Izvor: Politika, 14.Okt.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od sutra participacija 50 dinara
Poskupljenje participacije prva konkretna posledica ekonomske krize na zdravstveni sistem
Od sutra građani će za participaciju plaćaju 50 dinara, odnosno 10 dinara više nego do sada. To je prva konkretna posledica ekonomske krize na zdravstveni sistem. Drugo iznenađenje sačekaće pacijente kada na receptu umesto leka na koji su navikli vide naziv medikamenta iz domaće fabrike, znači ili preparat „Galenike” ili „Hemofarma”. To je, kako je za „Politiku” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objasnio ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljevića, odluka Vlade Srbije, mera koja stiže iz privrednih krugova i predstavlja spas za domaću privredu, ali će biti privremena – traje do kraja ove godine.
Kada je reč o uticaju globalne ekonomske krize na zdravlje građana, što je bilo i tema panel-diskusije na nedavnom zasedanju Svetske zdravstvene organizacije u Kopenhagenu, kojem je prisustvovao i ministar Milosavljević, za sada se spisak konkretnih posledica završava na dve pomenute.
– Krize ovakvog tipa se na zdravlje ljudi nikada ne odraze direktno i brzo, ali nažalost, posledice budu odložene i vidljive kasnije. Zato se svi trudimo da unapred predvidimo posledice i da objasnimo građanima da ne moraju da imaju novac da bi dobili pomoć lekara – kaže ministar zdravlja.
Dr Milosavljević navodi da se posle ovakvih kriza očekuje porast mentalnih problema, jer raste broj ljudi koji su izgubili posao ili su bankrotirali. Povećava se osećaj opšte nesigurnosti, koji utiče na povećanje agresivnosti, nasilja, kao i mentalnih problema. U uslovima krize u porastu su i masovne, nezarazne bolesti, uzrokovane lošim životnim navikama, pićem, pušenjem, nezdravom hranom"
Glavna mera mora da bude zaštita najslabijih grupa stanovništva, stav je svetskih medicinskih zvaničnika, pa naš ministar zdravlja kaže kako svaka zemlja mora da ima razrađene modalitete očuvanja održivosti i preraspodele tereta plaćanja za zdravstveno osiguranje, uz očuvanje najugroženijih grupa stanovništva.
– Uticaja ekonomske krize na zdravlje mnogo više se plaše bogate i razvijene zemlje nego mi, siromašniji, navikli da potrošnja, odnosno zdravstvo u krizama najviše trpe. Već sada postoje ozbiljne nejednakosti u zdravlju, a kriza će ih produbiti. Nejednakosti ne morate tražiti upoređujući se sa drugim zemljama – u Beogradu kada uporedimo zdravlje Roma i marginalizovanih grupa vidimo da postoji veća smrtnost odojčadi, smrti na porođaju, veći broj ozbiljnih oboljenja među siromašnijima. Taj razdor u ekonomskim krizama preti da se poveća i zato je važno preraspodeliti teret plaćanja troškova lečenja, pa smo se u tom konkretnom slučaju odlučili na povećanje participacije. Istina, sada na 50 dinara, ali moramo očekivati da se u 2010. godini taj iznos još poveća – najavljuje dr Milosavljević.
Nadležni u srpskom zdravstvu ozbiljno su shvatili preporuku predstavnika Svetske banke „kako uraditi više sa manje para”, pa se od 1. januara 2010. godine pripremaju promene koje treba da donesu pravilniju raspodelu zarađenog novca u zdravstvu, ali i da preduprede posledice ekonomske krize u ovoj oblasti.
– Finansiranje lekara u domovima zdravlja od 1. januara biće drugačije. Lekar koji ima više od prosečnog broja kartona, a prosek se kreće između 960 i 970 pacijenata po jednom doktoru medicine, moći će da zaradi za 30 odsto veću platu, ali će za toliko biti manja plata onog lekara koji ne ispunjava prosek – kaže dr Tomica Milosavljević.
Olivera Popović
[objavljeno: 14/10/2009]
