Izvor: Politika, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje ekonomski boj
Imamo projekte koji će obezbediti oko 400 radnih mesta. – Nismo protiv privatizacije, samo tražimo učešće srpske strane
Strašno je ako izgubimo državu, ali je još gore ako ostanemo bez posla, gotovo u poverenju rekao je novinarima Milomir Perović, zaposlen u fabrici otkovaka "Lola" u Lešću, možda jedinom srpskom preduzeću na Kosovu i Metohiji u kome je plata redovna i blizu republičkog proseka, dok je čekao da u posetu stigne Nenad Popović, šef Ekonomskog tima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za Kosovo i Metohiju i jug Srbije. Nažalost, čak 90 odsto Srba u južnom delu naše pokrajine nema privilegiju to ni da izgovori, jer su već sedam godina bez posla, para i na ivici egzistencije. Strategija o dugoročnom ekonomskom razvoju Kosova i Metohije, koju ovih dana užurbano završava tim Nenada Popovića, trebalo bi da bude temelj za svetlije perspektive tamne privredne slike. Međutim, ni Perovića iz Lešća kraj Leposavića, ni Slavicu iz Goraždevca, ni nekog Janka iz Velike Hoče ne interesuje mnogo ovakav ekonomski "boj za Kosovo". Više ih zanima šta će imati za večeru, da li će dobiti kakvo radno mesto i kako će bezbedno otići na posao. Zato svi oni koriste svaku posetu vladine delegacije i svim državnim zvaničnicima postavljaju isto pitanje: Šta ste uradili dosad? U razgovoru za "Politiku", Popović je pokušao da odgovori na ove zahteve.
– Imamo konkretnih dvadesetak projekata koji bi trebalo da obezbede oko 400 radnih mesta. Zasad je još rano govoriti o tome, ali je ideja da se srpska preduzeća koja posluju na Kosovu što više vežu za kompanije u Srbiji kako bi imali siguran plasman robe. Samo razvoj malih i srednjih preduzeća i okretanje porodičnom biznisu, uz neznatnu državnu pomoć, može da ima rezultate. Takođe, mi pregovaramo i sa albanskom stranom, ali i prilikom pregovora u Beču pregovarače upoznajemo s katastrofalnim privrednim stanjem u južnoj pokrajini.
• Znači li to da je vaš uticaj veći na spoljašnjem planu nego na unutrašnjem?
– Za nas su podjednako važna oba pitanja, kao što je važno da informišemo sve u Srbiji kakav se nelegalan postupak privatizacije sprovodi na Kosmetu. Danas gotovo da nećete naći čoveka koji to ne zna. Svi su čuli da je prodaja koju sprovodi Unmik, preko Kosovske poverilačke agencije, u suprotnosti s pravom privatne svojine. Više je novinskih tekstova o ekonomiji Kosova napisano u poslednja četiri meseca, koliko postoji tim, nego u poslednje četiri godine. Poslali smo i na hiljade pisama svim svetskim diplomatama i predstavništvima u kojima smo zahtevali hitno zaustavljanje ovakve rasprodaje firmi na Kosovu.
• Za razliku od akcionara "Knjaza", pivara ili cementara u Srbiji, Srbi na Kosovu nemaju pravo na akcije?
– Nažalost, to je tako. Mi se nadamo da će ova nepravda biti ispravljena, jer je pravo privatne svojine jedno od najsvetijih prava. U Prištini smo, uoči Vidovdana, razgovarali s predstavnicima Kosovske energetske korporacije. Insistirali smo da se 8.000 Srba koji su ostali bez posla vrate na svoja radna mesta. Kao argumente smo koristili to što njima nedostaje stručan i obrazovan kadar, a mi ga i te kako imamo.
Šta je rekla druga strana?
– Kao i uvek kada su ovakve stvari u pitanju, oni su imali potpuno suprotno mišljenje i naši stavovi su se razilazili. Međutim, mi i ovo ocenjujemo kao dobar prvi korak. Bili su nam potrebni meseci da ovaj razgovor zakažemo.
• Ovih dana u albanskoj štampi mogli smo da vidimo poziv za privatizaciju "Trepče", najvećeg kosovskog giganta?
– Nadam se da do toga, ipak, neće doći. Čak je i Svetska banka na čvrstom stanovištu da je to potpuno neisplativo i ekonomski promašeno. Mi nismo protiv privatizacije "Trepče", samo hoćemo da se to ne radi bez dogovora sa srpskom stranom.
• Dosad je privatizovano oko 200 firmi. Ostalo je još toliko. Šta ako, ipak, izgubimo Trepču?
– Mi smo mnoga toga dosad izgubili, a ovo je svakako jedan od važnih strateških objekata. To, međutim, ne znači da ne možemo da vratimo ono bez čega smo ostali. U budućnosti će biti dosta sudskih sporova vezanih za ovakvu privatizaciju, jer Unmik kao privremeno telo nije imao prava to da radi. Ovako, sve poreze ubira kosovska vlast, a novac od privatizacije ide na račun Unmika. Istovremeno Srbija otplaćuje spoljni dug Kosova koji iznosi 1,4 milijarde dolara. To je dnevno oko 100.000 dolara. Iako albanska strana ističe prednosti ovakve privatizacije, mi se pitamo – koliko je direktnih stranih investicija stiglo na Kosovo. Nijedna! A tržište ne može da funkcioniše kao izolovano ekonomsko ostrvo, već mora da sarađuje sa susedstvom, pre svega sa Srbijom.
--------------------------------------------------------------------------
Albanci nisu ravnodušni
Da li su prilikom vaših poseta Albanci u blagoj panici, ili vas samo posmatraju kao turiste koji su došli, obišli enklave i posle 24 sata se vratili u Beograd?
"Čuli smo da nisu baš ravnodušni i da ih je uznemirilo to što smo u Gračanici otvorili prvu kancelariju. Ipak, ja verujem i u demokratski potencijal albanskog naroda, jer ako neko nešto investira i izgradi put, bazen dovede struju i vodu onda to znači da će od tog ulaganja svi imati korist. Tržište od dva miliona stanovnika nije za potcenjivanje, a njegovo funkcionisanje je moguće samo ukoliko dođe do ujedinjenja, jer ekonomija ne bi trebalo da poznaje granice. Legalnim tokovima između Srbije i Kosova godišnje se razmeni robe u vrednosti od oko 150 miliona dolara, a nezvanično čak 400 miliona, što opet uliva određenu dozu optimizma.
--------------------------------------------------------------------------
Istočno – zapadno
Za Popovića se nezvanično govori da je uspeo da spoji istok i zapad. Dok, s jedne strane, ima dobre odnose s ruskim biznismenima, može se čuti i da je češće na molitvenom doručku u Vašingtonu nego u svojoj kući. On to objašnjava rečima da samo tako treba da izgleda put ka uspehu. Da ne smemo da potcenimo snagu koju nosi rusko tržište, pogotovo zbog pozitivnih trgovinskih sporazuma, ali i da moramo da se okrenemo zapadu.
Inače, Popović je rođen je u Tuzli, 1966. godine, diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na ekonomskim naukama u Moskvi. Po završetku studija, 1992. godine dobio je posao u Moskvi, u švajcarskoj kompaniji "Euromin", gde se bavio trgovinom proizvoda obojene i crne metalurgije do 1994. godine. Tada osniva sopstvenu kompaniju, koja će prerasti u "ABS Holdings", koji danas zapošljava preko 5.000 ljudi i posluje u Srbiji, Rusiji i Kini. U sastavu "ABS Holdingsa" je 10 fabrika proizvođača elektroenergetske opreme u Rusiji i pet u Srbiji, kao i fabrika nameštaja "Lagado" na jugu Srbije, u Bujanovcu.
A. Nikolić
[objavljeno: 02.07.2006.]
