Izvor: Kolektiv.co.rs, 02.Jul.2014, 09:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geolozi RTB-a u novim rudnim zonama
Nova saznanja o Jami i Malom Krivelju U rudnom telu “T3”, nabušenom prošle godine, dosad utvrđeni „pretpostavljeni mineralni resursi“ od 1,3 miliona tona rude sa 0,8 odsto bakra, 0,3 grama zlata i 1,3 grama srebra po toni. – Dogodine će se potpuno istražiti i rudno telo “D” sa 1,6 miliona tona rude sličnog sadržaja. – Nakon bušenja radi geomehaničkih ispitivanja ležišta “Borska reka” u njegovoj okolini dodatnim istraživanjima utvrđene četiri zone u kojima se mogu očekivati nova rudna tela. – Područje Malog Krivelja interesantno i po sadržaju i po kvalitetu rude RBB. – Borskim geolozima ove godine najzanimljiviji je prostor između 13. i 17. horizonta u borskoj Jami i periferija ležišta “Borska reka”. Još tokom prošle godine oni su u Jami (sa 13 bušotina) otkrili novu rudonosnu zonu i označili je kao “T3”. Ove godine nastavili su njeno istraživanje (u toku je treća bušotina) i računaju da do marta 2015. potpuno odrede konture novog ležišta. Sa dosad izbušenih 2.180 metara preliminarno su utvrdili „pretpostavljene mineralne resurse“ od 1,3 miliona tona sa 0,8 odsto bakra, 0,3 grama po toni zlata i 1,3 grama srebra. Zbog toga je “T3” odmah uvršteno u potencijalne izvore borskog bakra u narednih pet-šest godina. Trajča Tončić, rukovodilac Sektora za geologiju Rudnika bakra Bor, kaže da u pomenutoj zoni postoji još jedno rudno telo pod oznakom „D“ (istraživano od 1983. do 1985. godine) sa “pretpostavljenim resursima” od oko 1,6 miliona tona, sadržajem bakra od 0,87 odsto i sličnim sadržajima zlata i srebra kao u „T3“. Ukupno, u ova dva rudna tela su rezerve od oko tri miliona tona i sve su iznad 17. horizonta, što je dobar preduslov za rentabilnu ekslploataciju budući da su jamska postrojenja na tom horizontu. Planirano je da se i ovo ležište potpuno istraži nakon rudnog tela „T3“, odnosno posle izrade još 250 m hodnika kako bi se ispitao i prostor ispod 17. horizonta, pošto su bušenja pokazala da se oba rudna tela nastavljaju i na nižim nivoima. Od Tončića saznajemo da su za potrebe geomehaničkih istraživanja tzv. kape „Borske reke“ (deo ležišta iznad 17. horizonta), urađene četiri bušotine sa površine, po obodu starog borskog kopa, ukupne dužine 1.840 metara i sedam bušotina iz Jame (duge 1.885 metara). U toku je završnica obrade podataka poslednje od njih, posle čega sledi izrada geomehaničkog elaborata. Hemijsko-tehnološka istraživanja poverena su borskom Institutu za rudarstvo i metalurgiju i planirano je da se geomehanički elaborat završi do kraja jula. – Po okončanju tih bušotina pristupili smo istraživanju okoline „Borske reke“ – kaže Tončić. – Naime, pre tri-četiri meseca Sektor za geologiju RBB-a uradio je novu modulaciju Ležišta bakra Bor od površine prema dubljim delovima. Tom prilikom identifikovane su četiri rudonosne zone po obodu “Borske reke” u kojima se mogu očekivati nova rudna tela. Otvoriti ležište “Kriveljski kamen” -Pošto će nas u narednom periodu pratiti teškoće zbog kašnjenja u raskrivanju kopova, zalažem se za otvaranje ležišta “Kriveljski kamen” – kaže Trajča Tončić. – Ono je poptpuno istraženo i tamo leži 75 miliona tona najekonomičnije rude za preradu jer ne sadrži oksidni bakar. Kako je i sadržaj sumpora manji je od 1,5 odsto ta ruda bila bi najbolja za flotiranje od svih u RTB-u. Po nekim mojim računicama na “Kriveljskom kamenu” može se sa površine otkopati najmanje 30 miliona tona rude. Naravno, tome mora da prethodi pozitivna tehnoekonomska ocena. Prva zona je prostor između Tehničkog fakulteta i borske Bolnice gde su urađene dve strukturne bušotine od po 700 m. Ta zona je, za sada, negativna, ali su dve naredne bušotine sa površine (250 m zapadno od starog Vajfert-okna) otkrile novu, drugu zonu koja, prema podacima Sektora za geologiju, nije ranije istraživana, a na 15. horizontu je i niže. – Jedna od bušotina naišla je na devetometarski interval masivno-piritne rude sa 0,9 odsto bakra, 0,3 grama zalata i gram srebra po toni (jedna „proba“ dala je 2,4 odsto bakra), što znači da je to interval sa kovelinskim muglama – objašnjava Tončić. – U nastavku te zone projektovane su još dve bušotine. Na jednoj se upravo radi i ona je prvog jula “sišla” na dubinu u kojoj, shodno projekciji, očekujemo bakar. Treća zona koja je istraživana ove godine je u okolini rudnog tela „G“, na obodu starog borskog kopa. – Prva bušotina na toj lokaciji presekla je – kaže Tončić – mineralizovanu zonu (interval od devet metara) na 19. horizontu sa sadržajem bakra od 2,9 odsto. Četiri metra te zone sadrže 4,6 odsto bakra! Očekuju se i visoki sadržaji zlata. Do kraja godine, biće urađene još najmanje tri strukturne bušotine nakon kojih će biti sklopljen konačni blok-model za celo Ležište bakra Bor. Četvrta istražna zona je na ulazu u naselje Brezonik, preko puta starog groblja. – Ovde je prvo bušenje projektovano do 800 m i nadamo se da njime presečemo mineralizacije sa sadržajem bakra iznad jedan odsto. Ja očekujem i iznad dva odsto bakra. Ukoliko se to dogodi, uslediće niz bušotina koje će potvrditi prostiranje, količine, sadržaje bakra i ostalih metala – najavljuje Tončić. I dok se za jesen priprema početak terenskih istraživanja u okolini Minićeva (rešenje stiglo prvog aprila), za nastavak istraživanja dva-tri interesantna lokaliteta oko Malog Krivelja upravo se očekuje. – Ranije je istraživano u samom selu i utvrđeno je ležište sa preko 200 miliona tona rude. Međutim – naglašava Tončić – za većinu bušotina nedostaju rezultati od površine pa do 150 metara dubine. Zbog toga smo kod osnovne škole uradili jednu bušotinu i do 180 m dubine našli sadržaj bakra od 0,37 odsto. To govori da će ta zona biti veoma interesantna, pogotovo što u površinskom delu ležištu nema oksidne rude koja se teško flotira. A, već posle šest metara naša bušotina ušla je u mineralizaciju sa 0,3 odsto bakra. Ako i naredne pokažu slične rezultate, sledi izrada tehno-ekonomske ocene na osnovu koje će se videti o kakvom ležištu je reč. Sadržaj bakra od 186. do 278. metra je 0,16 a onda sledi sloj od 257 metara sa 0,44 odsto bakra i 0,2 grama zlata po toni (što je duplo više zlata nego na kriveljskom ili kopu Cerovo, uz to i raste sa dubinom).
