Izvor: Politika, 20.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesni, a rade
Povišena temperatura ipak razlog za obaveznu posetu lekaru, jer upala pluća, jedna od najopasnijih komplikacija gripa, može da ugrozi život
Lekarske ordinacije su ovih dana pune ljudi koji kašlju i šmrcaju, ali malo je onih koji se odlučuju za klasično lečenje i otvaranje bolovanja. Po zvaničnim statistikama, upisanu dijagnozu gripa u celoj Srbiji ima jedva nešto više od 4.000 stanovnika, ali to su samo one osobe koje su potražile pomoć lekara. Mnogo više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je onih koje muče bol u grlu, kašalj i glavobolja, ali ostaju kod kuće i pokušavaju da se u što kraćem roku sami „zaleče” i vrate na posao. Tek kada čoveka „slomi” upala pluća ili bronhitis, onda otvara bolovanje.
Kad je reč o upućivanju na bolovanje, epidemiolog dr Predrag Kon kaže da su prilike u kojima živimo definitivno uticale i na preporuke lekara.
– Kad neka osoba nema temperaturu, a ima kijavicu, lekar će teško odlučiti da joj otvori bolovanje. Mnogi bolovanje i ne traže, verovatno zbog straha da ne ostanu bez posla. Uzimaju lekove koji im ublažavaju probleme sa sinusima, sirupima umiruju kašalj, piju čajeve i, šta će, odlaze na posao. Eventualno uzmu neki dan od godišnjeg odmora. Teško je dati generalni savet u današnje vreme. Postoje osobe koje, iako nose infekciju „na nogama”, prođu bez bilo kakvih komplikacija, kao što nije obavezno da izrazita malaksalost dovede do komplikacija. Jednostavno nema pravila, pa svako mora sam da nađe ravnotežu. Ipak, u slučaju pojave temperature treba otići lekaru – kaže dr Kon.
Dakle, prvi savet je – toplomer pod mišku. Dr Kon ističe da su upravo povišena temperatura i nagli početak bolesti ono po čemu ćemo prepoznati da li imamo virus gripa ili neku drugu infekciju. Za grip su karakteristične visoke telesne temperature – iznad 38 stepeni Celzijusa i opšta malaksalost. Prema rečima našeg sagovornika, podaci pokazuju da upale pluća i druge komplikacije mnogo češće zbog nelečenih infekcija pogađaju zdrave osobe, jer su hronični bolesnici mnogo oprezniji.
U beogradskim domovima zdravlja u prve dve nedelje posle praznika prijavljeno je sedamdesetak slučajeva upala pluća, a veći broj pacijenata sa ovom dijagnozom evidentiran je i na Institutu za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije. Dežurni lekari ove ustanove u dane velikih hladnoća pregledali su i po tridesetak bolesnika koji kašlju, malaksali su uz preznojavanje. Oni upozoravaju da je pneumonija zapaljenje plućnog tkiva, ali može da bude praćena i zapaljenjem plućne maramice, zbog čega se stvara tečnost. Ukoliko se upala ne leči pravilno, ova bolest može da ostavi trajne posledice. Događa se da se bolest iskomplikuje toliko da život pacijenta bude ugrožen.
Najčešći uzrok upale pluća nekada je bio bacil streptokok, ali danas se sve češće otkrivaju upale pluća izazvane atipičnim patogenim mikroorganizmima. Po podacima Instituta za javno zdravlje Beograda, prošle godine, samo u decembru, prijavljeno je 242 slučaja bakterijskih i 114 virusnih upala pluća. Kako su nam objasnili pulmolozi, kod današnjih oblika ove bolesti mnogo se promenila klinička slika: ponekad se pneumonija skriva pod „maskom” produženog gripa, ne prepoznaje se na vreme ili postoji netipična klinička slika, znači simptomi koji ne mogu ni lako, ni odmah da se dovedu u vezu sa dijagnozom upale pluća.
Nekada je tipična upala pluća bila obavezno praćena visokom temperaturom, izrazitom malaksalošću, upornim kašljem... Međutim, danas neki od ovih simptoma uopšte ne moraju da se pojave, pa imamo bolesnika sa nižom temperaturom, nekada s kašljem koji traje samo nekoliko dana ili, naprotiv, izuzetno dug period. Događa se da se pacijent ne javlja odmah lekaru, jer misli da ima prehladu, pa na Institut za plućne bolesti stigne u teškom stanju s gušenjem i upalom koja se često proširi na oba plućna krila.
Dr Kon ističe da nam danas u određivanju kretanja gripa i ostalih infekcija, za razliku od pre 20 i više godina, veoma pomaže i praćenje vremenske prognoze. Po rečima našeg sagovornika, trenutno je naglo otopljenje posle izrazito hladnih dana, saveznik gripa. Virusima prijaju niske temperature – kada je mraz čovek ostaje kod kuće, a kad ugreje malo sunca odmah se i više kreće, a dr Kon kaže da ulazak u zatvoreni prostor znači i veće izlaganje virusima. Međutim, širenje virusa zavisi od kolektivnog imuniteta, za koji naš sagovornik tvrdi da se najbolje stiče kada se podvrgne vakcinaciji. Osobe koje su ove sezone vakcinisane ne treba da brinu da će se razboleti, jer je tip H3N2, koji je do sada izolovan, sadržan u vakcini.
O. Popović
[objavljeno: 21/01/2009]
