Izvor: Politika, 23.Avg.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamo daleko
Na Krf sam dospeo pre nekih 15 godina.. Bio sam sa suprugom na jednom simpozijumu na Siciliji; bila je nedelja, pozno leto. Izašao sam na terasu hotela, pogledao okolinu, udahnuo vazduh Mediterana i shvatio: to je za nas! Zazvonila su zvona sa rimokatoličkih crkava, i to me je osvestilo: jeste, ali ne tu!
Pogledao sam na istok, znajući da je tamo Grčka, i nekako automatski mi je pao na pamet Krf. Tada smo imali vikendicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Ženevskom jezeru, u Francuskoj, prodali smo je i kupili kuću na Krfu. To su bile godine sankcija protiv Srbije, živeli smo u Holandiji, nemoćno slušali svakojake svinjarije o Srbiji i Srbima, i – mada nisam čistokrvni Srbin, bilo mi je svega dosta.
Prodao sam privatnu lekarsku praksu, otišao u prevremenu penziju i rešio da se vratim u postojbinu grčkih predaka, napuštenu pre više od 200 godina. Nažalost, ubrzo sam shvatio da me je život od skoro 40 godina na Zapadu razmazio i da je teško, ili čak i nemoguće ponovo se adaptirati na balkanski način života (tu mislim da državni aparat, opštinske instance, zdravstvo, električne firme, vodovod, telefon, itd. – što sve zahteva sizifovsko trpljenje).
Tako smo došli do samo života leti. A leti, dolazi rodbina i prijatelji iz Srbije, vodimo ih - osim na plaže i na istorijska mesta iz Srpske Golgote...
Tu hoću da kažem par stvari.
Prvo o divljenju kako Grci čuvaju svoj nacionalni identitet i ponos (bez obzira, ili uprkos mondijalizaciji, eurounizaciji i ostalim... hm...hm...). Nekoliko minuta pre osam sati ujutro, na radiju se prekida program; dečiji glas čita „Oče naš", a zatim dečiji hor peva grčku državnu himnu... iz dana u dan. Program se zatim nastavlja.
Putokazi, ulične oznake su ovakvi: gore, naziv na grčkom jeziku – pa ko voli, nek` izvoli, a ispod toga na engleskom jeziku. Registracije automobila sa po tri slova grčke azbuke (koja se slažu sa engleskom latinicom, ali nijedno isključivo latinično!) i četiri cifre. Sva roba, u bilo kojoj radnji (uvozna, ili ne) – sa deklaracijom i uputstvom za upotrebu ili isključivo na grčkom jeziku, ili obavezno i na grčkom, ili sa etiketom na grčkom prelepljenom preko stranog teksta. Srbi (a naročito mondijalisti među njima – kojih, nažalost , ima mnogo) se tu imaju na šta ugledati. A, da li će...?
Drugo: o spomenicima Golgote Srbije na Krfu. Neću o poznatim i poznijim. Malo se, ili nikako zna da na Krfu postoje samo tri autentična spomenika koje su izgradili srpski vojnici za vreme svog boravka, 1916. godine.
To su:1.:Spomenik na bivšem groblju Drinske divizije u blizini sela Agios Mateos, 2. Česma u maslinjaku – oko 2 km od pomenutog spomenika, i 3. Na ostrvu Otoni, malo severozapadno od Krfa, grob dvojice neznanih srpskih vojnika koje je more posle torpediranja nekog broda izbacilo na obalu.
O broju 1.: Njega ponekad posećuju srpski turisti. Iz godine u godinu sve je u očajnijem stanju. Posetio sam ga juče, i to me je i navelo da ovo napišem. Taj kompleks se nalazi u sramno-užasnom stanju, a na Krfu postoji i muzej „Srpska kuća", i – navodno neki srpski konzulat! Ograda oko kompleksa je nagnuta, ruševna, metalni deo zarđao. Pristupna kamena staza kroz koju mestimično izbija korov, visoki, gusto zasađeni borovi guše jedni druge, nenegovani, neki polusrušeni. Sam spomenik neočišćenog kamena, neobnovljenih slova – jednom reči užas i sramota za one čiji je posao da ga održavaju.
2. Spomen česma u maslinjaku, na mestu logora Drinske divizije. Pre 15 godina, bila je gora od ruine. Na nju ne dolazi niko. Pre desetak godina ju je samoinicijativno, zajedno sa još nekoliko Srba dobrovoljaca obnovio nekadašnji kustos Srpske Kuće. Po rečima sadašnjeg kustosa, nadležni srpski zavod za zaštitu spomenika je (zato?) ne priznaje za autentični spomenik. Tačka! Ipak, na njoj stoji originalna spomen ploča sa srpskim grbom i tekstom na srpskom i grčkom, da tu česmu podižu svojim vojnicinma oficiri jednog puka (Drinske divizije)!
Spomenike 1. i 2. su grčke vlasti obeležile urednim tablama za obeležavanje istorijskih spomenika, na grčkom, srpskom i engleskom jeziku. 3. Na vrhu brda na ostrvcetu Otoni, nekih 10-tak km. severozapadno od Krfa, u dvorištu crkve Sv. Petke, na ranijem (sada izmeštenom) seoskom groblju je spomenik dvojici neznanih srpskih vojnika, čija je tela posle torpediranja nekog broda more izbacilo na ostrvo. Meštani su ih sahranili, a spomenik je sa istovetnim „rukopisom" srpskog kamenoresca, kao i ploča na već pomenutoj spomen česmi i iz 1916. godine. Iako je groblje izmešteno, Grci su ostavili taj spomenik na mestu i održavaju ga.
Srbi – pa čak ni oni koji imaju jahte – a ima i takvih, za njega – naravno nit` znaju, nit` haju... I tako, od tri autentična spomenika samo jedan ima zvanični status. Nije da mu to mnogo pomaže.
Ja sam, verovatno, jedini koji poznanike odvede do spomen-česme u maslinjaku, a na Otoni ne mogu ni ja – nisam jahtovlasnik, a na moju veliku žalost nemam ni šanse da to postanem.
Da, tamo daleko na Krfu živim ja, ali imam malo razloga da kličem: Živela sadašnja Srbija!
Pozdrav sa Krfa!
Vasilije Kleftakis, Krf, Grčka
objavljeno:
