Izvor: Politika, 02.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rvačkim zahvatom savladao vuka
U borbi „prsa u prsa” Milovan Pešić iz sela Kosurića u studeničkom kraju uspeo da se izvuče iz čeljusti razjarene životinje, spase sebe i stado
Kosuriće kod Kraljeva – Dok su meštani malenog sela Kosurića, u blizini Manastira Studenice, proteklog petka, 29. jula, najdubljim jutarnjim snom spavali, u štali njihovih komšija Milovana i Milomira Pešića odvijala se prava drama. Braneći svoje stado ovaca, a i sopstveni život, borila su se braća sa opasnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezvanim „gostom“, ogromnim snažnim vukom, koji je među njihovo stado ovaca sišao najverovatnije sa padina planine Čemerno. I, uprkos napadu na jednog od vlasnika stada, uspeli su da se odbrane i savladaju razjarenu životinju, uz lakše povrede koje je vuk naneo Milovanu Pešiću.
Bez obzira na iskazanu hrabrost, o kojoj ovih dana studeničkim krajem kruži priča, oni ne žele publicitet u medijima, naročito ne „slikanje za novine“. Ipak, posle dužeg ubeđivanja, Milovan nam je objasnio šta se pomenutog jutra zbivalo.
– Iz sna me probudila neobična lupnjava u štali, koja je od prozora sobe u kojoj spavam udaljena tridesetak metara. Ne sluteći šta je uzrok, ustao sam, otvorio štalu, a kada sam upalio svetlo, imao sam šta i da vidim: čitavo stado od pedesetak ovaca, preplašeno, sve ovce u jednom uglu prostrane štale, a vuk jednu upravo davi, čeljustima je uhvatio za vrat... – priča Milovan.
On nam je dalje objasnio da je reagovao hitro, dohvatio je prvo šta mu je pri ruci, otkovao jednu letvu i krenuo prema zveri. Vuk je, videvši opasnost, pustio plen i brzinom bega, čas u jedan, čas u drugi ugao štale izbegavao udarce. Onda se primirio u jednom ćošku, što je Milovan iskoristio da pozove brata Milomira i zatraži od njega da mu donese pušku...
– Da sve bude na neki način i smešno, iako sam dugogodišnji lovac, kada sam pušku podigao, uvideo sam da je bez metka u cevi. Na to još brat izgovori „Pazi, prazna je...“. U tom momentu, da li je vuk osetio dodatnu opasnost, neverovatnom brzinom, takoreći jednim skokom, ustremio se na mene i ugrizao me u za prsa. Odbacio sam pušku i sa njim se uhvatio u koštac. Oborio sam ga i svom težinom od 105 kilograma legao na njega. Uspeo sam da ga uhvatim za vrat, kako mi lovci kažemo, za „kapu“, počeo da ga davim, ali nije popuštao. Čeljustima me držao za grudi sve dok brat nije stigao sa sekirom, dodao mi je i posle dva, tri udarca u glavu vuk je popustio i tako smo ga savladali... – objašnjava Milovan.
Podsećamo Milovana da je davno Desimir Bogojević, sada već počivši meštanin susednog sela Đakova, vuka u velikom snegu, kada su se susreli oči u oči, na uzanoj prtini, savladao tako što je uspeo da mu ruku ugura u čeljusti i zadavi ga.
– Zna se ovde, gde su sela prazna, pa vukovi bez straha silaze sa planine, da je to najbolje, ali ja nisam uspeo da ga preduhitrim, ujeo me je u trenu .... – dodaje Milovan, objašnjavajući da vukovi u ovom kraju već godinama čine štetu, jer, pored napada na ovce, mnogo je i seoskih pasa od njih stradalo.
– I ja imam psa, lovačkog – nastavlja Milovan priču – i tog jutra je bio u dvorištu, ali se nije čuo, nije baš ni jednom zalajao. Osetio je opasnost i tako se spasao – ističe Pešić.
Posle svega, na „poprištu“ u štali braće Pešića ostale su četiri zadavljene ovce, a Milovan se obratio lekaru u Kraljevu, gde je dobio medicinsku pomoć, i sada je na kućnom lečenju. Komšije su ih posećivale tokom dana, prilazeći sa nelagodom i mrtvom vuku. Utvrdili su, ipak, da je bio krupan i snažan, težio je oko pedeset kilograma...
Miroljub Dugalić
objavljeno: 03.08.2011
