Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatne pare u javne objekte
Suština uvođenja biznis-sektoraje u smanjenju fiskalnog pritiska na lokalni budžet, kao i ubrzanje infrastrukturnih ulaganja
Zakon o javno-privatnim partnerstvu i koncesijama, koji će se u ponedeljak naći pred poslanicima Skupštine Srbije, najzad će obradovati lokalne samouprave. Pošto su im smanjene mogućnosti za dobijanja povoljnih kredita kod međunarodnih finansijskih institucija, ubuduće će, ukoliko naravno poslanici daju zeleno svetlo, moći da angažuju privatni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kapital za izgradnju puteva, škola, vodovoda, deponija i svih onih projekata za koje nemaju novca. Suština uvođenja privatnog sektora, koji dobro poznaje biznis, je u smanjenju fiskalnog pritiska na lokalni budžet, ubrzanje infrastrukturnih ulaganja, poboljšanje usluga i smanjenje njihovih cena.
Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, kaže da u državi postoji sve veća potreba za infrastrukturnim i javnim radovima, koje bi usled restriktivnog budžeta trebalo da finansiraju privatni investitori. On najavljuje da je nekoliko austrijskih kompanija zainteresovano da po ovom principu ulaže u komunalne delatnosti.
Ovaj zakon, koji je sačinilo Ministarstvo ekonomije, omogućava Vladi, pokrajini i lokalnim samouprava, da samostalno donose odluku o pokretanju projekta i saradnji sa privatnim partnerom. Međutim, tome mora da prethodi analiza ekonomske efikasnosti.
–Za državu je u mnogim slučajevima isplativije da uzme povoljne kredite kod međunarodnih banaka za izgradnju puteva i mostova,ali opštine imaju manje šanse i zato je njima zakonsko otvaranje mogućnosti saradnje sa privatnim finansijerima od izuzetne važnosti– objašnjava Ćirić i naglašava da se privatni partner, prema ovom zakonu, bira u postupku definisanim Zakonom o javnim nabavkama.
To znači da, ako opština ima u nadležnosti izgradnju škole, raspisaće javni poziv za sprovođenje javne nabavke, kojim traži privatnog partnera koji će, na primer, do određenog datuma za pet miliona dinara sagraditi školu za 1.000 đaka, koja će imati kuhinju, salu za rekreaciju i slično,s tim što se na tender više neće javljati samo građevinske firme (kao izvođači radova), već i fondovi ili privatne firme koje imaju sredstva, ali i iskustvo u upravljanju takvim projektima.
–Privatni partner će u tom slučaju imati pravo na godišnju ili mesečnu naknadu tokom određenog broja godina koji se utvrđuje Javnim ugovorom, dok ne povrati novac i ostvari određeni profit.Posle toga objekat prelazi u ruke lokalne samouprave ili drugog javnog tela. Privatni partner može da preuzme na sebe održavanje objekta, a naknada koju on plaća,obuhvata i te troškove. Ako je procenjeno da projekat nema dovoljnu finansijsku isplativost privatnom partneru može biti povereno i obavljanje komercijalne delatnosti, recimo da ima pravo da daje u zakup salu za fizičko, prostorije škole za održavanje kurseva stranih jezika i sl. Profit mora da se napravi i upravo zbog toga se najpre utvrđuje ekonomska efikasnost, to jest u kom periodu će se otplatiti projekat, s tim da naknade koje se plaćaju privatnom partneru njemu ne omogućavaju preveliku korist – navodi ministar ekonomije.
Javni partner u većini slučajeva ulaže zemljište i preuzima na sebe rizik dobijanja neophodnih dozvola, a privatni partner, rizik obezbeđenja kapitala, bilo iz sopstvenih izvora, a najčešće kroz projektno finansiranje banaka i drugih finansijskih institucija.
U ovakvom načinu finansiranja projekata, ključnu ulogu ima podela rizika i on se najčešće prenosi na partnera koji njime ume na bolji način da upravlja.
–Privatni partner preuzima odgovornost za prekoračenje rokova, troškova i kvaliteta objekata koje gradi, odnosno usluga koje pruža. Država, odnosno lokalne samouprave mogu da upravljaju rizicima kao što su administrativne procedure, izdavanje dozvola, rizik deviznog kursa. Država obično ima tendenciju da bude jača strana u ugovoru, ali treba imati u vidu da je ovde reč o komercijalnim ugovorima i gde god ne postoji izbalansirani odnos između ugovorenih strana, privatni kapital beži. Zato je važno da postoji ravnopravnost ugovornih strana, što je i jedno od osnovnih načela predloženog zakona– kaže Ćirić.
S obzirom da postoji strah da će ulaskom privatnog sektora u komunalna preduzeća doći do povećanja cena vode, grejanja, struje, ministar ekonomije kaže da je upravo zbog toga u zakon uneto da je jedan od kriterijuma pri odabiru privatnog partnera i cena usluga. Javno telo će, kaže on, u zavisnosti od sadržine Javnog ugovora morati, ili da daje saglasnost na tarife, ili na drugi način da kontroliše utvrđivanje cena usluga,kako bismo dobili kvalitetne usluge po prihvatljivim cenama.
–Nije u redu da imamo fantastično kvalitetnu uslugu koju većina ljudi ne može da plati. Ideja je da se kada je reč o vodovodu poveća kvalitet pijaće vode i smanje gubici, ali da javni partner daje finalnu saglasnost da li će cena i koliko biti povećana. Postoji mogućnost i da lokalna samouprava subvencioniše cene određeni period– objašnjava naš sagovornik.
Sprovođenje javno-privatnog partnerstva od raspisivanja tendera, izbora partnera i realizacije i primene projekta do njegovog okončanja pratiće i kontrolisati stručni tim javnog tela.
M. Avakumović
objavljeno: 22.10.2011
