Izvor: B92, 01.Jul.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri rezultati srpske privrede
Tanjug -- Srpska ekonomija sada ima relativno dobre rezultate, pogotovo kada u izvozu robe, ali slabljenje dinara upozorava na strukturne probleme.
Međunarodna finasijska grupa Unikredit navodi da je, u poređenju sa prethodnim kvartalom, bolja prognoza privrednog rasta Srbije u 2010. godini.
Glavni ekonomista grupe Unikredit za jugoistočnu Evropu Goran Šaravanja kaže da se očekivao pad od 0,5 odsto, ali sada se predviđa da će BDP biti na nivou prošlogodišnjeg. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Tekući trendovi u industrijskoj proizvodnji, pogotovo u izvoznim sektorima, u trenutku kada se inostrana tražnja povećava, stavljaju sve veći deo proizvodnih kapaciteta u funkciju", rekao je on.
Nakon što su zvaničnici NBS polovinom juna citirani u domaćim medijima da pad vrednosti domaće valute na 110 dinara za evro ne bi predstavljao rizik za inflaciju, sada postoji realan rizik da će dinar zaista relativno brzo dostići taj nivo, navedeno je u analizi.
Kako je naveo, pad vrednosti dinara smanjuje raspoloživi dohodak domaćinstava i obrtni kapital preduzeća koja imaju kredite u evrima. "Pad vrednosti dinara, uprkos tome što je Narodna banka Srbije kako bi ublažila taj trend, intervenisala sa više od 1,1 milijarde evra, govori o disbalansima u privredi", ukazao je Šaravanja.
U prvih šest meseci ove godine domaća valuta u proseku vredi 100 dinara za jedan evro, šta znači da je NBS, sa intervencijama od otprilike 1,1 milijarde evra povukla 110 milijardi dinari iz opticaja, saopštila je Unikredit grupa.
On je dodao da obaveze prema inostranim kreditorima nisu zanemarljive, a deficit tekućeg računa platnog bilansa, u uslovima smanjenog priliva stranih direktnih investicija, još uvek veliki.
"Kada je reč o inflaciji, verujemo da će klizanje dinara ipak delovati na inflatorne trendove i zato smo poboljšali projekciju za kraj godine na sedam odsto", rekao je Šaravanja i dodao da očekuje prosečnu stopu inflacije od 6,3 odsto u 2011. godini.
Šaravanja je rekao da očekuje da će ove godine Narodna banka Srbije dalje smanjivati referentnu kamatnu stopu. "Naš rezon je takav da, ako NBS i Vlada žele da smanje evroizaciju u privredi, neće podizati referentnu kamatnu stopu, jer bi to smanjilo tražnju za dinarskim kreditima", naglasio je Šaravanja.
Devizne intervencije same po sebi deluju na povećanje dinarskih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu, jer kad NBS prodaje evre ona kupuje dinare, odnosno povlači te dinare iz opticaja.
Subvencionisani gotovinski krediti u dinarima (čiji je iznos oko 100 miliona evra) i jednokratni podsticaj od 6,5 milijardi dinara za penzionere i one koji primaju plate iz budžeta sigurno će podstaći potrošnju, dodaje se u saopštenju.
"Očekujemo da će se to reflektovati i na uvoz. U poslednjem kvartalu ove godine, zbog baznog efekta, očekujemo smanjenje stope rasta izvoza i ne verujemo da će transferi iz inostranstva dostići obim od prošle godine", rekao je on.
Kako je rekao, prognoza je da će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti 6,7 odsto BDP-a ove godine, odnosno nešto veći u poredjenju sa prošlom godinom.
On je naveo da je za privlačenje stranih investitora bitno to što je država do sada uspela da ispuni uslove programa sa MMF-om i odluka Evropske unije da krene sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u junu.
"Zato verujemo u stabilnost kreditnog rejtinga Srbije u narednih 12 meseci", zaključio je Šaravanja.
