Izvor: B92, 16.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupljenja - svedoci inflacije
Beograd, Frankfurt -- U odnosu na januar 2005. najviše je poskupelo ulje, ali ne zaostaju ni ostale namirnice, kao ni i benzin.
U odnosu na januar, sada je potrebno za 13 odsto više novca za kupovinu svakodnevnih artikala. Od namirnica je najviše poskupelo ulje - za 40 odsto, ali ga u stopu prate kafa, šećer i mast. Kada odete na pijacu, videćete da je povrće skuplje za trećinu. Meso je poskupelo za 16 procenata, dok se samo jaja još prodaju po istoj ceni.
Za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trećinu su veći i računi za komunalije. Za oko 20 odsto skuplji su benzin i prevoz. Struja je najmanje poskupela - 6,5 odsto, ali je Vlada dva puta odbila zahtev EPS-a za povećanje cena.
Prema računici MMF-a, cene u Srbiji su od oktobra prošle godine do sada porasle za 18 odsto, pa će za vladu biti politički izazov da smanji inflaciju i javnu potrošnju. Podsećamo, kada su ekonomisti još krajem avgusta prognozirali da će inflacija do kraja godine dostići između 17 i 18 odsto, ministar Dinkić im je tada odgovorio da ona neće preći prošlogodišnjih 13 procenata i ponudio opkladu.
Iako je rast cena srpska vlada obrazalagala skokom cene sirove nafte na svetskom tržištu, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Piter Sanfej upozorava da to nije jedini uzrok: "To sigurno nije cela priča u ovoj zemlji. Morate da pogledate i poskupljenje sudskih i drugih taksi,a pre svega i plate. U nekim sektorima rast plata je premašio rast produktivnosti i to je znatno poguralo inflaciju".
Obrazlažući budžet za narednu godinu ministar Dinkić je rekao da će biti antiinflatorni i da će inflaicija biti 9.3 odsto. Poređenja radi, inflacija u Hrvatskoj je u oktobru prešla četiri procenta, što je u toj zemlji rekord u poslednje četiri godine.
Jelašić: Potrebne drastične mere protiv inflacije
Radovan Jelašić kaže da je neophodno preduzeti drastične mere protiv inflacije, čak i po cenu nižeg privrednog rasta u 2006. "To je potrebno da ne bi bila obezvređena makroekonomska stabilnost i da bi se osigurao dugoročno održiv privredni razvoj. U okviru toga, neophodna je jedinstvena strategija restrukturisanja javnog sektora kako nužni reformski potezi ne bi bili usporavani pod pritiskom kratkoročnih i dnevno političkih interesa", rekao je u Frankfurtu guverner NBS u razgovoru sa poslovodstvom Bundesbanke.
Jelašić je rekao da je u što kraćem roku potrebno sklopiti novi aranžmam sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer bi to Srbiji pomoglo u uspešnom sprovođenju ove i naredne faze tranzicije.
Guverner NBS je kazao da će svaki dodatni potez NBS na restriktivnosti monetarne politike ograničavati kreditnu aktivnost, noseći više kamatne stope: "U zemlji poput Srbije, u kojoj je inflacija imala tako destruktivno dejstvo i ostavila dugotrajno razorne posledice na ekonomiju i društvo, i takva cena se mora platiti".
