Izvor: B92, 24.Nov.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo rasprava o jeftinijoj hrani
Beograd -- Članovi Vlade i guverner Narodne banke Srbije juče su tražili način da obuzdaju rast sena hrane, i dogovoreno je šta ko treba da učini u roku od sedam dana.
Potom sledi novi susret i usvajanje predloga mera koje bi trebalo skupu hranu da učine jeftinijom.
Novom sastanku, kako je dogovoreno, uz premijera, treba da prisustvaće i guverner Dejan Šoškić, ministri trgovine i poljoprivrede Slobodan Milosavljević i Saša Dragin.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Iz kabineta premijera stiglo je saopštenje u kojem se konstatuje poznata činjenica "da u formiranju potrošačkih cena veoma veliko učešće, 37 odsto, čine cene hrane i pića. Reč o proizvodima koje građani najčešće kupuju, što predstavlja veliko opterećenje za njihove porodične budžete.”
Dogovoreno je i da se "definišu novi mehanizmi i mere za stabilizaciju tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda”. To praktično znači, da će se tražiti nova rešenja u uvozno-izvoznom mehanizmu za prvih nekoliko meseci naredne godine.
Cilj je, to je logično, smirivanje tržišta i otklanjanje nestašica, pre svega mleka i eventualno mesa.
Veliki klaničari i prerađivači, ipak, izražavaju sumnju i rezervu da će doći do trajnije stabilizacije na tržištu i u ponudi i cenovno.
"U ovoj državi ne možete ni za naredna dva dana predvideti šta će biti sa tržištem hrane i cenama sirovina , pa i gotovih proizvoda. Isto važi i za ponudu. Imamo na tržištu stihiju. Prilagođavamo se i menjamo cene praktično svakodnevno. Sve ostale troškove držimo pod kontrolom, ali sirovinu ne. Cenu stok koje je sve manje, sada niko ne može da kontroliše. Pravimo dnevne dogovore", kaže Cvijetin Božić iz Industrije mesa „Matijević.”
U svakom slučaju, za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru je bilo potrebno 1,12 prosečnih zarada. Verovatno da na lošu snabdevenost i cene imaju uticaja i ponašanja prerađivača i trgovaca, pa je na sastanku kod premijera posebno govoreno o tome da će se ubuduće insistirati na antimonopolskom i antikartelskom delovanju države.
Takođe, biće do narednog razgovora bliže razrađen mehanizam veće primene robnih rezervi, što opet traži više novca iz budžeta za poljoprivredu.
"Bilo bi dobro formirati klastere, interesne grupacije trgovaca hranom u svakom velikom gradu jer bi to doprinelo većoj konkurentnosti i manjim cenama. Država treba da stvori ambijent za što veći broj registrovanih trgovaca i da paralelno sa tim nađe načina da izdvoji više novca iz budžeta za primarnu poljoprivrednu proizvodnju", stav je Dragana Pušare, direktora JKP "Gradske pijace Beograd”.
Poljoprivrednici, prerađivači, pa i trgovci hranom misle gotovo istovetno: veća izdvajanja iz kase države za primarnu poljoprivrednu proizvodnju jesu dobra mera ako to bude strateški tako. Tada bi cenovne oscilacije bile manje, slažu se svi u repro lancu.
"Pšenica ovogodišnjeg roda imala je cenu u avgustu 13,50 dinara za kilogram bez PDV-a, u septembru je koštala 18,50 dinara, a početkom ovog meseca je dostigla 23 dinara za kilogram. Ukoliko bi se trend rasta nastavio u ovom obimu kao u prethodnih nepunih četiri meseca, to bi svakako imalo dalekosežne posledice koje bi najviše osetili krajnji potrošači", konstatuje Dejan Pilja, komercijalni direktor firme "Žitko”.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do septembra ove godine rast potrošačkih cena u Srbiji iznosio je 7,3 odsto, od čega je čak 2,4 odsto otpalo na poskupljenja hrane. Narodna banka Srbije je preuzela obavezu da operativno koordinara sve dogovore vezane za cenu hrane.
