Izvor: B92, 17.Jan.2013, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Valjevo-Loznica treba da se gradi"
Beograd -- Milutin Mrkonjić kaže da bi izgradnja pruge Valjevo-Loznica trebalo da ostane među projektima koji će se finansirati iz ruskog kredita od 800 miliona dolara.
"Bojim se da bi promena sada stopirala ceo taj ugovor. Predlažem da o tome više ne diskutujemo. Značaj pruge Valjevo-Loznica je potpuno jasan i ona treba da ostane sastavni deo projekata vezanih za ruski kredit", kazao je ministar agenciji Beta.
Mrkonjić je objasnio da je pruga Valjevo-Loznica deo "Južne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << balkanske transverzale" i jedina nezavršena deonica na toj pruzi, koja je značajna za železnički teretni saobraćaj.
"Uopšte se ne spori uloga pruge Valjevo-Loznica kao dela južne transverzale pre svega za teretni saobraćaj jer Evropa planira da magistralna pruga od Ljubljane, Zagreba i ka Nišu ide na brzine od 160 kilometara i više, ali bi južna tranverzala bila za manje brzine i teretni saobraćaj", kazao je on.
Mrkonjić je naglasio da je izgradnja pruge Valjevo-Loznica ekonomski opravdana i da joj poseban značaja zbog povezivanja sa Bosnom i Hercegovinom daje i "odnos prema našoj braći u Republici Srpskoj i građanima BiH".
"Ne postavlja se pitanje izgradnje pruge Valjevo-Loznica kod ozbiljnih ljudi", kazao je Mrkonjić i podsetio da je izgradnja te deonice počinjana više puta.
On je kazao i da nije tačno da su Rusi dali saglasnost da sada menjamo uslove ugovora.
Ministar saobraćaja je kazao da je projekat za 68 kilometara pruge Valjevo-Loznica kompletno završen i da je skoro polovina pruge izgrađena. Upravo to i jeste problem za finansiranje, istakao je, jer međunarodne banke ranga Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetska banka teško ulaze u već započete projekte.
Mrkonjić je podsetio i da je, po Master-planu saobraćaja Srbije koji je urađen sa Evropskom unijom, prvi prioritet u železničkom saobraćaju Koridor 10, a drugi pruga Valjevo-Loznica.
O ruskom kreditu za železničku infrastrukturu pregovaralo se više od tri godine.
Ukupna vrednost tih projekata procenjana je na 920 miliona dolara, a Srbija bi trebalo da doprinese sa oko 120 miliona.
