Izvor: Vesti-online.com, 07.Jun.2011, 03:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto je hleb u Srbiji skup

Tržište pšenice se u Srbiji, nakon tromesečne zabrane izvoza, stabilizovalo. Čak se, u poslednje vreme, beleži i značajni pad cene žita. Ipak, to ne znači i jeftiniji hleb.

- U toku nedelje Vlada će doneti odluku o prekidu zabrane izvoza pšenice, koja je na snazi od polovine marta ove godine - izjavio je Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine. - Još proveravamo bilanse. Mislim da smo uspeli da ispunimo svrhu zbog koje je ova mera uvedena.

Kilogram >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pšenice na Novosadskoj berzi trenutno je nešto više od 24 dinara sa PDV, što je u odnosu na prethodnu nedelju pad od 12 odsto, a od marta čak za četvrtinu! Sa takvim cenama hlebnog žita logično bi bilo da dođe i do obaranja cene brašna, a time i hleba. Jer, pekarima je ranije glavni argument za poskupljenje te namirnice upravo bio skok cene sirovine.

- Ne očekuje se, prema našim izveštajima sa terena, pojeftinjenje hleba, jer su u međuvremenu drugi troškovi, recimo, energenti, poskupeli za kratko vreme dva puta - kaže Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara.

Trenutno su u Srbiji šarolike cene hleba - zavisno od regiona, lokacije i kupovne moći kreću se od 38 do 54 dinara, mada u pojedinim pekarama i radnjama hleb nude i po 33 dinara, kao što je slučaj u SOS marketima i nekim STR.

Kada je reč o odmrzavanju izvoza pšenice, stručnjaci smatraju da je još prerano govoriti o tome, iako ta zabrana ističe sledeće nedelje. Jer, pšenica je još "trava", što u prevodu znači da se u ovom trenutku ne može pouzdano prognozirati ovogodišnji prinos, niti ukupan rod u Srbiji.

- Tek kada se obavi žetva, ili već u vreme žetve, država treba da sačini realni bilans pšenice za narednu godinu - kaže Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora novosadskog "Žitovojvodine".

- Ono što se mora obezbediti je: semenska pšenica, domaća potrošnja i minimalne završne zalihe. Ostalo može biti namenjeno izvozu.

Ukoliko bilans pokaže da pšenice ima u skromnim količinama, prioritet u izvoznoj srategiji treba dati plasmanu brašna i prerađevina, jer je to viša faza prerade pšenice, čime se upošljavaju domaći kapaciteti i obezbeđuje devizni priliv.

Nastavak na Vesti-online.com...