Izvor: RTS, 17.Dec.2015, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni dug Srbije neće rasti usled odluke Feda
Ministarstvo finansija Srbije ocenilo je da ne bi trebalo da dođe do daljeg rasta javnog duga Srbije nakon što je američka Uprava federalnih rezervi (FED) povećala referentnu kamatnu stopu.
Ministarstvo je saopštilo da se prema prvim reakcijama tržišta ne očekuje značajno pomeranje vrednosti američkog dolara u odnosu na evro, a indirektno i na našu domaću valutu, te ne bi trebalo da dođe do daljeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasta javnog duga Srbije po ovom osnovu.
Srbija nije propustila šansu da se jeftinije zaduži zato što Evropska centralna banka, za razliku od Federalnih rezervi SAD, neće podizati svoju referentnu kamatnu stopu i zato što će Vlada, kako navodi Ministarstvo, nastaviti sa uspešnom realizacijom programa fiskalne konsolidacije.
Federalne rezerve SAD su juče podigle referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, ali se to očekivalo još od početka ove godine i najveći deo tog pomeranja već se odrazio na vrednost američkog dolara u odnosu na evro i druge valute, saopštava Ministarstvo.
Promena monetarne politike Feda, po oceni Ministarstva, može samo ograničeno da deluje na našu sposobnost i uslove zaduživanja, jer je strategija javnog duga Srbije pre svega orijentisana ka izvorima finansiranja u dinarima i u evrima.
"Za Srbiju je mnogo relevantnija politika Evropske centralne banke od centralne banke SAD, te očekujemo da odluka Feda neće uticati na rast javnog duga Srbije", navelo je Ministarstvo finansija.
Evropska centralna banka ne planira tokom 2016. godine da podiže referentnu kamatnu stopu, te se planirano zaduživanje Srbije za 2016. godinu može realizovati na način kako je to predviđeno Zakonom o budžetu. To bi trebalo da dovede do optimizacije strukture javnog duga, ističe Ministarstvo.
U saopštenju je navedeno da je u 2015. godini ostvaren uspeh u fiskalnoj konsolidaciji jer budžetski deficit za 11 meseci iznosi samo jedan odsto BDP-a, a time je smanjen obim ponude državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, što je uticalo da se troškovi finansiranja u dinarima i evrima smanje.
Pad dinarskih stopa na državne hartije od vrednosti po različitim ročnostima, u odnosu na poslednji kvartal 2014. godine, kretao se tokom 2015. godine u rasponu od tri do 4,3 procentna poena, dok se pad kamatnih stopa na evro hartije od vrednosti u istom periodu kretao od jedan do 1,5 procentnih poena.
Ministarstvo finansija je istaklo da je Srbija zahvaljujući povoljnom zajmu od Ujedinjenih Arapskih Emirata, denominovanom u američkim dolarima, servisirala sve svoje dolarske obaveze tokom 2015. godine, te da će sredstva iz tog zajma pokriti i sve dolarske obaveze u 2016. godini.
.jpg)
