Izvor: Blic, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro i loše u ekonomiji Srbije
Dobro i loše u ekonomiji Srbije
Srpska ekonomija nekoliko godina se nalazi u procesu tranzicije. Taj period odlikuje dobre ali, nažalost, i loše strane. Pitali smo privrednike i bankare da daju svoju ocenu makroekonomskog stanja u Srbiji. Šta je dobro, a šta su problemi koji bi nosioci ekonomske politike morali da rešavaju što pre.
Dragoljub Vukadinović, predsednik Holdinga 'Metalac'
- Kao pluseve srpske ekonomije izdvojio bih dobar bankarski sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dostupnost kredita, kao i dobar poreski sistem koji karakterišu snižavanje stopa poreza na plate, na prihode građana i na dividendu. Sviđa mi se što je kurs stabilan. Beležimo i rast izvoza koji taj trend ima kontinuirano poslednje tri godine. Pozitivno je i ako inflacija do kraja godine bude ispod deset odsto, mada bi idealno bilo da je ispod pet odsto. Postoji, međutim, i druga strana, a to je i dalje postojanje sive ekonomije, nezaokružena regulativa u finansijskom sektoru. I dalje sudstvo nije efikasno, niti nezavisno. Nedovoljan je priliv stranih investicija, i to naročito grinfild. Nemamo ni ambijent za inostrana ulaganja - političku stabilnost, dovoljno izgrađenu infrastrukturu i vladavinu prava. Nedosledna je i primena već donetih zakona, kao što je na primer slučaj sa Zakonom o stečaju. Velika je stopa nezaposlenosti i ono što bi moralo da se promeni je loš sistem obrazovanja kadrova. Dr Isak Šeps, generalni direktor kompanije 'Karlzberg Srbija'
- Ono što danas karakteriše srpsko tržište je brza stopa razvoja sa relativno stabilnom monetom i stopom inflacije, što pozitivno utiče na makroekonomsko okruženje. Ono što se takođe izdvaja kao pozitivan aspekt su izuzetno talentovani profesionalci, mladi, motivisani ljudi koji žele da uče i napreduju.
Sa druge strane, još uvek postoji dosta prostora na ekonomskom tržištu za unapređenje uslova poslovanja. Naveo bih jasno izraženu potrebu za izmenom zakonske regulative koja bi omogućila otvorenu i decentralizovanu ekonomiju, kao i izmenu zakona kako bi se uskladili sa legislativom Evropske unije. Takode, zakoni koji se usvoje trebalo bi da brže budu implementirani kako bi Srbija uhvatila korak sa zemljama EU.
Dragiša Lekić, generalni direktor 'Folksbanke'
- Srbija je zemlja neiskorišćenih potencijala i oko te, po meni ključne konstatacije, kreće se raspon između dobrih i loših strana srpske privrede. Loše je da država i državni sektor i dalje dominiraju ekonomskim životom zemlje. On sputava privatnu inicijativu i investiranje privatnog sektora, a imajući za posledicu nezavršen proces privatizacije, nisku platežnu sposobnost stanovništva i odsustvo ambijenta za strane direktne investicije. Umesto radikalnih zahvata u otklanjanju strukturnih poremećaja u privredi, kao osnovnom uzroku visoke inflacije i spoljno-trgovinskog deficita, pribegava se restriktivnim monetarnim merama.
Dobro je što šansa još uvek postoji da potencijali srpske privrede dođu do punog izražaja. Srbija je verovatno poslednja zemlja u Evropi koja uz malo pameti i dosta dobre volje može da beleži stopu rasta od više od pet odsto godišnje. Uspešno uvođenje PDV-a je samo dobar uvod za konačni obračun sa sivom ekonomijom, monopolizacijom i privilegijama. Nivo obrazovanja možda nije na nivou osamdesetih, ali i dalje ljudski potencijal ima sposobnost brzog prilagođavanja novim tehnologijama.
Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna 'Svislajon Takovo'
- U Srbiji malo šta da je dobro. Pada životni standard stanovništva, kupovna moć... Zbog obaveza prema državi, privreda je na izdisaju. Ona ne radi za sopstveni razvoj, već zbog punjenja budžeta. Nažalost, nema razvoja ni ulaganja u privredu koja treba da stvara profit. Devizne rezerve rastu, ali od privatizacije preduzeća. Pitam se šta ćemo raditi kada prodamo sve što može da se proda...
Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora 'Rajfajzen banke'
- U pozitivne strane ekonomije spada transparentna i uspešna privatizacija. Dosadašnji uspešni rezultati, pogotovu u slučaju duvanske industrije, bankarskog sektora, cementara, služe kao pokretač i poziv za nove investicije. U odnosu na zemlje u okruženju, Srbija može da posluži kao primer uspešnog restrukturiranja bankarskog sektora. Ovde rade veoma sposobni, posvećeni i preduzimljivi kadrovi. I određeni makroekonomski indikatori takođe spadaju u pozitivne strane - ekonomski rast, redukovana inflacija, budžetski suficit, fiskalna disciplina, stabilnost valute. Uspešne su i poreske reforme.
U negativne strane spada nedostatak grinfild investicija, nerešena pitanja u vezi sa vlasništvom zemljišta, restitucija imovine i rešavanje drugih pitanja u vezi sa vlasništvom zemljišta preduslov su za poštene odnose u sektoru nekretnina, a što je osnova cele ekonomije. Još uvek su kontradiktorni zakoni i sveukupni nedostatak pravne sigurnosti. Negativno je odlaganje na putu ka EU i pregovorima o stabilizacije i pridruživanju.
Danijela Nišavić POZITIVNO:
-kontinuirani rast izvoza
-stabilan kurs
-redukovana inflacija
-budžetski suficit
-dobar i reformisan bankarski sistem i dostupnost kredita
-proces privatizacije
-smanjenje poreza za poslodavce koji upošljavaju mlade do 30 godina i starije od 45.
-ljudski potencijal - sposobni, posvećeni i preduzimljivi kadrovi NEGATIVNO:
-visoka stopa nezaposlenosti
-pad životnog standarda i kupovne moći
-siva ekonomija i korupcija
-neefikasno sudstvo i pravna nesigurnost
-nedosledna primena već donetih zakona
-nedovoljan priliv grinfild investicija
-loš ambijent za ulaganja
-politička nestabilnost, loša infrastruktura...
-nerešeno pitanje restitucije imovine
-neravnomeran regionalni privredni razvoj
-visok spoljnotrgovinski deficit
-odlaganje pregovora sa EU
