Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2016, 16:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubav prema američkom fudbalu

"Organizacija Tramp" upravlja sa dvadesetak terena za golf i hotelskih kompleksa izgrađenih oko njih. Godišnji prihod od biznisa sa lopticama i palicama prelazi 400 miliona dolara PRIPADA li Donald Tramp, osim bogatstvom, i svojim poslovnim umećem, eliti američkih (i svetskih) biznismena? To je pitanje za milion dolara, a ako treba toliko platiti da se dobije potvrdan odgovor, on će to verovatno i učiniti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ipak, nije bilo lako propasti u poslu sa obezbeđivanjem životnog prostora u Njujorku, gde pola sveta hoće da živi. Ili u gradnji hotela, s obzirom na to da ima dana u godini kada se za „rupu“ od sobe sa zajedničkim klozetom na Menhetnu plaća i po 400 dolara za noć. A naročito nije lako propasti ako se ima dobra startna pozicija. Tramp je bogatstvo nasledio i - do danas ga koristi onako kako mu odgovara. Donald, Fredov sin, krajem sedamdesetih je uspeo da pribavi sve "papire" ne bi li svojim 58 spratova visokim čedom promenio panoramu Menhetna. "Trampova kula" završena je 1983, dok je nacionalna ekonomija uzletala pod republikanskim predsednikom Reganom. Osim sedišta "Organizacije Tramp", u kuli je i spektakularni Trampov porodični penthaus. Stanovi u njoj rasprodati su brzo po izgradnji. U AMERICI je uobičajeno da bogati žive na visokim spratovima, jer se održavanje zgrade za naše pojmove papreno plaća, pa se teško desi da nijedan lift u zgradi ne radi, kao na primer u "Geneksovoj" stambenoj kuli na Novom Beogradu. Posle "Trampove kule", nastala je i Trampova zgrada na Volstritu, pa "Trampov svetski toranj" - prekoputa Ujedinjenih nacija, od 72 sprata samo za stanovanje. Zahuktali američki kapitalizam na prelasku u 21. vek omogućio je da se za njenu gradnju sruši nekoliko decenija stara osamnaestospratnica, a protesti okolnih građana zbog visine i ružnoće objekta otplovili su sa patkama niz hladni Ist river. Džordž Buš Junior je, upravo u vreme kada se nova kula prsila pred umornim Ujedinjenim nacijama, sedao na tron u Beloj kući, zgražavajući američku liberalnu javnost svojim stavovima malo manje nego što je to uspelo sledećem republikanskom predsedniku SAD Donaldu Trampu ovih dana. Bogati Amerikanci, međutim, imaju taj običaj da se raduju pobedi republikanskog kandidata za predsednika (možda je Tramp tu, u određenoj meri, izuzetak). A bogati u slobodno vreme igraju - golf. Skup sport. "Organizacija Tramp" upravlja sa dvadesetak terena i hotelskih kompleksa izgrađenih oko njih. Godišnji prihod od biznisa sa lopticama, palicama i rupicama dostiže red veličina od oko 400 miliona dolara. PREKO golfa, Tramp se povezao i sa svojom ujčevinom, Škotskom - protiv volje njenih stanovnika. Ponosni meštani okoline Aberdina pokušali su da spreče gradnju golf-kompleksa, ali u Ujedinjenom Kraljevstvu, još od vremena Margaret Tačer, a pogotovu u doba kada su se vrhu politike primakli ljudi poput Borisa Džonsona, javni interes od investitora gubi bitku za bitkom. Umesto obećanih 6.000 radnih mesta, golf-rizort je uposlio tek 200 Škota. Trampov sportski duh naterao ga je da, baš u vreme kada je otvarao svoju kulu na Menhetnu, zakorači i u biznis sa većim loptama od golferskih, sa onim jajastog oblika. Počev od 1983, kupovao je i prodavao klubove američkog fudbala, potpomažući projekat USFL, lige koju je na kraju progutala mnogo jača NFL.PROPAST TRAMPOVOG ŠATLA MILIJARDERIMA su avioni odavno omiljena igračka, a neki među njima organizovali su i sopstvene flote civilnog vazdušnog saobraćaja. Pomenimo Hauarda Hjuza i kompaniju TVA, Aristotela Onazisa i "Olimpik", mladog Steliosa Hadžijoanua i "Izi džet"... I 39-godišnji Donald Tramp rešio je, 1988, da se okuša u velikom avio-biznisu, a prethodno je imao iskustva sa helikopterskim letovima za Atlantik Siti. Avione i linije iz Njujorka za Boston i Vašington na svaki sat, kupio je, za 365 miliona dolara, od propale kompanije "Istern erlajnz", a nije ni izbliza uspeo da nasluti poslovni rezon koji će, u godinama koje su usledile, izmeniti putovanje vazduhom: loukost model. Umesto osnovne usluge i niske cene, poput "Rajanera", koji je startovao gotovo u isto vreme, kompanija "Trampov šatl" je ponudila crvene tepihe, lažni mermer i još skupog kiča u kabini. Troškove je, navodno, hteo da smanji tako što bi iz pilotske kabine "boinga 727" izbacio letača-inženjera. To je, međutim, moglo tek sa novijim avionima. "Trampov šatl" je propao posle tri godine. Utakmice lige USFL su se u početku igrale u proleće, dok karavan NFL miruje. I bilo je dosta gledalaca i interesovanja. To, ipak, nije odgovaralo Trampovim ambicijama: on je hteo direktno rivalstvo sa "starijim bratom", ne bi li potom mogao sa njim da podeli porodično nasleđe, odnosno - ljubav Amerikanaca prema tom dinamičnom sportu. NFL je potukao ASFL i Donalda Trampa i danas je finansijski najmoćnija profesionalna sportska liga u SAD. U avanturi sa američkim fudbalom, njujorški milioner, tada tek u poznim tridesetim, izgubio je desetine miliona dolara. HTEO je Tramp da parira i Tur de Fransu, pa je 1989. zakotrljao biciklističku trku - Tur de Tramp. Potrajalo je dve godine. Naumio je milijarder iz Njujorka i da svetsko prvenstvo brzih čamaca - ekstremno opasan sport - privije uz svoju obalu, kod Atlantik Sitija. Gliseri su sa toplih mora na jesen izmešteni na uzburkani okean. Neki su se brinuli zbog toga. Trampov kazino je tih dana odlično radio. Već prvog dana jedan takmičar se teško povredio u udesu, a još jedan se sutradan preselio na nebo, doduše, voda se dotad već bila smirila. Još jedna zvezda iz Njujorka priklonila se tih godina Trampovom carstvu novca i rizika: Majk Tajson, najveća zvezda boksa veselih osamdesetih. A gde da se tuče taj kao razjareni bik snažni teškaš iz Bruklina, nego u - Atlantik Sitiju? KARIJERA slavnog boksera krenula je niz liticu posle optužbe, a zatim i osude iz februara 1992. za silovanje 18-godišnje lepotice. Donald Tramp je proces nazvao travestijom, kazavši da žene, zapravo, spopadaju Tajsona! Njih dvojica su ostali prijatelji, a Tajson je bio među retkim crncima koji su podržali republikanskog kandidata na nedavnim predsedničkim izborima. U Velikoj jabuci, poslovna imperija našeg junaka, poput poseda u igri "monopol", širila se, posle slanog Ist rivera, i ka velikoj njujorškoj reci, ka Hadsonu. Po omiljenom globalističkom šablonu, koji širom planete menja lica istorijskih gradova: hotel i stanovi u istoj staklenoj vertikali. Na Menhetnu, jedno zdanje je tokom prethodne decenije preuređeno u luksuzni stambeni kompleks "Tramp Park avenija". KOLIKO 2014, govorilo se da će svoj hotel "Tramp" dobiti i - Beograd: partnerska firma "Organizacija Tramp" pregledala je srušene objekte Generalštaba i MUP-a u Ulici kneza Miloša. To se, bar zasad, nije ostvarilo, a srpska prestonica, ponekad pretenciozno nazivana "Njujorkom Balkana", odavno u iščekivanju nekakvog sopstvenog Menhetna, u projekat promene nasleđenog izgleda i imidža zakoračila je sa arapskim biznismenom Muhamedom Alabarom. Jedna od ključnih građevina, hotelsko-stambena Kula Beograd umnogome deli koncept sa Trampovim građevinama njujorškim. Trampov blizak saradnik Rudolf Đulijani, u istoriju upisan kao njujorški gradonačelnik koji je sasekao ulični kriminal, svojevremeno je, pred izbore u Srbiji, promovisao taj naum za zbližavanje Beograda sa svojom manjom rekom. Sada se u njega, kao i u Trampa, polažu nade za zbližavanje Srbije sa vodećom svetskom silom, Amerikom.

Nastavak na Večernje novosti...