Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska kruna zaboravljena u podrumu
Sakriven od očiju javnosti, prostor na više hiljada metara kvadratnih u centru Beograda upravo se sređuje i uskoro će u njemu biti organizovane izložbe Istorijskog muzeja Srbije
Zgrada na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, naspram Narodne skupštine, u kojoj su bili zatvori Ozne posle Drugog svetskog rata, pa sedište Centralnog komiteta Partije, potom Muzej revolucije i televizija Jutel, a pre svega toga Agrarna banka, danas je dom Istorijskog muzeja Srbije. Međutim, u godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj navršava pola veka postojanja (20. februara), ovaj muzej zapravo tek počinje svoj život.
Novi direktor muzeja Miroslav Živković objašnjava za „Politiku” kako je za svega nekoliko meseci raščistio, najpre, tone šuta i smeća iz skoro 5.000 metara kvadratnih prostora u srcu prestonice i započeo obnovu velelepnog zdanja – prostoriju po prostoriju.
Već je sređen donji nivo, oko 2.500 kvadrata. Za samo nekoliko sedmica, umesto razbacanih kartonskih kutija, starih guma i od vlage ubuđalih knjiga, danas se na okrečenim zidovima ovalnih podzemnih hodnika nalaze Šejkine slike, kao i ikone i reprodukcije freski. A na keramičkim pločicama – stilski nameštaj Olje Ivanjicki, ali i obnovljena garnitura prvog direktora muzeja Ediba Hasanagića. Svaki pravac i svaka epoha srpske istorije i kulture, dobiće ovde svoj kutak.
Obnovljeni su i kabineti, uneta moderna kancelarijska tehnika. Na gornjem nivou, nekoliko grupa radnika udarnički privode kraju rekonstrukciju ekskluzivnog prostora za koji mnogi Beograđani decenijama nisu ni znali da postoji.
– Nije igra reči ako kažem da je najveće blago Muzeja, upravo ovaj reprezentativni prostor, na korak od Narodne skupštine. U aprilu će ovde biti otvorena izložba o dve srpske dinastije, sve će biti urađeno po evropskim i svetskim standardima, što podrazumeva najsavremeniju klimatizaciju, takozvano hladno svetlo, električne roletne i još mnogo toga. Kad bude okončano, imaćemo ukupno 2.200 metara kvadratnih izložbenog prostora – otkriva Živković prvi put za javnost tajne zgrade na Trgu Nikole Pašića 11.
Direktor nam pokazuje ulazni deo zdanja, Beograđanima ranije poznat kao Muzej revolucije. Međutim, iza paravana, ko zna kada napravljenih, skrivene su mnogo veće prostorije, obasjane dnevnim svetlom iz velikih svetlarnika na plafonima. Predratni luksuzni zidovi od crvenog mermera prekriveni su plastičnim kanalizacionim cevima, svuda se vide tragovi vandalskih oštećenja, lomljenja i čupanja kamena. I opet, brdo smeća, hartije, starog metala. Sve je sada skupljeno na gomile i spremno za iznošenje, pre restauracije unutrašnjosti velelepnog zdanja.
Kustos Andrej Vujinović sa kraljevskom krunom
Kad sve bude gotovo, umesto pregrada i paravana, ostaće samo vitki mermerni stubovi i zaštitne staklene vitrine. U posebnom delu biće smeštene muzejska biblioteka i kancelarije, a na galeriji će biti kafe-bar za posetioce. Primeniće se i moderne tehnologije, pa će osim klasičnih biće priređivane i virtuelne postavke.
– Niko nije znao da i sa leve, i sa desne, kao i sa zadnje strane, postoji sav taj prostor. Deo po deo, rušićemo sve pregrade, otvoriti ih za građane i stručnu javnost. Beograd ima ovakav biser, a uopšte to i ne zna. Proslavljajući prvih 50 godina postojanja muzeja, želimo da otvorimo čitav prostor. Orijentaciona računica pokazuje da će za to biti potrebno oko dva miliona evra, ali ćemo dobiti nešto što retko ko u Evropi ima. Ovo je naše zaboravljeno blago – objašnjava Živković paradoks da muzej prvi put u svojoj istoriji dobija kompletan prostor i zahvaljuje na podršci ministru kulture Bratislavu Petkoviću.
Otvarajući metalna vrata depoa debela skoro metar, u živu riznicu srpske istorije uvode nas kustos regalija Istorijskog muzeja Andrej Vujinović i kustos savetnik Nebojša Damnjanović. Temperatura je između 18 i 20 stepeni stepeni Celzijusa, a vlaga vazduha oko 60 odsto. Vujinović s naporom podiže teški poklopac metalnog sarkofaga u kome se čuva restaurirani plašt kralja Petra Prvog.
– Restauracija je upravo završena. Plašt je bio u prilično lošem stanju zbog neadekvatnog čuvanja tokom niza decenija. Ne zaboravite da je prošao sve ratne golgote u Prvom i Drugom svetskom ratu. Napravljen od hermelina, rad je austrijskih majstora, specijalno za krunisanje 1904. godine – kazuje kustos.
U sivoj kutiji čuva se i kruna, koju su Parižani, braća Falis, napravili istim povodom, 1904, i koju je kralj Petar nosio samo jednom, prilikom zvaničnog stupanja na srpski presto. Kruna nije izrađena od zlata, već od pozlaćene bronze s ručke Karađorđevog topa, a ni „dragulji” nisu pravi, već je reč u umetnički obrađenom staklu. Uprkos tome, istorijska vrednost ovih eksponata je neprocenjiva, a su obe ove regalije provele su decenije posle Drugog svetskog rata u raznim podrumima i za njih se gotovo i nije znalo. Kao, uostalom, i za Istorijski muzej Srbije i njegove tajne.
---------------------------------------------------
Spomenik Milunki Savić
Direktor Živković želi da se sledeće godine, kada se navršava 100 godina od početka Prvog svetskog rata, na svojevrstan način oduži herojima tog vremena.
– Ispred ulaza u Muzej planiramo da postavimo dve skulpture, visine dva i po metra, koje bi trebalo da budu zaštitni znak Beograda. S leve strane spomenik Milunki Savić, srpskoj Jovanki Orleanki i najodlikovanijoj ženi-borcu Prvog svetskog rata, a zdesna spomenik neznanom vojniku, posvećen svim srpskim junacima – otkriva Živković.
Bojan Bilbija
objavljeno: 21.01.2013.
