Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrolišu nebo regiona, ali ne i Kosova
Avioni moraju da prilaze Prištini preko Albanije ili Makedonije, jer Kfor ne želi da poveri navođenje vazdušnog saobraćaja beogradskoj kontroli letenja
Srbija i Crna Gora su, iz obostranog interesa, i nakon razdvajanja zadržale zajedničku kontrolu vazdušnog saobraćaja. Zahvaljujući toj praktičnoj, a, ispostaviće se, i vizionarskoj odluci, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore sada ima odlične preduslove da se izbori za vodeću poziciju na zapadnom Balkanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa i šire.
U Evropi se, naime, sve ozbiljnije razmatra mogućnost, a kako stvari stoje, to će biti i neminovnost, „ukrupnjavanja” neba nad kontinentom. Ono je sada podeljeno u 38 kontrola letenja, a zbog sve gušćeg avio-saobraćaja i sve većih gužvi na nebu, podela neba na pet ili šest velikih zona-blokova nameće se kao najlogičnije rešenje tog problema. Po tom modelu, centri za kontrolu letenja koji su dobro geografski pozicionirani pokrivaće više zona po sadašnjoj podeli i tako olakšati regulisanje avio-saobraćaja nad Evropom.
– Osim odličnog geografskog položaja, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore ima i tu prednost da već sada radi po modelu blokova koji uključuju vazdušni prostor više država. Osim kontrole letenja nad Srbijom i Crnom Gorom, mi taj posao radimo i nad 55 odsto teritorije Bosne i Hercegovine – na visinama iznad 7.500 metara, međunarodnim teritorijalnim vodama južnog Jadrana i u koridoru od 40 nautičkih milja, koji se proteže od Slavonskog Broda u Hrvatskoj ka granici Srbije kod Šida – govori Nikola Stankov, predsednik Upravnog odbora Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore.
Nakon intervencije Severnoatlantske alijanse 1999. godine, kontrolu vazdušnog saobraćaja iznad Kosova i Metohije preuzeo je Kfor. Pošto zahtevi Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore da joj se vrati i nadležnost nad Kosmetom nisu uslišeni, ona je iz bezbedonosnih razloga morala da zatvori prilazne vazdušne puteve aerodromu u Prištini, iz pravca severa. Zbog toga, avioni u dolasku iz Evrope (sa severa i zapada kontinenta) moraju da kruže vazdušnim prostorom Makedonije ili Albanije i tek potom da uđu u vazdušni prostor Kosova i Metohije. Letovi su tako duži, a avio-kompanije negoduju zbog nepotrebne potrošnje goriva.
– Agencija za kontrolu letenja na godišnjem nivou preko teritorije u njenoj nadležnosti obezbeđuje prelet oko 450.000 aviona. Zbog razgranavanja avio-saobraćaja, to je više nego u vreme Jugoslavije, a jedan prelet u proseku košta oko 170 evra. To je međunarodno propisana cena i na njoj praktično nema zarade – objašnjava Stankov.
Cena preleta, odnosno vođenja aviona formirana je tako da pokrije troškove rada kontrole letenja, obezbedi investicije u modernizaciju opreme i zarade zaposlenih. Ovako obezbeđena sredstva u skladu sa međunarodnim konvencijama mogu se koristiti isključivo za što kvalitetnije obezbeđivanje usluga. To je neminovnost, jer bi zemlje koje su povoljno geografski pozicionirane mogle da zloupotrebe svoj položaj. Zbog toga je sve unapred proračunato, a u našem slučaju novac od preleta raspoređuje se po sledećem modelu – tri odsto za članstvo u „Evrokontrolu”, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije dobija sedam odsto, Uprava za vazdušni saobraćaj Crne Gore 1,7 odsto, dok Agenciji za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore ostaje 88 odsto novčanih sredstava.
Marko Lakić
[objavljeno: 02/02/2008.]
