Izvor: Vesti-online.com, 17.Avg.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ranko Risojević, pripovedač matematike

Srpska dijaspora u Štutgartu često je imala priliku da čuje stihove i prozu čuvenog srpskog naučnika Ranka Risojevića, koji je i esejista, matematičar, fizičar, istoričar, prevodilac, pisac dramskih dela.

Čuvar slovenskih jezika: Ranko Risojević  

Risojević je objavio preko 40 knjiga i dobitnik je mnogih književnih nagrada ne samo u zemlji već i inostranstvu. Uvršten je u velikane srpskih pisaca. Njegove knjige "Veliki matematičari" i "Slavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << arapski matematičari" su obavezna literatura dva islamska fakulteta u Sarajevu, kao i "Ivanovo otvaranje" na učiteljskim fakultetima u Srbiji.

Risojević, doskorašnji direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske u Banjaluci, završio je Prirodno- matematički fakultet u Sarajevu. Rođen je u Kalenderi i bio je profesor matematike i fizike. Bio je urednik "Glasa Srpske", časopisa "Putevi", "Univerzitetska biblioteka" i "Osvetljenja".

UZOR MILANKOVIĆ

Risojević kaže da su "Veliki matematičari" njegova najtiražnija knjiga koja ga je uvrstila među zaslužne i poznate srpske matematičare. Ponosan je na to, posebno što je reč o knjizi pripovednog karaktera. Ona je matematička, ali na potpuno drugačiji način, kakav se možda jedino sreće kod Milutina Milankovića koji mu je u mnogo čemu bio uzor.

- Najdraže mi je kada čujem od mladih koji su se opredelili da studiraju matematiku da su se odlučili za taj fakultet zahvaljujući mojoj knjizi koju su dobili zato što su bili odlikaši - kaže za "Vesti" Ranko Risojević ne krijući da mu je drago što tako veliki posao nije radio uzalud.

 

Nagrade i priznanja

Pre dve godine za delo "Gospodarska ulica u Kikindi" Risojević je dobio nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku. Dobitnik je nagrada "Željezare Sisak", "Skender Kulenović", Branko Ćopić, zatim Srpske akademije nauka i umetnosti za roman "Bosanski dželat", nagrade "Petar Kočić" za životno delo. Poezija mu je prevedena na nekoliko jezika, a roman "Bosanski dželat" nedavno je objavljen na češkom jeziku. Roman "Dečaci sa Une" 80-ih godina prošlog veka preveden je na poljski jezik i delo je adaptirano za poljski radio.

Knjiga "Slavni arapski matematičari" je istorija slavnih likova arapske civilizacije. Risojević se priseća da je na toj knjizi dugo radio, da je istraživao u mnogim biblioteka, a ponajviše u pariskim i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Sve što je otkrio napisao je u kontinuitetu. I ta knjiga je pripovednog karaktera, a u pozadini je matematička. U njoj se nalaze mnoga velika matematička imena o kojima se kod nas malo znalo.

- Za mene je najlepše kada za knjigu stignu pohvale, i to upravo od ljudi koji su u matematičkoj struci. A još kada je knjiga postala udžbenik sreća je bila ogromna - kaže naš sagovornik.

 

OMILJENO ŠTIVO ĐAKA

Delo "Ivanovo otvaranje" proglašeno je za knjigu godine za mlade u Srbiji i Crnoj Gori 2000, a godinu dana kasnije je za isto delo dobio nagradu "Politikinog zabavnika", nakon čega je poslala obavezan udžbenik učiteljskih fakulteta u Srbiji.

- Na tu temu napisano najmanje deset seminarskih radova, zbog čega sam jako zadovoljan. Zadovoljan sam što je i moja knjiga za decu "Dečaci sa Une" bila proglašena najomiljenijom knjigom u školi "Branko Radičević" u Sremskim Karlovcima. Lep je osećaj kada znate se vaše knjige mogu naći u svim bibliotekama u Srbiji, Republici Srpskoj, pa i šire. Ne postoji nijedna biblioteka u Srbiji koja nema sva četiri izdanja moje knjige "Veliki matematičari" i tu knjigu publika stalno traži. Takođe, i moji romani "Bosanski dželat" i "Simana" su knjige veoma tražene u bibliotekama i sa obema sam bio u najužem izboru za nekoliko nagrada - kaže Ranko Risojević.

 

"Bosanski dželat" na nemačkom

Ovih dana trebalo bi da počne da se radi prevod knjige "Bosanski dželat" na nemački jezik na Univerzitetu u Gracu.

- Upravo to što će roman biti preveden na nemački i baš u Gracu za mene je veoma značajno, pošto je to knjiga koja govori o našoj zajedničkoj istoriji i o vremenu kraja austrijskog carstva. Ali ne ne iz perspektive prema Austriji, već iz fokusa Austrijanca - objašnjava Risojević.

Trenutno priprema novi roman "Most na Uni" o kome rado priča sa svojim prijateljima. Otkriva da ne živi u starim knjigama i romanima koje je objavio već u novim i da rado osluškuje šta ljudi misle o njima.

- Ja ne proveravam samo njihovu reakciju, već osluškujem i samog sebe, da bih znao na šta roman liči. Unapred sebi zacrtam koliko želim da knjiga ima strana i tako i radim. Naravno da napišem malo više, ali nikada ne bude sve objavljeno - otvoren je Risojević.

Pored mnogih priznanja koje je dobio u posebno mu je drago što je nedavno u Varni u Bugarskoj primljen u Slovensku akademiju književnosti i umetnosti.

- Vrlo sam ponosan pošto sam prvi iz BiH koji je primljen u tu akademiju. Akademija ima za cilj da okuplja ljude koji su bliski po jeziku i da ne dozvoli da slovenski jezici budu poniženi, već na ceni širom sveta. Zato smo tu i borićemo se na naše jezike - poručio je Risojević.

Nastavak na Vesti-online.com...