Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupujemo automobile, ne brine nas evro
Prošle godine u Srbiji kupljeno 56.130 novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila, što je gotovo 20 odsto više u odnosu na 2006. – Najprodavanije „zastave” i „opeli”, lizing ispred kredita
Ako tržište automobila može da bude pokazatelj ekonomskog rasta i standarda u jednoj zemlji, onda se za Srbiju može reći da stvari idu nabolje. I to vidno. Jer, prodaja motornih vozila na našem tržištu u 2007. godini (putničkih i lakih komercijalnih) nastavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rast i to neočekivanom brzinom. Tako se može reći da automobil, bez obzira na sve, i dalje u našem narodu ostaje „njegovo veličanstvo”.
U prošloj godini, prema podacima revije „Auto magazin”, koja već oko dve decenije prati kretanja na našem tržištu, prodato je 56.130 novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila. To je porast u donosu na prethodnu godinu gotovo 20 odsto. Putničkih je prodato 48.281, a lakih komercijalnih 7.849. Ova druga brojka posebno je indikativna, jer govori o uzletu sektora usluga, pre svega male privrede. U 2006. prodato je ukupno 47.401, a godinu dana ranije 43.218 automobila.
Najprodavanija marka, prema očekivanju, bila je „zastava” sa 14.829 jedinica, dok je na drugom mestu „opel”, najviše zahvaljujući aranžmanu sa državom, odnosno „Zastavom”, po kome se „Opelov” model „astra klasik” prodaje bez carine, kao domaće vozilo i ima prihvatljiviju cenu od strane konkurencije iste klase. Do aranžmana sa Kragujevčanima (avgust 2007), „Opel” je prosečno mesečno prodavao manje od 300 automobila, a od tog meseca prodaja je skočila dvostruko, da bi u novembru i decembru, tradicionalno dobrim mesecima za prodaju motornih vozila, bile dostignute brojke od gotovo 700 jedinica.
Očigledno je da su povoljne cene, ali i proširene mogućnosti kupovine na kredit i lizing, pojavom sve većeg broja ovih finansijskih organizacija dale rezultate. Bez obzira na restriktivnu politiku Narodne banke i uvođenja finansijske discipline u kreditnom sektoru, ostvarene kroz deponovanje podataka o pojedinačnom zaduženju građana, odnosno kreditnoj sposobnosti u Kreditnom birou.
Daljim oživljavanjem ovog važnog tržišta može da bude zadovoljna većina uvoznika, a svakako i državni budžet prihodom od carine i PDV-a, ali i naftna industrija i putna privreda u celini.
Među uvoznicima nema nekih velikih pomeranja na rang-listi. Već tradicionalno dobro stoje „Folksvagen”, „Pežo”, „Reno”, „Fijat”... U odnosu na prethodnu godinu naglo su skočili pre svih „Ford”, pa „Ševrolet” (više od 2.000 prodatih vozila), ali i „Mercedes”, dok su pad zabeležili „Dačija” i „Škoda”, doskoro vodeći uvoznici. Ulaskom Rumunije, u EU „Dačija” je izgubila povoljan trgovinski status na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Rumunije koji podrazumeva carinsku stopu od deset odsto i sada je za toliko skuplja, što je uticalo na pad prodaje od skoro 50 odsto. Zanimljivo da se ni svetski gigant poput „Tojote” nije domogao brojke od 2.000 prodatih automobila, u čemu je cenovna politika Japanaca odigrala ne baš malu ulogu.
Jasno je da je cena glavni faktor u opredeljivanju kupaca za kupovinu, ali ni ostali pokazatelji, kao što je dužina trajanja garantnog roka, reklamne kampanje, sezonski popusti i slično, ne mogu se zanemariti.
Ovakva tržišna kretanja, objašnjava Stanko Radić, direktor „Grand motorsa”, zastupnika „Forda”, „Volvoa” i „Lendrovera”:
– Cena automobila i dalje ostaje glavni faktor prilikom kupovine. Ali, sve veća mogućnost izbora – kredit, ili lizing, uz povećan broj lizing organizacija u Srbiji, povoljno utiču na prodaju. Uz to mnogi uvoznici, odnosno proizvođači, u brobi za kupce, povećali su trajanje garantnog roka, razgranali servisno-prodajnu mrežu i daju sezonske popuste. Sve to povoljno utiče na prodaju i verujem da će se takva kretanja nastaviti – kaže Radić.
On dodaje da se kod naših kupaca razvija i tzv. kultura kupovine. Naime, sve je više onih koji traže automobil sa dodatnom opremom, klimom i bezbednosnim sistemima. Ovde je sve teže prodati model bez klima- uređaja, ili vazdušnih jastuka, uređaja protiv blokiranja kočnica i slično, ističe Radić.
U strukturi prodaje izdvajaju se tzv. B segment polo”, „škoda fabija”, „tojota jaris”, itd.) i C segment („golf”, „fokus”, „astra”, „tojota korola”, „pežo 307”, „reno megan”, itd.). U cenovnom smislu to znači automobili od nekih 10.000 do 16.000 evra.
Ipak, za konačne ocene o kretanju u ovoj godini treba sačekati, mada nema posebnih naznaka da se nešto u ovom trendu može bitno promeniti. Naši ljudi spremni su, to je dugogodišnja praksa pokazala, da izdrže udarce oscilacije evra, koji je obračunska valuta u svim kreditnim i lizing aranžmanima. Ukoliko bi kamatne stope bile niže, kao u nekim susednim zemljama, poput Hrvatske, gde je oko sedam odsto, pa povremeno i niža, svakako da bi to bio dodatni podstrek povećanoj prodaji. Ali, za sada nema naznaka da će se finansijsko tržište kretati u tom pravcu. No, svejedno, već u martu, najveći salon automobila u ovom delu Evrope, Beogradski, daće odgovore i na ta pitanja.
Vladimir Dedić
-----------------------------------------------------------
Za osam godina prodaja skočila četiri puta
Od 1999. do 2007. godine broj prodatih novih automobila u Srbiji povećao se čak četiri puta. Naši domaćini 1999. godine zamenili su dotrajala vozila sa 14.078 novih automobila.
U toku i u mesecima neposredno posle NATO bombardovanja Srbije zabeležen je drastičan pad prodaje novih automobila. Primera radi, umesto 2.121 prodatog automobila u februaru 1999. godine, u maju iste godine prodato je samo 312 četvorotočkaša.
Sledeća, 2000. bila je, po svoj prilici, uspešnija za građane naše zemlje, pa je prodato tačno 3.000 vozila više nego prethodne. Kratak „pad" na tržištu 2001. (14.123 prodata automobila) bio je samo „zatišje pred buru", jer je 2002. godine nove vlasnike pronašlo 24.837 „ljubimaca na četiri točka". Od tada do danas broj novih automobila koje Srbi svake godine kupuju - u stalnom je porastu.
Građani zemlje na brdovitom Balkanu vozila najčešće pazare u decembru (3.723 automobila mesečno u proseku od 1999. do 2007. godine). Od novca se Srbima, izgleda, najmanje rastaje u januaru i tada se za ovih osam godina u proseku prodavalo po 2.011 četvorotočkaša.
B. D. P.
[objavljeno: 01/03/2008]
