Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građevinci nisu „luzeri”
Domaći neimari se ne mire da izgradnju mostova i puteva kod kuće dobijaju strane kompanije, iako nisu sposobnije od naših. – Od vlade zahtevaju da radi svoj posao
Raspad Jugoslavije i politička, privredna i finansijska izolacija prouzrokovali su krah domaćeg građevinarstva od kojeg se još nije oporavilo. Zbog nedostatka referenci, domaće neimare mimoilaze svi značajniji međunarodni tenderi, a izgradnju mostova i puteva kod kuće uglavnom dobijaju strane kompanije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Građevinarstvo je osamdesetih godina, u vreme njegovog procvata, učestvovalo sa deset do petnaest procenata u bruto domaćem proizvodu. Sada se svelo na tri odsto svega što se u Srbiji u toku godine zaradi. Ukupni godišnji prihod od građevinarstva, iz zemlje i inostranstva, dostiže oko dve milijarde evra.
„Energoprojekt” je prvi na listi, a njegova zarada u 2007. godini je iznosila oko dve stotine miliona evra. Međutim, ova kompanija je osamdesetih godina ubirala godišnji prihod od 300 do 500 miliona dolara. U to zlatno doba srpskog građevinarstva, „Komgrap”, koji je podigao stadione „Tašmajdan” i „Crvena zvezda”, hotele „Metropol”, „Slavija” i „Jugoslavija”, dnevno je zarađivao milion dolara.
Samo iz inostranstva građevinarstvo je u vreme svog najvećeg procvata, između osamdesetih i devedesetih, imalo neto devizni priliv i do dve milijarde dolara godišnje. I to je bio rekord, kaže Anđelko Kovačević, potpredsednik Privredne komore Srbije.
– Devedesetih godina se sve događalo veoma brzo i znatno je uticalo na tržišta na kojima su građevinari bili prisutni. Velike domaće kompanije su se urušile. Organizacije sa po 10.000–15.000 zaposlenih, kao što su „Rad”, „Trudbenik” ili „Komgrap”, ostale su bez posla – objašnjava Kovačević.
Tako su ostali bez mogućnosti da učestvuju na projektima koji se kasnije mogu smatrati referentnim za kvalifikovanje na novim poslovima. Zbog sankcija, nisu mogli da konkurišu na najvećem broju inostranih tržišta. Da bi sačuvali pozicije na tamošnjem tržištu, osnivali su firme u drugim državama.
Očekivalo se da će od 2000. godine, kada se zemlja ponovo otvorila, uslovi za poslovanje građevinara biti mnogo povoljniji. Ali, njihova očekivanja se nisu ostvarila.
– Pre svega, nije investirano u očekivanom obimu. Zatim, proces privatizacije se odvijao tako da su ostvarena sredstva korišćena za pokrivanje obaveza iz budžeta, dakle u potrošnju. A strane firme su donele nove uslove. Od domaćih preduzeća koja konkurišu za neki posao tražilo se da su u poslednje tri godine nešto značajno izgradila. Naravno, naše firme takvim rezultatima nisu mogle da se pohvale – ističe potpredsednik PKS-a
Tako su svi veći projekti – mostovi, putevi i slično dodeljivani stranim kompanijama, a posle se pokazalo da one i nisu bile sposobnije od naših. Građevinari se sa time ne mire. Ne pristaju da budu gubitnici. Spremni su da svojski zapnu, ali zahtevaju da i vlada radi svoj posao.
Uz pomoć Privredne komore, Vladi Srbije predložili su da preduzme niz mera koje bi im pomogle da ojačaju i postanu konkurentniji kod kuće i u svetu. Povoljniji uslovi za njihovo privređivanje vratili bi u Srbiju i domaće kompanije registrovane po svetu, ali bi privukli i strance da ovde osnuju svoje firme.
– Teret poreza i doprinosa je veoma visok, što domaća preduzeća čini nekonkurentnim. Njihovo smanjenje, koje je zahtevano, ne bi umanjilo priliv u budžet i fondove, jer bi veće kompanije, koje posluju na ivici rentabiliteta, ali i mala i srednja preduzeća, privolelo da ne rade na crno i da se vrate legalnom načinu privređivanja. Tako bi se povećao broj legalnih firmi koje plaćaju sve obaveze državi i redovno uplaćuju doprinose zaposlenima – kaže Kovačević, član radne grupe koja je sačinila Strategiju razvoja građevinarstva.
Da bi se više gradilo, treba smanjiti PDV na materijal, stav je Udruženja građevinara PKS-a. Oni tvrde da treba olakšati investitorima da izgrade objekat, pa ga potom oporezovati.
– Porez na dobit preduzeća od 10 odsto nije visok, ali bi njegovo dodatno smanjenje srpsko tržište učinilo konkurentnijim. Tako strani investitori, pa i domaći, ne bi odlazili u Crnu Goru i Makedoniju – ističe Kovačević.
Građevinari priželjkuju i instituciju kao što je bila Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju (Jubmes), koja je podržavala izvoznike, delimično finansirala proizvodnju za izvoz i osiguravala izvozne poslove i njihovu naplatu.
– U predloženom paketu mera je i predlog za osnivanje garancijskog fonda koji bi stajao iza kompanija koje konkurišu na međunarodnim tenderima. Takva podrška države građevinarima podstakla bi ukupan razvoj privrede i višestruko bi joj se vratila – zaključuje naš sagovornik.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 26.05.2008]
.jpg)
