Izvor: RTS, 12.Dec.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednička sednica bez zajedničkog stava
Sednica skupštinskih odbora za industriju i za privatizaciju o toku pregovora sa Rusijom završena bez zaključaka. Škundrić: Vlada nije promenila pregovaračku platformu, pregovori se nastavljaju. Dinkić: Ne postoje pravne i finansijske garancije da će Srbija dobiti magistralni gasovod.
Članica Predsedništva G17 plus Jadranka Beljan-Balaban najavila je da će ta stranka nastaviti da brani interese Srbije povodom energetskog sporazuma sa Rusijom, naglasivši da će "ubrzo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << biti razmatran način učestvovanja G17 plus u Vladi Srbije".
"Mi ćemo do kraja ostati u ovoj igri da bismo odbranili ono što se može odbraniti", rekla je ona na konferenciji za novinare i napomenula da će, posle rasprave u Skupštini Srbije o toku pregovora o naftno-gasnom sporazumu sa Rusima, u stranci "sigurno razmatrati na koji način ćemo dalje učestvovati u ovoj vladi".
Potpredsednik Pokrajinskog odbora G17 plus Aleksandar Radonjić je ocenio da je takav sporazum sa ruskom stranom "odustajanje Srbije od njenog evropskog puta", i dodao da na taj način zemlja polako postaje "ruska gubernija".
Radonjić je, takođe, rekao da je neprihvatljiva ruska ponuda za NIS od 400 miliona evra, obzirom da je u prvih šest meseci ove godine kompanija ostvarila dobit od sedam milijardi dinara, ili skoro 100 miliona evra.
Na zajedničkoj sednici odbora za industriju i privatizaciju ministar ekonomije Mlađan Dinkić osporio je navode ministra energetike Petra Škundrića da su Rusi dali garancije da će sva tri dela rusko-srpskog energetskog sporazuma biti realizovana.
Skupštinski odbori nisu doneli nikakve zaključke o pregovorima o energetskom sporazumu sa Rusijom, jer na kraju sednice nije bilo kvoruma za odlučivanje.
Dan nakon što su ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i njegovi saradnici napustili pregovarački tim, ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da Vlada Srbije nije promenila pregovaračku platformu i da se pregovori o energetskom aranžmanu sa Rusijom nastavljaju.
"Treba da uradimo sve da postignemo maksimalno dobar rezultat u pregovorima narednih dana", rekao je Škundrić, i naglasio da je ratifikovani energetski sporazum Srbije i Rusije najvažnija garancija da će se projekti u njemu i realizovati.
Škundrić je istakao da su Rusi, "nažalost, odbili da daju finansijske garancije", jer smatraju da je Sporazum koji je potpisan 25. januara u Moskvi dovoljna garancija da će sva tri projekta: NIS, gasovod "Južni tok" i izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru biti realizovana.
"Energetski aranžman sa Rusijom je najbolji strateški i razvojni projekat, iz koga bi Srbija mogla da izvuče velike koristi", rekao je ministar Škundrić.
Škundrić jenaglasio da se ni pregovarački tim o energetskom aranžmanu sa Rusijom nije promenio, izuzimajući ministra Mlađana Dinkića i njegove saradnike, koji su izašli na svoj zahtev.
Dinkić: Nema garancija
Ministar ekoniomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić istakao je da ne postoje finansijske i pravne garancije da će Srbija dobiti magistralni ruski gasovod i da memorandumi koje predlaže ruska strana nisu ni u kakvom slučaju obavezujući.
Kao primer, Dinkić je naveo dva takva potpisana memoranduma Srbije i Rusije.
Jedan memorandum je iz 2006. godine koji se odnosi na saradnju naftno-gasne privrede, a drugi je o klirinškom dugu kojim se Rusija obavezala da na ime duga bivšeg ŠSR-a revitalizuje Hidroelektranu "Đerdap", rekao je Dinkić i naveo da je ruska strana posle toga tražila od Srbije da doplati 100 miliona dolara.
Dinkić je upoznao članove odbora da Vlada nije prihvatila njegov predlog da se prvo proda 25 odsto NIS-a, a ostalih 26 odsto za dve godine, kada se potpiše ugovor o izgradnji gasovoda.
"Ušli smo u energetski aranžman sa Rusijom zbog gasovoda, a sada se sve svelo na to da će Rusi samo da kupe NIS", rekao je Dinkić, i istakao da je zbog toga napustio Radnu grupu Vlade za realizaciju energetskog sporazuma.
Dinkić je naveo da su neki članovi Vlade izjavili da "time što nećemo tražiti garancije, a prodaćemo Naftnu industriju Srbije, čuvamo Kosovo i ubrzavamo put ka EU".
"Ako ćemo time što prodajemo Rusima NIS sačuvati Kosovo i ubrzati evropske integracije, ja sam spreman da besplatno damo NIS", rekao je Dinkić.
Poslanici LDP i G17 plus imali su iste stavove po pitanju energetskog aranžmana sa Rusijom tražeći dodatne garancije za izgradnju gasovoda "Južni tok", dok su radikali i DSS ostali pri mišljenju da je zaključivanje sporazuma od interesa za Srbiju i da su takve garancije već date.
Jovanović: Vlada treba da zaustavi pregovore o prodaji NIS-a
Lider LDP-a Čedomir Jovanović zatražio je objašnjenje o tome ko je dao nalog pregovoračkom timu Srbije da napusti pregovaračku platformu koja je podrazumevala povezivanje sva tri ugovora u energetskom aranžmanu sa Rusijom.
Jovanović je naveo da bi članovi skupštinskih odbora za privatizaciju i za industriju trebalo da traže od vlade da se zaustave pregovori o prodaji NIS-a i zatražio da se Ustavni sud Srbije po ubrzanom postupku izjasni o ustavnosti sporazuma.
Lider LDP-a je, takođe, zatražio da se rasprave i razlozi zbog kojih su pojedini ljudi koji su vodili pregovore o energetskom sporazumu izašli iz pregovaračkog tima, naglašavajući kako bi ekonomski interesi građana Srbije trebalo da budu iznad bilo kakvih drugih interesa kada je u pitanju Ruska Federacija.
Popović: Najveći energetski poduhvat u Evropi
Poslanik DSS-a Nenad Popović rekao je da nikada nije bilo važnije potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, nego danas, zbog teške ekonomske situacije u svetu ali i zbog loše situacije u kojoj se Srbija nalazi.
Istakao je da je izgradnja gasovoda kroz Srbiju jedan od važnijih faktora u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i ocenio da je "to najveći energetski poduhvat u Evropi u koji je uključeno sedam evropskih država".
Popović je, takođe, ocenio da je to jedan od najboljih ekonomskih ugovora Srbije u poslednjih 40 godina i zapitao "zašto se od samog početka pregovora o njemu ide na njegovo rušenje".
Primetio je da nikada nijedan sporazum koji je Srbija potpisala nije ovoliko analiziran i da nema razloga za to jer međudržavni sporazumi imaju najveću pravnu snagu.
