Izvor: B92, 10.Jun.2013, 22:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arsić: Porez na imovinu već visok

Beograd -- Srbija već naplaćuje razumnu stopu poreza na imovinu, samo treba da se naplaćuje na sve objekte koji tom porezu podležu, kaže za Danas ekonomista Milojko Arsić.

U intervjuu za list Danas, Milojko Arsić iz Fonda za razvoj ekonomske nauke, kaže da je panika oko mogućeg oporezivanja okućnice bila neutemeljena, jer između 90 i 95 odsto okućnica u Srbiji su male vrednosti i tim porezom ne bi ni bile pogođene.

Arsić smatra da opštine ne bi trebalo da povećaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << porez na imovinu kako bi nadoknadile ono što su, posle poslednjih izmena poreskih zakona, izgubile na porezu od zarada.

“Ne mogu to da nadoknade porezom na imovinu niti treba da nadoknade tim porezom. Zato što su opštine 2011. Zakonom o fiskalnoj decentralizaciji dobile oko 400 miliona evra, a sada im je uzeto oko 200 miliona. Znači one su u plusu, a u međuvremenu nikakve nove nadležnosti nisu dobile“, podseća on.

Arsić kaže da je sa stanovišta poreske pravičnosti ipak prekršen jedan važan princip - takozvana prelazna ili tranziciona pravičnost.

“Ne bi nikakve promene trebalo da se dešavaju tako iznenada usred budžetske godine. Sve takve promene bi trebalo da se najave bar godinu dana unapred“, smatra on.

Arsić kaže i da postoje indicije da je došlo do dosta neproduktivnih trošenja lokalnih zajednica od kada su dobile mnogo dodatnog novca 2011. i 2012, bez dodatnih obaveza.

“Opštine su i posle poslednjih poreskih izmena iz 2011. u boljoj poziciji nego što su bile 2009, kad su im u okviru programa štednje bili smanjeni transferi. Po meni, najbolje rešenje bi bilo da je potpuno ukinut Zakon o fiskalnoj decentralizaciji i da se vratilo na rešenja iz 2007. Osnovni problem ovde je politički, oni koji su doneli taj zakon još su u vladi i nisu hteli baš direktno da priznaju da su pogrešili“, ocenjuje on.

Arsić smatra i da je jako teško da lokalne samouprave zbirno naplaćuju više poreza na imovinu nego što sada.

“Kad se gleda na nivou cele Srbije, porezi na imovinu su negde na nivou 1,2 odsto BDP-a. U odnosu na slične zemlje, to je visok nivo poreza na imovinu. Samo Poljska ima sličnu stopu, a druge socijalističke zemlje često nisu imale te poreze“, podseća on.

“Veći nivo je samo u nekim skandinavskim zemljama gde se smatra da porez na imovinu ljudi treba da plaćaju kao deo poreza na bogatstvo. Ali čak i u Nemačkoj i Hrvatskoj, u Sloveniji se tek sada uvodi taj porez. Nije realno da se naplaćuje više. Taj porez je najnepopularniji porez zato što je vidljiv“, kaže Arsić.

Prema njegovim rečima, stopa poreza na imovinu nikada ne bi trebalo da bude dva odsto, već bi najveća stopa poreza na imovinu trebalo da bude jedan odsto budući da postoji veza između poreza na imovinu i poreza na dohodak. Ako je porez na imovinu dva odsto, onda je na dohodak 40 odsto, objašnjava Arsić.

On kaže i da se porez na imovinu preko te razumne granice primenjuje samo za imovinu veće vrednosti, uglavnom u Beogradu, u slučaju nekih vila na Dedinju.

“Bez obzira što ljudi ne vole bogate ljude, ipak je to preterano. I tu treba imati meru. Jer porezi nisu kazna za bogaćenje, nego bi trebalo da se plaćaju pravično. Do jedan odsto. Jer u suprotnom, ti porezi su konfiskatori. Kao što je, na primer, slučaj u razvijenim skandinavskim zemljama kod naplate poreza na nasleđivanje“, ocenjuje Arsić.

Među 20 opština u kojima se naplaćuje najveći porez na imovinu po stanovniku su Vrnjačka Banja, Brus i Raška ali dosta njih spada u slabo razvijene opštine budući da turizam, prema rečima Arsića, nije dovoljan da bi zaposlio veliki broj ljudi.

“Često se precenjuje potencijal te delatnosti, turizam ne zapošljava baš toliko ljudi koliko se misli. Tu ima zabluda. Možda samo Zlatibor uspeva, jer ima turističku sezonu tokom cele godine, za razliku od Kopaonika, koji je pre svega zimi interesantan“, kaže on.

U analizi koju je napravio u Fondu za razvoj ekonomske nauke, Arsić navodi i šta sve utiče na visinu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta koja će sada biti inkorporirana u porez na imovinu, između ostalog i opremanje građevinskog zemljišta.

Međutim, građani često plaćaju troškove izgradnje vodovodne ili kanalizacione mreže, plus priključak, pa ostaje nejasno zašto bi neko plaćao taksu za korišćenje nečega što je sam finansirao.

Arsić smatra da samo plaćanje priključka ima smisla, ali i da je njihova visina različita u zavisnosti od stanja javnog preduzeća.

“Znači, EPS tradicionalno ima nisku cenu struje i ne može da finansira priključke i onda na neki način natera nekog da sam finansira mrežu, čiji vlasnik postaje EPS. Što takođe nije u redu. To je radio Telekom dugo vremena. To je neka vrsta monopola lokalnih komunalnih preduzeća“, ocenjuje on.

Arsić smatra da je to ponašanje možda pravično u nekom širem smislu jer su cene tih usluga bile ispod tržišnih, te da je npr. cena struje u Srbiji 30-ak odsto manja od troškova.

Nastavak na B92...