Izvor: B92, 23.Dec.2011, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letonija i put kojim se ređe ide
Riga -- Letonija je danas, posle tri godine od potpisivanja, okončala ugovor o pomoći od 7,5 milijardi evra, koja joj je bila neophodna da ne bankrotira.
"Narod Letonije je prevazišao najveću finansijsku krizu u istoriji obnovljene Letonije i letonsko društvo može da bude ponosno na postignute rezultate", rekao je premijer Valdis Dombrovskis, koji je na čelo vlade došao u martu 2008, tri meseca pošto je potpisan ugovor o paketu pomoći.
Posle četiri godine stabilnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rasta, kada je bruto domaći proizvod narastao na 50 odsto, letonska ekonomija je 2008. počela da ponire.
Letonska vlada je navela da je naposletku iskoristila samo 4,4 milijarde evra ili 60 odsto od predviđenog zajma, dok se tri godine borila da smanji deficit u budžetu sa oko osam odsto u 2008. povećanjem poreza i smanjenjem potrošnje. To je sve dovelo da se poboljšao i kreditni rejting zemlje, koja se letos vratila na međunarodno tržište kapitala, izdavši 500 miliona dolara vredne desetogodišnje obveznice.
Tržište nekretnina je počelo da se slama, što je primoralo vladu da preuzme drugu najveću banku Pareks, što je, kako se ispostavilo, bio zadatak koji je prevazišao njene finansijske mogućnosti.
Ta baltička država okrenula se ka EU i Međunarodnom monetarnom fondu, koji su joj obećali pomoć u zamenu za bolne mere štednje kao što je bilo drastično smanjenje budžeta.
Hiljade zaposlenih u javnom sektoru je otpušteno, a zdravstveni i prosvetni sistem su reformisani.
Mnogi ekonomisti kritikovali su taj paket pomoći, uključujući i Nobelovca Pola Krugmena, koji je tvrdio da su mere štednje pogrešan put, i da Letonija umesto njega treba da devalvira svoju valutu kako bi ponovo uspostavila konkurentnost.
Drugi se, pak, nisu slagali sa devalvacijom valute, navodeći da bi ona uništila letonski bankarski sistem i druge ekonomije, poput litvanske, primorala da primene sličnu politiku.
Nordijske zemlje, kao Švedska, posebno su se protivile devalvaciji, jer su njihove banke u velikoj meri prisutne u baltičkim zemljama.
One su se takođe obavezale na paket pomoći i ponudile stotine miliona evra.
Uprkos tome, letonska ekonomija je tonula, sa BDP-om koji se grčio na 23 odsto od 2008. do 2010, dok je nezaposlenost dostigla 25 odsto.
Desetine hiljada ljudi napustilo je Letoniju, zemlju od 2,2 miliona stanovnika. Najveći broj Letonaca otišao je u Irsku i Veliku Britaniju.
"Ove tri godine nisu bile lake ni za koga od nas, ali zajednički smo uspeli da izvučemo Letoniju iz krize, i sada imamo daleko izbalansiraniju ekonomiju, javnu administraciju i javne finansije", rekao je ministar finansija Andris Vilks.
Očekuje se da BDP ove godine dostigne 4,5 odsto, prema prognozama, a budžetski deficit za sledeću godinu trebalo bi da padne na 2,5 odsto od BDP.
Letonska vlada se nada da će 2014. uvesti evro kao valutu.
