Izvor: Vostok.rs, 22.Jul.2014, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti MMF: Spas ekonomije ili medveđa usluga?
22.07.2014. -
Pomoći slabim ekonomija i učiniti svetski finansijski sistem stabilnijim. Ideja formiranja fonda koji bi pomagao ugroženim zemljama prvi put je poslednje godine Drugog svetskog rata izneta na konferenciji UN u Breton-Vudu. Tada su eksperti već počeli da ocenjuju štetu koju je naneo svetu rat. Živa su bila sećanja i na američku depresiju 30-ih godina. Blagorodna ideja da se obezbedi ekonomija od novih bankrotstava je bila početak stvaranja MMF.
Sada, decenijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kasnije, MMF nominalno prati ove zavete: izdvaja kredite ugroženim zemljama. Za poboljšanje finansijskog položaja zemalja-korisnica zajma fond izdvaja kredite i prati ih čitavim skupom uslova. Ovi zahtevi po pravilu protivreče prvobitnom cilju i još više slabe ekonomiju zemlje, kaže direktor grupe kompanija "ALOR" Sergej Hestanov.
- Njegova politika i preporuke usmerene su na razvoj ekonomije i stvaranje uslova za procvat zemlje, a ne na ispravljanje platežnog balansa. Zahtevi koje postavlja MMF podrazumevaju slobodu kretanja kapitala. Naravno, prilično često sloboda kapitala za zemlju sa ekonomskim problemima pretvara se u jak odliv kapitala. Važan zahtev je masovna privatizacija skoro svih grana. Mi znamo da postoje prirodni monopoli, čija privatizacija je ili složena organizaciono, ili dovodi do negativnih posledica.
Još jedan uslov je odustajanje od dražvne podrške poljoprivredi. Upravo ovaj zahtev oprobala je na sebi ekonomija Meksika, domovine kukuruza, koja se od najvećeg izvoznika pretvorila u uvoznika. Pored toga, kako bi dobile kredit, vlasti zemlje treba da smanje socijalna izdvajanja. Na kraju mere koje treba da budu usmerene na podršku slabe ekonomije, dovode zemlju u još gori položaj i navode na uzimanje novih kredita. Tako se jedan od glavnih finansijskih instrumenata sveta pretvorio u instrument političkog uticaja, kaže ekspert "Apsolut Banke" Ivan Fomenko:
- Poljoprivredna preduzeća počinju da se zatvaraju. Ljudi ostaju bez posla. Oni ne dobijaju platu, ne mogu da troše, ekonomija se usporava. Sve se radi preko panja: sve oduzeti, zabraniti, odseći, kako bi vlada mogla da uštedi. Ali pri tome padaju poreski prilivi, što je u principu osnovni izvor prihoda. A MMF postavlja vladi takve uslove kako bi se finansijske vlasti zemlje opet obratile tražeći kredit.
A ako finansijska organizacija počinje da igra na političkom polju, naravno, to odmah izaziva sumnje u njenu objektivnost. MMF veoma kritikuju zbog otvoreno proameričke pozicije. Građanin SAD nikada nije bio na čelu MMF, ali američko prisustvo u fondu je vrlo osetno. Težina glasova svih članova fonda se određuje u zavisnosti od članarine koju plaća zemlja. Prvo je bilo planirano da će se uticaj zemlje određivati snagom njene ekonomije. Kada je odluka o formiranju fonda tek doneta, ekonomija SAD je bila najjača. Sada ekonomije zemalja u razvoju naglo jačaju, sustižući SAD, ali raspored snaga u MMF se ne menja, govori Sergej Hestanov:
- Mnoge zemlje u razvoju, čija je ekonomija veoma ojačala, više puta su istupile sa kritikom: one su bile spremne da uvećaju članarinu u MMF, i proporcijalno da uvećaju svoj udeo glasova u donošenju odluka. Diskusije se vode decenijama. Posebno aktivno se za uvećanje glasova zalažu Rusija i Kina, ali za sada proces nije napredovao. Pravo nadmoći u donošenju odluka pripada SAD, pri tome što njihova ekonomija više nema tako veliki procenat u međunarodnoj ekonomiji, kao njihovi glasovi u MMF. To podstiče mnoge zemlje na stvaranje alternativnih fondova.
Jedna od poslednjih inicijativa usmerenih na pojavu alternative je formiranje Razvojne banke i stabilizacionog fonda BRIKS. Vremenom oni u izvesnoj meri mogu da budu konkurencija MMF. Prema rečima predsednika Vladimira Putina, ove institucije će pomoći zemljama BRIKS da steknu veću nezavisnost od finansijske politike „zapadnih država“.
Marija Baljabina,
Izvor: Glas Rusije, foto: international Monetary Fund
