Izvor: B92, 12.Nov.2011, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u Evropi će nas dotući..
Beograd -- Ekonomska kriza koja se iz zemalja evrozone preliva u Srbiju ispoljiće se smanjenim plasmanom robe na tržišta tih zemalja, a pre svega smanjenjem investicija.
U krizi možemo očekivati i manju kreditnu aktivnost banaka zbog čega će srpska privreda u otežanim uslovima morati da rešava nagomilane unutrašnje probleme, ocenili su stručnjaci.
Ekonomista Ivan Nikolić izjavio je da je Srbija "sistemom spojenih sudova" na udaru krize u pojednim razvijenim evropskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemljama i da je ne može izbeći, jer sa tim zemljama ima razvijene i finansijske i robne odnose.
"Teško je bilo šta izbeći u tom pogledu... Jednostavno sa takvom strukturom izvoznih destinacija nemamo kome da plasiramo našu robu", ocenio je Nikolić.
On je istakao da se time dolazi i do odgovora gde je izlaz, a to je upravo povećanje i unapredjenje odnosa sa nekim drugim delom sveta, jer, kako je naveo, "ceo svet nije u krizi".
"U krizi je EU, odnosno najrazvijenije zemlje u njoj, izuzev Nemačke, kao i SAD", podsetio je Nikolić i dodao da ugovore Srbije o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama treba maksimalno iskoristiti, ali je naglasio i da tu treba imati rezervu.
"Nije način da imate ugovore, pa ćete odmah tamo da izvezete. To je čitav proces promene odnosa, promene političkih odnosa", rekao je Nikolić.
On se složio sa drugim stručnjacima da će kriza koja će se preliti finansijskim kanalima biti izraženija od krize plasmana robe.
"Efekat koji pristiže u Srbiju po tom kanalu je daleko nepovoljniji i sa jačim negativnim efektima, nego u pogledu robnih tokova, i treba svakako očekivati jedan usporeniji rast plasmana banaka u nekom narednom periodu", rekao je Nikolić.
Ekonomski savetnik potpredsednice Vlade Verice Kalanović Dragoljub Vukadinović izjavio je da će se privrednici "svim silama boriti da opstanu i izdrže udar krize", ali je naglasio da će to zavisiti i od pomoći države, odnosno njenih mogućnosti da obezbedi povoljniji ambijent. Prema njegovim rečima, tu pomoć teško je očekivati pre formiranja nove vlade.
Vukadinović, koji je i predsednik kompanije "Metalac", istakao je i da su korekcije projekcije o privrednom rastu u 2012. sa tri na oko 1,5 odsto realne imajući u vidu situaciju u privredi Srbije.
"Plašim se da naša kriza neće biti kao u Grčkoj i Italiji, oni imaju veliki standard i imaju od čega da žive i ako izgube. Kod nas bi se povećao, ionako veliki broj nezaposlenih.. neće primati plate", rekao je on naglašavajući da će izazov biti uspostaviti socijalni mir u zemlji.
"Metalac" nema probleme sa izvozom u ovoj godini, već se veći pad oseća na domaćem tržištu i u okruženju, napomenuo je Vukadinović.
"Imaćemo veći izvoz u ovoj godini u odnosu na prethodnu i vratićemo se na nivo iz 2008. godine", precizirao je on i potvrdio da je teško preorijentisati se sa jednog na drugo izvozno tržište, jer je reč o dugotrajnijem procesu.
Vukadinović se složio da postoji opasnost da banke povuku svoj kapital sa tržišta Srbije, ali je naglasio da ga više plaši verovatnoća da će ti krediti postati još skuplji.
On je istakao da država mora da nadje načina da deo sredstava plasira u kredite za likvidnost i da se obezbede krediti sa povoljnim kamatama i u narednoj godini.
Počasni predsednik kompanije "Tarket" i savetnik potpredsednice vlade Nikola Pavičić ocenio je da su posledice svetske ekonomske krize na Srbiju zanemarljive u odnosu "na ono što trpimo ne rešavajući svoju sopstvenu krizu".
"Mi veće posledice snosimo od svoje sopstvene krize, koja traje od 1990. godine", naveo je Pavičić ističući da bi Srbija trebalo da "konačno napravi program reformi kojim će rešiti unutrašnju krizu".
Prema njegovim rečima, rešavanje problema srpske ekonomije treba da počne smanjivanjem javne potrošnje, i njenim dovodjenjem u sklad sa ostvarenim bruto domaćim proizvodom, a sledeći korak mora biti pokretanje proizvodnje i izvoza donošenjem nove industrijske i agrarne politike.
"Bez pokretanja proizvodnje nema penzija, bez povećanja izvoza nema vraćanja dugova", istakao je Pavičić.
On je napomenuo da su mere koje se moraju sprovesti na kratak rok donošenje zakona o ograničavanju rokova plaćanja u privredi, zavodjenje finansijske discipline i rešavanje problema nelikvidnosti.
"Taj problem preti da uguši ekonomiju i bez ikakvog razloga odlažemo donošenje tog zakona koji bi obezbedio u Srbiji finansijsku disciplinu", rekao je Pavičić i dodao bi njime trebalo da budu predvidjene "sankcije do krivične odgovornosti za sve neuredne platiše bila to država, veliki sistemi ili nesavesni dužnici preduzeća".
Vlasnik "Galeb grupe" Radoslav Veselinović ocenio je da su moguće posledice drugog talasa ekonomske krize na srpsku privredu smanjenje proizvodnje i samim tim izvoza, a onda bi to imalo posledice i na pad bruto domaćeg proizvoda.
Veselinović je istakao da bi položaj privrede bio olakšan smanjenjem poreza i doprinosa na plate zaposlenih, kao i taksi koje se primenjuju na lokalnom nivou, a pre svega smanjenjem troškova državne administracije i javne potrošnje.
Prema njegovim rečima, stagnacija kreditne aktivnosti banaka usled krize ne bi bila dobra, jer srpska preduzeća u velikoj meri zavise od banaka.
"One su nas pratile u ovom periodu kada je bio talas razvoja od 2000. do 2008. godine, svi koji smo želeli da napravimo malo veći biznis uzeli smo kredite od banaka i banke su nam vrlo bitne da nam i dalje daju kredite da možemo opstati", zaključio je Veselinović.
