Izvor: Politika, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz podstanarima "Šećeranca"
U planu prodaja placa od sedam i po hektara i dvadesetak kvadrata prostorija stare šećerane na Čukarici
Najstarija srpska šećerana "Dimitrije Tucović", zatvorena još 1997. godine, nikada nije bila bliže stečaju. Kako "Politika" saznaje, Fond za razvoj Republike Srbije, na ročištu zakazanom 12. oktobra u Trgovinskom sudu, daće predlog za pokretanje stečajnog postupka u ovoj beogradskoj fabrici šećera.
Prema nezvaničnim informacijama, plan je da zavidna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imovina stare šećerane na Čukarici bude stavljena u funkciju namirenja poverilaca. Prema ovom scenariju, zakupcima prostora u Radničkoj ulici, popularnom "Šećerancu", ubrzo bi bili uručeni otkazi kako bi plac od sedam i po hektara građevinskog zemljišta i oko 20.000 kvadrata prostorija bili prodati zainteresovanom kupcu. Posle prodaje ovog kompleksa, država bi eventualno, kroz privatizaciju, pokušala da pokrene pogone fabrike šećera koji se nalaze u Padinskoj Skeli.
U šećerani "Dimitrije Tucović" 1998. godine usvojene su privremene mere Vlade Srbije i od tada počinje njen sunovrat. Iste godine za vršioca dužnosti direktora postavljen je Milorad Bojković i Upravni odbor za čije su članove imenovani kadrovi iz SPS-a i Jugoslovenske levice. Od septembra 2003. godine, po odluci Agencije za privatizaciju, ova šećerana je u procesu restrukturisanja. Od 600 zaposlenih, većina je napustila firmu ili otišla u penziju, oko 250 radnika uzelo je otpremnine, a od stotinu onih koji su ostali u preduzeću trenutno samo njih pedeset primaju platu. Njihova mesečna primanja, kako tvrde, zavisila su isključivo od dobre volje zakupaca poslovnog prostora na Čukarici koji su često izbegavali da plaćaju kiriju.
U julu ove godine vlada je imenovala odbor koji očigledno ima zadatak da ubrza rešenje nagomilanih problema, ali i, kako se čini, što brže pripremi tender za prodaju ovog kompleksa.
Prema rečima Vesne Polumirac, člana odbora šećerane, imovina fabrike je vrlo atraktivna. Ukoliko fabrika bude otišla u stečaj, poverioci će biti isplaćeni iz stečajne mase. Druga varijanta je, ističe ona, da firma bude prodata na tenderu, koji bi, zbog procedure, mogao da bude raspisan tek početkom sledeće godine. Predlog je da tender bude parcijalan, to jest da se prodaja oglasi posebno za lokaciju u Radničkoj ulici a posebno za fabriku u Padinskoj Skeli. Opština Čukarica, po njenim rečima, planira da u saradnji sa gradom napravi strategiju razvoja ove lokacije. Kako je na ovom potesu planirana i izgradnja marine, jedan od predloga je da na toj lokaciji bude podignut poslovni centar.
– Međutim, direktor Milorad Bojković već dva meseca izbegava da nam dostavi osnovne podatke. Tražili smo tačan spisak poverilaca, imena zakupaca i broj prijavljenih radnika. Umesto toga dat nam je samo šturi izveštaj – kaže Polumirac.
Milorad Bojković, direktor fabrike šećera "Dimitrije Tucović", tvrdi da dokumenta nisu nikakva tajna i da ih je dostavio odboru.
– Mi se i dalje zalažemo da fabrika bude prodata u redovnom postupku, a ne u stečaju. Godine 2001. imali smo rešenje za fabriku. Italijanska firma "Sfir" ponudila je 1.200.000 maraka za zakup i odličan socijalni program. U tadašnjem ministarstvu privrede to nisu prihvatili, već su nas uputili na restrukturisanje – ističe Bojković.
Prema njegovom mišljenju, za pokretanje proizvodnje šećera u Padinskoj Skeli potrebno je uložiti tridesetak miliona evra. Budući da fabrika ima dobru opremu i mogućnosti za preradu 20.000 hektara šećerne repe, Bojković smatra da bi se to ulaganje isplatilo.
--------------------------------------------------------------------------
Problemi sa zakupcima
Pozorište KPGT, čiji je upravnik i vlasnik poznati reditelj i julovac Ljubiša Ristić, najveći je zakupac prostora stare beogradske šećerane. Iako je podstanar fabrike od 1995. godine, sve do promene vlasti Ristić nije imao ugovor sa šećeranom, jer mu je prostor, navodno, bio ustupljen kako bi ga obnovio i stavio u funkciju.
Tek 2000. godine, na insistiranje Sindikata zaposlenih, Ristić je sa šećeranom potpisao ugovor o zakupu na tri godine. Poslovni odnos je produžen i posle afere u kojoj su radnici optužili upravnika KPGT-a da zakupninu ne plaća redovno, zbog čega oni nisu mogli da dobijaju plate.
Milorad Bojković, direktor šećerane "Dimitrije Tucović", potvrdio je da je firma imala problema sa zakupcima. Zbog duga od 3.000.000 dinara pre nekoliko dana iseljena je firma "Medžik".
– Zakupci nisu u dugoročnom zakupu, ugovori im ističu s početkom privatizacije. Ljubiša Ristić ima isti status kao i drugi. Trogodišnji ugovor KPGT-u ističe u novembru – kaže Bojković.
Da li je Ristić redovno plaćao kiriju?
– Jedno vreme jeste. Imali smo specifičan odnos. Šećerana se preko KPGT-a snabdevala strujom. U tom objektu se nalazi trafo-stanica. Trenutno, i Ljubiša Ristić duguje oko 3.000.000 dinara. Ali treba da prebijemo račune za struju, vidimo kolika nam je bila potrošnja i tek tada ćemo znati koliki je preostali dug.
Ivana Ćuk
[objavljeno: 03.10.2006.]
