Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2016, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nužna reforma evropskog sistema za azil
Prvi potpredsednik Evropske komisije (EK) Frans Timermans izjavio je danas da je potrebno izmeniti propise EU o azilu, kako bi se bolje raspodelio teret priliva migranata i izbeglica bez presedana, uprkos otporu unutar 28-očlanog bloka.
"Moramo reformisati evropski azilski sistem. Sadašnji sistem ne funkcioniše", rekao je Timermans na konferenciji za novinare u Briselu, prenosi AFP.
Kako je dodao, potreban je sistem "koji će u budućnosti biti održiv, zasnovan na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zajedničkim propisima, pravednijoj podeli odgovornosti i bezbednim pravnim kanalima za one kojima je potrebna zaštita u EU", navodi Rojters.
EK je danas predstavila predloge za reformu sistema za azil EU, nakon što su se neke zemlje našle pod pritiskom zbog dosadašnje izbegličke politike, a dva dana nakon što je Grčka počela da u Tursku prebacuje migrante u skladu sa sporazumom EU i Turske.
Komisija je iznela opcije za izmenu takozvanih Dablinskih propisa, prema kojima migranti moraju da traže azil u prvoj državi članici EU u koju uđu, prenosi Rojters, podsećajući da zbog takvog sistema Grčka i Italija nisu bile u stanju da ponude azil svim novopridošlicama, što je izazvalo haos u Evropi jer su mnogi migranti krenuli ka severu.
Neuspeh Dablinskih propisa pokazao se 2015. godine kada su Grčku, jednu od najsiromašnijih zemalja EU, preplavili migranti koji su želeli azil u Nemačkoj i drugim bogatim evropskih zemljama.
"To nije niti pravedno, niti održivo", rekao je danas Timermans, dodavši da je to "ogroman teret" za zemlje na udaru priliva migranata.
Raspoređivanje prema "trajnom distribucionom ključu" - sistem zasnovan na broju stanovnika i bogatstvu svake države članice
Prva opcija je da se uspostavi "korektivan pravedni mehanizam" kojim bi se tražioci azila premestili iz zemalja koje su prve na udaru priliva u druge članice EU, navodi britanska agencija.
"Odgovornost više ne bi bila vezana za prvu zemlju u koju izbeglica ili migrant uđe", navela je Komisija.
Većina zemalja tu opciju podržava, rekao je neimenovani diplomata EU za AFP.
Druga opcija EK je da se oformi novi sistem u skladu sa kojim bi se izbeglice i migranti raspoređivali po bloku prema "trajnom distribucionom ključu", odnosno trajnom mehanizmu raspodele.
Francuska agencija navodi da bi mehanizam koji bi bio uveden prema ovoj drugoj, drastičnijoj opciji bio zasnovan na broju stanovnika i bogatstvu svake države članice.
Neimenovani diplomata je rekao da je druga opcija manje popularna i da je podržavaju uglavnom Nemačka i Švedska, koje su već preuzele veliki deo migranata koji nisu želeli da ostanu u Grčkoj i Italiji.
Novi mehanizam raspodele se smatra vrstom sistema kvota koji su države članice EU već odbacile, navodi AFP.
Dugoročnije, Komisija predlaže i da se čitav azilski proces centralizuje unutar institucija EU, umesto da je baziran na nacionalnim zakonima, mada je malo verovatno da će takav predlog naići na veliku podršku među državama članicama, barem za sada, prenosi Rojters.
EK je danas iznela i niz tehničkih predloga za jačanje spoljnih granica bloka u pokušaju da se smanji priliv migranata i da se odgovori na bezbednosne pretnje posle pogubnih napada u Parizu i Briselu.
Dogovor EU i Turske pokazuje prve rezultate
Evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopulos danas je, nakon što su prvi ilegalni migranti vraćeni u Tursku, izjavio da dogovor EU sa Ankarom "pokazuje prve rezultate" i da će "vremenom biti sve uspešniji".
"Tek smo počeli, brojevi su još uvek mali", rekao je Avramopulos.
On je dodao da je "bolje početi polako, pa vremenom povećavati broj vraćenih u Tursku", prenosi Rojters.
Avramopulos je ranije ove nedelje u Ankari tražio da Turska uvede pravnu zaštitu azilanata, pre nego što je Evropska unija počela da ih vraća iz Grčke.
Još šest nedelja pojačane kontrole na granici
Nemačka će odluku o tome da li će tražiti nastavak pojačane granične kontrole sa Austrijom i nakon 12. maja, kada ističe rok za sadašnji režim na granici, doneti tek nakon što vidi kako se broj migranata menja, izjavio je danas portparol Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu.
"Do tada ima još šest nedelja, tako da imamo vremena da vidimo kako se broj migranata menja", rekao portparol na redovnoj pres konferenciji nemačke vlade.
Kako prenosi Rojters, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je u izjavi austrijskoj televiziji rekao da ako broj ulazaka migranata ostane kao sada, kontrole na granici sa Austrijom mogle bi se vratiti na prethodni režim.
Smanjen broj migranata koji stižu preko Egejskog mora
Priliv migranata koji preko mora, čamcima štižu na grčka ostrva iz Turske, danas se drastično smanjio, treći dan nakon stupanja na snagu sporazuma Turske sa Evropskom unijom, prenosi Rojters.
Na grčka ostrva je stiglo 68 nelegalnih migranata u protekla 24 sata, što je drastično manje u odnosu na prethodni dan kada ih je stiglo 225, pokazuju podaci Ministarstva za migracije.
Nejasno je da li je smanjenje priliva direktno povezano sa sprovođenjem sporazuma, piše Rojters.
"Drastično je opao priliv migranata preko Egejskog mora", potvrdio je Džordž Kiritis, portparol Ministarstva za migracije.
Prema sporazumu između Evropske unije i Ankare, migranti koji nelegalno stižu čamcima preko Egejskog mora u Grčku se deportuju nazad u Tursku.
Zauzvrat, EU je Turskoj obećala finansijsku pomoć, bezvizni režim i napredak u pregovorima o članstvu u EU.
Pošto je dogovor stupio na snagu, u ponedeljak je 202 ljudi, mahom Pakistanaca, deportovano u Tursku.
Kiritis je rekao da je planirano deportovanje sledeće veće grupe do kraja ove nedelje.
"Moguće je da do kraja nedelje organizujemo povratak još jedne grupe migranata. Mi smo zainteresovani za dve stvari. Jedna je da se pridržavamo dogovora, druga je poštovanje prava migranata. To je delikatan proces i ne želimo da pravimo greške", rekao je Kiritis.
Do zastoja u deportaciji dolazi zbog primene novog zakona u Grčkoj koji se odnosi na dobijanje azila.
Proces obrade zahteva za azil podrazumeva da je podnosilac do donošenja odluke zbrinut u prihvatnom centru. Taj proces, uključujući i pravo migranta da podnese žalbu, traje u proseku devet dana.
245
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
