Izvor: B92, 03.Jan.2011, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabiji rast globalne privrede
Njujork/Peking/Berlin -- Rastuća nezaposlenost, visok nivo javnih dugova i budžetskih deficita u Evropi i SAD su glavni razlozi zbog kojih se predviđa sporiji globalni ekonomski razvoj.
U prognozi, koju su sačinili eksperti UN, a pre toga i stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), naglašava se da većina razvijenih zemalja ove godine može očekivati sporiji tempo privrednog oporavka i da će azijske ekonomije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i dalje prednjačiti po stopi rasta.
U prognozi, koju su sačinili eksperti UN, a pre toga i stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), naglašava se da većina razvijenih zemalja ove godine može očekivati sporiji tempo privrednog oporavka i da će azijske ekonomije i dalje prednjačiti po stopi rasta.
Analiza stručnjaka UN, objavljena u decembru, ukazuje na mogući rast svetske privrede od 3,1 odsto u 2011. godini i 3,5 procenta tokom 2012.
Prognozirane stope rasta planetarne ekonomije u ovoj i sledećoj godini su niže u poređenju sa procenjenom globalnom privrednom ekspanzijom u 2010. od 3,6 odsto, navodi se u analizi UN.
"Oporavak svetske privrede je počeo da jenjava sredinom 2010, a svi bitni indikatori od tada ukazuju na slabiji globalni rast", ističe Rob Vos, jedan od autora analize "Svetska ekonomska situacija i izgledi za 2011".
U SAD, prema novembarskom izveštaju tamošnjeg Sekretarijata za rad, bez posla je 9,8 odsto radno aktivnog stanovništva, što znači da broj nezaposlenih ljudi nije manji od 15 miliona. Neformalni izvori tvrde, međutim, da je američki nivo nezaposlenosti dvostruko veći nego što navode vladini izvori.
Vos kaže da će oporavak svetske privrede od najteže krize u proteklih osam decenija biti dug i neravnomeran, uz pratreću visoku nezaposlenost i nestabilnost na valutnim berzama, što će usloviti pojačnu neizvesnost u razvijenim ekonomijama.
Prema oceni stručnjaka UN, rast američke ekonomije u 2011. biće umeren - 2,3 odsto, a slično predviđaju i eksperti emisione banke SAD (Fed) koji, u najnovijoj prognozi, procenjuju za 2011. ekonomsku ekspanziju u najvećoj svetskoj privredi od 2,4 procenta.
Fed je sredinom 2010. predvidjao za tekuću godinu rast američke privrede od tri do 3,5 odsto, ali se u međuvremenu situacija pogoršala, pa je i nova prognoza pesimističnija.
Američka centralna banka je, inače, pre dva meseca počela da realizuje novi program ekonomskih stimulacija, u vrednosti 600 milijardi dolara, što je drugi obilan paket podsticaja koji je usvojen od kada je predsednik SAD postao Barak Obama.
Sporazum o poreskim opoterećenjima korporacija i građana, koji su postigli američki predsednik i republikanska većina u Senatu SAD, trebalo bi, prema oceni stručnjaka, ove i iduće godine pozitivno da deluje na privredni oporavak najsnažnije planetarne ekonomije.
Stručnjaci agencije Mudis smatraju da u 2011. zbog toga nije nedostižna i osetno veća stopa rasta u SAD od one koju su već prognozirali eksperti UN i MMF.
Nemačka, čija ekonomija je ubedljivo najjača u zoni evra i celoj Evropskoj uniji, protekle godine je neočekivano ostvarila visok privredni rast od 3,7 odsto, ali u 2011. je očekuje smanjenje ekonomske ekspanzije na približno 2,2 procenta.
U grupi evropskih zemalja koje imaju jedinstvenu valutu najlošije ekonomske izglede ima Grčka, koju je proletos od bankrota spasao eksterni program finansijske pomoći EU i MMF-a vredan 110 milijardi evra. Grčka je, prema najnovijoj prognozi Evropske komisije, minulu godinu okončala sa padom privredne aktivnosti od najmanje 4,2 odsto, dok se za 2011. predviđa nešto bolja ekonomska klima, ali i dalje uz negativnu stopu rasta.
Francuska koja ima drugu po snazi privredu u 16-članoj zoni evra, može računati u ovoj i narednoj godini na skromniji ekonomski uspon od približno 1,6 odsto, ali i rast budžetskih izdataka koji će biti osetno veći od limita dozvoljenog pravilima EU.
Probleme zbog lošeg privrednog rasta, ili čak negativne ekonomske aktivnosti, imaće ove godine još neke članice te monetarne unije, a pre svega Irska i Portugalija.
Većina istočenoevropskih zemalja, uključujući i one koje se nalaze u sastavu EU, takođe u ovoj godini može računati na niske stope rasta.
Za razliku od najvećeg broja evropskih zemalja i SAD, azijski region će i tokom iduće godine ostvariti visoke stope privrednog rasta, s tim što će Kina i dalje biti prava "lokomotiva" ekspanzije, ne samo regionalne, već u dobroj meri i globalne ekonomije, sa rastom u 2011. koji će se opet "vrteti" oko dvoprocetnog nivoa.
Kineski sused Indija, koja je ove godine imala visoku stopu rasta, u narednih 12 meseci će takođe nastaviti snažnu ekonomsku ekspanziju, sa rastom koji, najverovatnije, neće biti niži od 7,5 do osam odsto.
Azijska banka za razvoj je procenila da su ekonomije istočne Azije, uključujući Kinu, Japan, Južnu Koreju i Singapur, prošle godine imale rast od prosečnih 8,8 odsto, ali ih u 2011. očekuje nešto niži nivo ekspanzije, zbog očekivanog usporavanja u globalnoj privredi i obustavljanja primene stimulativnih programa.
Bliskoistočne i zemlje severne Afrke imale su, prema proceni MMF-a, solidan rast u 2010. od prosečnih 4,1 odnosno 5,1 odsto. Lani je u tom regionu privredna ekspanzija bila znatno niža - svega dva procenta.
Rast globalne trgovine usporiće se, ako je ceniti prema prognozi OECD, u 2011. na 8,3 odsto i 8,1 procenat tokom 2012. godine.
OECD navodi da je prošle godine svetska trgovina uvećana, kao rezultat privrednog oporavka, za 12,3 odsto, u odnosu na jako lošu 2009.
Prema oceni stručnjaka OECD, koji obuhvata 33 najrazvijenije zemlje sveta, rast trgovine u naredne dve godine će posebno biti snažan u nizu azijskih zemalja, ali i u Brazilu.
Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) upozorava, u najnovijem izveštaju, da treba ubrzano raditi na stvaranju novog globalnog razvojnog privrednog modela, koji bi najveću pažnju usmerio na reformu svetskih finansija, neophodne promene u globalnoj trgovini, tehnološke procese i klimatske promene.
U analizi koja je objavljena prošlog meseca, a obuhvata 49 najsiromašnijih zemalja, medju kojima su 33 afričke, UNCTAD ističe da dosadašnji model razvoja nije dao zadovoljavajuće rezultate i da ga stoga treba menjati.
