Izvor: Glas javnosti, 12.Mar.2010, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetanje sive ekonomije
LONDON - Vodeći ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Piter Sanfej i predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Krstić saopštili su juče da su došli "do iznenađujućih rezultata" istražujući razmere i razvoj rada na crno i nejednakost u zaradama na tržištu rada Srbije između 2002. i 2007. godine.
Koristeći podatke iz Studije za određivanje životnog standarda, oni su utvrdili da je nivo rada na crno u tom periodu znatno povećan, uprkos jakom ekonomskom rastu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i uvođenju niza tržišno orijentisanih reformi. Drugi zaključak je da je nivo nejednakosti u zaradama u sivoj i zvaničnoj ekonomiji istovremeno ostao manje-više nepromenjen, za razliku od dešavanja u ostalim zemljama na sličnom nivou tranzicije.
Istraživači su u studiji "Nejednakost zarada i siva ekonomija: Svedočenja iz Srbije" ukazali da zaposleni na crno u Srbiji zarađuju znatno manje od onih u zvaničnom sektoru i da rad na crno ima sve veću ulogu u objašnjavanju pojave nejednakosti u zaradama.
Autori studije su, koristeći nacionalne reprezentativne podatke za period od 2002. do 2007, istraživali dva aspekta srpskog tržišta rada - stepen zapošljavanja na crno i razmere nejednakosti zarada. Oni su takođe analizirali da li je nivo zapošljavanje na crno opao u posmatranom periodu, u vreme kada su u Srbiji uvedeni važni zakoni s ciljem podsticanja i pojednostavljivanja registracije poslovnih firmi.
Jedan od najuočljivijih podataka je da je nivo rada na crno u tom periodu bio u velikom porastu, što je neočekivani rezultat koji se, međutim, može objasniti specifičnošću srpskog slučaja.
Još jedan interesantan rezultat je da je nivo nejednakosti zarada ostao gotovo nepromenjen, kako u zvaničnom tako i u sivom sektoru, u kojem je ta nejednakost naročito izražena.
Analiza je, najzad, identifikovala rad u sivoj ekonomiji kao značajnu odrednicu za nejednakost zarada u 2007, ali ne i u 2002. Radnici na crno su, uz to, zarađivali manje (na mesečnom nivou) od zvanično zaposlenih.
Svi ovi rezultati podvlače značaj koji za vlasti Srbije treba da imaju suzbijanje sive ekonomije i podsticanje zakonom propisane procedure zapošljavanja širom tržišta rada, naveo je EBRD.
Istraživanje je urađeno na osnovu Studije za određivanje životnog standarda sprovedene u Srbiji u maju i junu 2002. i maju i junu 2007. U skladu sa standardnom metodologijom LSMS, prikupljane su informacije o prihodu i nivou potrošnje u domaćinstvima i kod pojedinaca, o njihovim privrednim aktivnostima i drugo. Dobijeni podaci su reprezentativni na nacionalnom nivou, kao i za regione (šest regiona) i za tip naseobina (grad/selo).
Autori studije su zaključili da nema sumnje da je Srbija u posmatranom periodu učinila značajan napredak u poboljšanju poslovne klime, što potvrđuju brojni pokazatelji ovog istraživanja.
Podaci Svetske banke iz izveštaja "Vođenje biznisa 2009", međutim, govore da Srbija i dalje stoji loše u pojedinim područjima istraživanja, naročito u oblasti plaćanja poreza i otpočinjanja novog biznisa. Kreatori politike u Srbiji zato treba da udvostruče napore da pojednostave poreski sistem i osiguraju podsticaj firmama i radnicima da se registruju i posluju u okviru zvanične strukture.
