Izvor: Politika, 10.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna rupa, a tri mere
Ministarstvo finansija krajem jula deficit procenio na 188, a samo desetak dana kasnije na 225 milijardi dinara
U ovom trenutku postoje tri procene koliko će do kraja godine iznositi minus u državnoj kasi. Naravno pod uslovom ako se ništa ne preduzme da se smanji. Prema proceni bivšeg ministra finansija Mirka Cvetkovića, budžetski deficit cele države do kraja godine mogao bi da dostigne 188 milijardi dinara. Fiskalni savet, međutim, u maju je procenio da će jaz između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prihoda i rashoda biti oko 206 milijardi dinara. Poslednju procenu izneo je pre nekoliko dana novi ministar finansija Mlađan Dinkić. Prema njegovoj računici, konsolidovani minus u kasi može da dostigne 225 milijardi.
I to nije sve. Kad se na to dodaju i nebudžetirana sredstva namenjena „Fijatu” i troškovi eksproprijacije na deonici Koridora 11, rupa u budžetu dostiže 234 milijarde dinara. Tu se spisak, međutim, ne završava. Dokapitalizacija i otkup loše aktive banaka, Agrobanka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine koštali su poreske obveznike 29,8 milijardi dinara. To znači da će konačan manjak, prema Dinkićevoj računici, biti čak 254,8 milijarde dinara, što je oko 7,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BPD).
Koja od ove tri procene je najbliža realnom stanju u budžetu biće poznato vrlo brzo, kad Fiskalni savet ponovo pretrese budžetske brojeve. Jer, njihova procena o budžetskom deficitu je još iz maja i moguće je da se situacija promenila. Nabolje ili nagore – videće se. U svakom slučaju ostaje pitanje kako je moguće da je jedan isti Sektor za makroekonomske analize Ministarstva finansija na kraju jula dobio jedan rezultat, a već početkom avgusta drugi. Da li je moguće da im je pre desetak dana iz računice „skliznulo” čak 37 milijardi?
Prema oceni Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, rashodi su veći uglavnom zbog izdataka na zaposlene i na socijalnu zaštitu. Prihodi su, sa druge strane manji. Uglavnom zbog manjeg priliva iz neporeskih izvora. Zato mu Dinkićeva računica ne izgleda nerealno.
– Pad prihoda je u skladu sa produbljenom recesijom. Nije neočekivano da pri tome loše prolaze neporeski prihodi. Kada je o rashodima reč, oni ne deluju nerealno. Povećani su izdaci na socijalnu zaštitu, uz stalni pad zaposlenosti. To je za oko 5,5 odsto više nego u nesuđenom sporazumu sa MMF-om, što je značajno povećanje. Tako da bi trebalo znati kako se to obrazlaže – kaže naš sagovornik.
Sve to nije u neskladu sa pogoršanjem stanja u privredi i povećanjem izdataka na zaposlene, dodaje. Što opet nije u neskladu sa predizbornim ponašanjem i postizbornim najavama, kaže Gligorov.
– Ni jedno, niti drugo, čini mi se, ne može značajno da se promeni do kraja godine, čak i ako se neke procene pokažu kako marginalno neprecizne – zaključuje.
A. Telesković
objavljeno: 11.08.2012
