Izvor: B92, 30.Jan.2010, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vrhu liste citata u 2009.
Crta pod spisak najvećih naučnih dostignuća u 2009. godini je podvučena, a u taj „krem de la krem" istraživačke elite ušao je i jedan mladi srpski fizičar. Rad Vladimira Cvetkovića (32) najtiražnije američke novine „USA today" stavile su na šesto mesto najznačajnijih naučnih radova u prethodnoj godini. Njegovo istraživanje o posebnoj vrsti superprovodnika našlo se pri vrhu liste, zajedno sa analizom virusa svinjskog gripa, novim metodom lečenja raka, WMAP-om >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kosmosa...
Cvetković je rad pisao sa mentorom prof. Zlatkom Tešanovićem, a objavljen je u časopisu „Jurofiziks leters" i objašnjava teoriju novootkrivene superprovodnosti u određenim materijalima na bazi gvožđa i arsenika.
- Najočiglednija primena superprovodnika je za prenos struje bez gubitaka. Njujork, na primer, već primenjuje superprovodne, umesto standardnih kablova za struju - pokušava Vladimir Cvetković jednostavnije da objasni komplikovanu oblast kojom se bavi. - Svi danas poznati superprovodnici moraju da rade na temperaturama od skoro 200 stepeni ispod nule. A mi smo istraživali provodnike od gvožđe-niktida koji bi mogli da budu superprovodnici na sobnoj temperaturi.
Budućnost materijala koji istražuje je, dodaje on, i u izgradnji levitacionih vozova, koji lebde iznad superprovodnih magneta i kreću se brzinom od nekoliko stotina kilometara na čas. Jedan takav, podseća, već postoji u Kini.
Kriterijum za listu „USA today" bio je citiranost rada u člancima drugih naučnika. Vladimirov rad već je citiran više od sto puta, a radovi iz fizike, u proseku, citirani su osam puta.
Vladimir je sada postdoktorant na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu, i od njega se, kako kaže očekuje da ide dalje.
-Istražujem gvožđe-niktide, ali radim i na drugim projektima iz teorijske fizike.
Ovaj mladi fizičar rodom je iz Jagodine. A posle Matematičke gimnazije i Fizičkog fakulteta dobio je stipendiju i otišao na postdiplomske studije na Lorenc institut u Holandiji, a onda u Ameriku. - Zbog boljih uslova, kaže.
Priznaje, nije još odlučio da li će se vratiti u Srbiju. Kaže, ovde postoji potencijal, ali mogućnosti za dalje usavršavanje ne postoje.
- I profesor Tešanović, koautor rada, rodom je iz naših krajeva, iz Bosne. Bio je jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji u celoj Americi, gde živi već 30 godina. I većina kolega sa fakulteta, u Beogradu, rasuli se po svetu. Posle mene, u Holandski institut stiglo je još nekoliko studenata iz Srbije. Jedan od njih je Mihajlo Čubrović, čiji rad o teoriji superstruna i superprovodnosti je objavljen u prestižnom naučnom časopisu „Sajens".
I.M.
Izvor: Novosti.
