao državne sekretarke, Hilari Klinton se zalaže da se doktrina američke izuzetnosti promoviše na aktivniji način. Ali u ovom intervjuu ona je bez ikakvog uvijanja izrazila potpuno neslaganje sa Barakom Obamom.
Svi politički analitičari, gotovo bez izuzetka, ocenjuju da Klintonova na ovaj način pokušava da se udalji od nepopularnog predsednika kako bi sigurnije prokrčila put ka Beloj kući. Ističe se da je ona uvek bila mnogo više jastreb od Obame, da je njena podrška ratobornijoj Americi odavno poznata i da je ona za razliku od Obame podržala američku intervenciju u Iraku. Ipak, kako analizira, vašingtonski portal „Politiko”, teško da će Hilari Klinton i uspeti, kad se upusti i zvanično u trku za predsedničku funkciju, da objasni američku nemoć da na neki konstruktivniji način spreči bujanje kriznih žarišta u svetu.
Z. Šuvaković
objavljeno: 12.08.2014.
