Izvor: B92, 15.Feb.2018, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ubrzanje rasta BDP-a u 2018. oko 3,5 odsto"
Beograd -- Narodna banka Srbije predviđa ubrzanje rasta BDP-a u 2018. i 2019. godini od oko 3,5 procenata, a u srednjem roku od oko 4 odsto
To je izjavila guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
"Za nas je posebno važno poboljšanje izgleda privrednog rasta zone evra i zemalja regiona, koje su naši važni spoljnotrgovinski partneri, i po tom osnovu očekujemo pozitivne efekte na dalji rast našeg izvoza, posebno prerađivačke industrije, koja je u 2017. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ubrzala rast na 13,6 odsto", rekla je Tabaković na konferenciji za novinare.
Istovremeno, očekuje se i rast uvoza, pre svega opreme, usled nastavka investicionog ciklusa.
Sumirajući dosadašnje rezultate ekonomske i monetarne politike, guverner je istakla da je inflacija prošle godine bila u okviru ciljanog nivoa od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata, da su tri rejting agencije povećale kreditni rejting Srbije, i da je premija rizika zemlje u protekle dve godine više nego prepolovljena.
Kako je precizirala, premija rizika je pala za 147 baznih poena, a u januaru ove godine je iznosila 85 baznih poena, što je najniži nivo ikada. To je rezultiralo rastom poverenja investitora u perspektive srpske ekonomije, tako da su prošle godine neto strane direktne investicije u našu zemlju dostigle 2,4 milijarde evra, što je 6,6 odsto BDP.
U bruto iznosu, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 2,55 milijardi evra.
Tabaković je podsetila da je lani ostvaren suficit budžeta od 1,2 odsto BDP, na šta su uticali rast domaće tražnje, profitabilnost privrede, oporavak tržišta rada i bolja naplata poreza, a što je za posledicu imalo smanjenje potrebe države za zaduživanjem.
Niže potrebe države za zaduživanjem, kako je rekla, bile su jedan od faktora pada udela javnog duga u BDP za 10,4 procenta poena, koji se približio granici od 60 odsto.
"Krajem godine, isplaćena je i dospela evroobveznica, koja je emitovana na međunarodnom tržištu 2012. godine, u iznosu od 750 miliona dolara, čime je smanjen i nivo duga, i njegova dolarska komponenta", navela je guverner.
Tabaković je podsetila da je NBS lani snizila referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto, što je dovelo do dodatnog sniženja kamata na dinarske kredite privredi i stanovništvu, kao i kamata na zaduživanje države u dinarima.
U tom kontekstu je podsetila da je na aukciji državnih 10-godišnjih dinarskih hartija od vrednosti održanoj 6. februara, tražnja bila gotovo pet i po puta veća od ponude, i da su te hartije prodate po kamatnoj stopi od 5,35 posto, što je za 7,64 procentna poena niže nego na aukciji iste ročnosti iz oktobra 2014. godine.
"Ti podaci dovoljno govore o percepciji investitora u pogledu perspektiva naše privrede", dodala je Tabaković.
Prema njenim rečima, nivo problematičnih kredita je smanjen za 53 odsto u poslednje dve godine, dok je kreditna aktivnost banaka porasla u 2017. godini za 7,4 odsto, pri čemu su krediti privredi porasli za 4,3 procenta. Kada se isključi efekat otpisa problematičnih kredita u prethodnoj godini, rast kreditne aktivnosti u 2017. iznosio je 10,2 odsto međugodišnje, uz rast kredita privredi od 7,4 procenta.
Što se tiče aprecijacijskih pritisaka na deviznom tržištu, Tabaković je navela da je dinar prošle godine ojačao prema evru za 4,2 procenta, i da je NBS radi ublažavanja prekomernog kratkoročnog jačanja domaće valute intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza u neto iznosu od 725 miliona evra, čime su dodatno ojačane devizne rezerve zemlje.
Takođe je navela da imamo 19,41 tonu zlata u ukupnim deviznim rezervama.
Guverner NBS je na kraju navela da se, prema novoj centralnoj projekciji očekuje da će međugodišnja inflacija i u naredne dve godine nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri odsto, uz odstupanja od 1,5 procenata u oba smera, čemu će doprineti i postepen oporavak domaće tražnje.
"Od početka ove godine, očekujemo da će inflacija usporavati i da će se kretati bliže donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja", rekla je Tabaković, objasnivši da će na to, pored niskih inflatornih pritisaka, uticati i efekat visoke baze, odnosno prošlogodišnje jednokratno poskupljenje pojedinih proizvoda i usluga.
