Izvor: Glas javnosti, 13.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija-rekorder po inflaciji
BEOGRAD - Prosek inflacije iskazane u martu, aprilu i maju ukazuje da bi na godišnjem nivou inflacija mogla da dostigne 14 odsto, što je veoma visok procenat, ocenio je na jučerašnjoj konferenciji za štampu urednik ekonomskog biltena Kvartalni monitor Pavla Petrovića. Glavni pritisak na inflaciju dolazi od cena struje, energenata i poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, dodao je Petrović i napomenuo da je rast inflacije zabeležen i u drugim zemljama, s tim što je Srbija "lider u toj novoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << inflaciji" jer je u većini zemalja ona ispod 10 procenata.
- Svuda se inflacija ubrzava, razlog je rast cena nafte i prehrambenih proizvoda, ali je ispod 10 odsto, jedino su Bugarska i Srbija iznad toga - kazao je Petrović. Indikativno je da je u Srbiji u prošloj godini, u odnosu na druge zemlje zabeležen ekstremniji rast cena hrane, što je posledica nedovoljne konkurentnosti između proizvođača i maloprodaje hrane, ukazao je Petrović.
Zabeležen je i visoki rast relativnih cena, odnosno rast cena hrane u odnosu na ostale proizvode i tu je Srbija takođe rekorder, naveo je on. Prema njegovim rečima i bazna inflacija (odnosno cene koje određuje tržište) zabeležila je porast tako da je već sada očigledno da će biti teško zadržati je do šest odsto jer je već u maju u odnosu na maj prošle godine iznosila devet odsto. "Centralna banka će imati ozbiljan problem da spusti baznu inflaciju između tri i šest odsto", ukazao je Petrović.
ODLOŽITI DOBROVOLJNE PENZIONE FONDOVE
Ekonomista Jurij Bajec istakao je da su za zadovoljenje zahteva penzionera moguća tri rešenja - razvijanje obaveznog penzionog osiguranja, uplata novca u penzioni fond iz privatizacionih prihoda ili dodatno zaduživanje države. Bajec je naveo da je preporuka ekonomista da se sa uvođenjem dobrovoljnog penzionog osiguranja sačeka, a da se razmatra mogućnost uvođenja socijalnih penzija. On je dodao da bi uvođenje obaveznog penzionog osiguranja dovelo do dodatnog tranzicionog troška (troškovi prelaska na novi model uplate), što bi takođe dodatno opteretilo državu. Bajec je istakao da neke računice govore da bi taj prelazak "koštao" državu od 0,5 do 1,5 odsto od BDP godišnje, a u dugom vremenskom periodu, trošak bi dostigao i iznos od 35 milijardi evra, u slučaju da vrednost evra ne raste.
Ispunjenje predizbornih obećanja koalicije, okupljene oko socijalista koja su vezana za penzije povećalo bi rashode budžeta za 250 do 300 miliona evra u 2008. i preko milijardu evra u 2009. godini i dovelo bi do još većeg rasta javne potrošnje, ocenili su na ovom skupu. "Primera radi, u slučaju da svaki penzioner dobije povećanje od 2.000 dinara, to bi već značilo 1,3 odsto veće potrošnje u ukupnom BDP", kazao je Petrović. "Povećanje penzija je najopasnija stavka i najopasniji makroekonomski rizik", ocenio je on i podsetio da je u 2007. učešće penzija u BDP iznosilo 13 odsto. U slučaju da penzije dostignu 70 odsto prosečne zarade, onda bi učešće troškova isplata penzija u ukupnom BDP dostiglo oko 17 odsto, što je do sada nezabeleženi procenat kada se posmatra i većina zemalja u EU.
Ovaj ekonomski analitičar naveo je i neka poređenja sa okruženjem, ističući da je odnos prosečne zarade i prosečne penzije u zemljama bivše SFRJ u 2007. takav da se recimo u Hrvatskoj penzije isplaćuju u visini 40 odsto prosečne zarade, a u Sloveniji 62 odsto. "Srbija je, sa svojih 54 odsto, već iznad proseka u odnosu na okruženje", rekao je Petrović.
