Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neimari traže podršku
Srpski građevinari godišnje u inostranstvu zarade oko dvesta miliona dolara... Raspoloživim kapacitetima mogli bi godišnje da ostvare i milijardu dolara neto deviznog priliva. Međutim, da bi dobili velike poslove, na primer izgradnju olimpijskih centara u Sočiju i infrastrukture u Libiji i Alžiru, a tu je i predstojeća obnova "Železnica Srbije", neophodna im je pomoć države i banaka, pre svega obezbeđivanje garancija. Zato je Privredna komora Srbije pripremila strategiju oporavka građevinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << industrije. Predložila je osnivanje državnog fonda za pokriće bankarskih garancija, avansa i osiguranje nastupa domaćih preduzeća u zemlji i inostranstvu.
– Za ugovoreni posao od 500 miliona dolara neophodna je garancija od 30 odsto. Zato smo predložili vladi da formira državni garancijski fond, za koji bi sredstva bila obezbeđena iz privatizacije. Jer, naša građevinska operativa, koja je Srbiji nekada godišnje iz inostranstva donosila oko 2,5 milijardi dolara, još je na dobrom glasu u Rusiji, Libiji, Maroku i Alžiru. Tako je libijska vlada predložila da se osnuje libijsko-srpska banka, koja bi davala garancije našim neimarima. Najveće mogućnosti da dobiju posao građevinarima nudi Alžir, koji je 55 milijardi dolara namenio za izgradnju brana, mostova i više od milion stanova. Pozvali su naše preduzimače da konkurišu i takvu priliku ne treba propustiti – kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo i stambenu privredu pri Privrednoj komori Srbije.
U komorskom udruženju građevinara kažu da bi i neka od domaćih banaka mogla da se osposobi za kreditiranje izvoznika i nastup srpskih građevinskih preduzeća na stranim tržištima, pružajući im i garancije. Građevinska operativa je u Srbiji sada koncentrisana u Beogradu i Novom Sadu, dok je u ostalim gradovima, prema proceni našeg sagovornika, zastupljena samo individualna stambena izgradnja za koju su uglavnom angažovane manje privatne firme.
Našim građevinarima u budućnosti predstoje poslovi na obnovi železnice, ali i izgradnji kanala za navodnjavanje u vrednosti između šest i sedam milijardi evra. Zato treba stvoriti uslove za nastup naših firmi i na tenderima.
Koliko tačno prihoduje 10.000 registrovanih građevinskih preduzeća u Srbiji, koja upošljavaju 120.000 ljudi ne zna se, jer 60 odsto tog novca, prema nekim procenama, završava u sivoj zoni poslovanja.
Na spisku predloženih mera PKS-a za oporavak i razvoj građevinske industrije jeste i osnivanje ministarstva građevine, donošenje zakona o građenju, licenciranje građevinskih preduzeća, suzbijanje sive ekonomije i uvođenje reda na tržištu, kao i regulisanje nastupa stranih firmi na našem tržištu. Za njih bi se izdavale posebne licence, a na tenderima gde je država investitor, prednost pri izboru izvođača radova trebalo bi da imaju srpske firme. Pored toga, predlaže se smanjenje ili ukidanje PDV-a na građevinski materijal, koji trenutno iznosi 18 odsto.
Predloženo je, takođe, da se izbegne dvostruko oporezivanje građevinara koji rade u inostranstvu, kroz državne sporazume, kako je to učinjeno u Rusiji, gde naši neimari mogu da biraju gde će plaćati porez, ali svako mora imati rusku licencu za rad.
[objavljeno: ]
