Izvor: Politika, 04.Mar.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje rate za preplaćene kamate
Banke će morati da smanje glavnicu duga za zajmove u švajcarcima i evrima svakom klijentu kome su jednostrano povećale interes
Narodna banka Srbije naložila je prošle nedelje poslovnim bankama da vrate svaki dinar koji su uzele jednostranim povećanjem kamata. Ova odluka odnosi se ne samo na zajmove indeksirane u franku, već i na one u evrima. Centralna banka je ovakvoj meri već jednom pribegla u maju 2013. godine (poznatiji kao BAN2) i tada se radilo samo o preporuci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ovoga puta NBS je donela odluku koju će banke morati da poštuju.
Budući da je NBS morala da posegne za jačim sredstvom kako bi naterala banke da klijentima vrate ono što su im više naplatile očigledno je da su se banke poprilično oglušile o preporuku koja je stupila na snagu u avgustu 2013.
Krajem iste godine NBS je saopštila da su banke klijentima vratile oko pet miliona evra, a na novinarsko pitanje, kako dalje teče vraćanje novca klijentima, u NBS smo ostali bez odgovora. Pre nekoliko sedmica u Pireus banci su nam potvrdili da su svojim klijentima vratili 3,5 miliona evra. „Piraeus banka je upravo poštujući BAN2 preporuku vratila kamatne stope za kredite na prvobitnu fiksnu kamatu koja ne sadrži varijabilne elemente i na taj način klijentima vratila 3,5 miliona evra”.
Ako je samo jedna banka vratila toliko para koliko onda treba da vrate sve ostale banke koje su slično postupale? Očigledno je reč o desetinama miliona evra.
Reč je o kreditima koji su odobreni pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 5. decembra 2011, a i posle tog datuma, jer se odluka NBS odnosi na svaki devizni kredit.
Banke su u jednom broju slučajeva, gde su krediti indeksirani u promenljivoj kamatnoj stopi, odbijale da umanje kamate u skladu s kretanjima na svetskom tržištu kapitala. Podsećanja radi euribor, koji je merodavna kamata za evro zajmove i libor koji je to u slučaju švajcarskog franka, u znatnom su padu, a libor je čak i negativan. Novac koje su banke uzele ne poštujući sopstvena pravila o usklađivanju vrednosti zajma moraće da uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da za toliko smanje glavnicu, a da klijentima daju novi rok otplate. Banke su to dužne da urade same, ne mora klijent to od njih da traži, a ako ne urade takav zajam će im se klasifikovati kao teško naplativ što znači da će na njega imati veća izdvajanja za rezerve što sve povećava troškove.
Predsednik Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Frederik Kuen kaže da oni nisu nikada menjali jednom ugovorene uslove prilikom otplate kredita, tako da na njihovo poslovanje neće uticati odluka NBS.
„Klijenti koji su se odlučili za kredit sa fiksnom kamatom, plaćaju istu mesečnu ratu tokom celog perioda otplate. Ukoliko su se odlučili za promenljivu kamatu, koja se sastoji od euribora i fiksne margine (deo kamate), a euribor je sada manji, klijentima koji su podigli kredit u evrima pre nekoliko godina, mesečna rata je sada manja”, kaže Kuen.
Sosijete ženeral banka u Srbiji 2013. je preuzela portfolio KBC banke, koja je prethodno primenila preporuku NBS, takozvani BAN 2, a ta preporuka centralne banke se odnosila upravo na pitanje jednostrane promene kamate na kredite u otplati.
Kao primer je naveo klijenta koji je uzeo stambeni kredit u maju 2007. sa varijabilnom kamatom, sa šestomesečnim euriborom uvećanim za fiksni deo od 2,8 odsto i dodao da je njegova prva mesečna rata tada iznosila 498 evra, a sada, 2015, mesečni anuitet iznosi 352 evra, naveo je Kuen.
Rata je, kaže smanjena zato što je euribor pao sa 4,2 u junu 2007. godina, na današnjih 0,135 odsto, pri čemu Sosijete ženeral banka nije menjala ugovoreni fiksni deo. Napomenuo je da, naravno, ukoliko euribor bude rastao, tako će se menjati i iznos rate kredita.
J. Rabrenović
objavljeno: 04.03.2015.
Pogledaj vesti o: Dinar
