Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2013, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktor RTB Bor: Napadju nas zbog ličnih interesa
Zainteresovanost za RTB Bor je veliko, a među njima je i poljska kompanija KGHM, vodeća u proizvodnji bakra. Nema razgovora o prodaji RTB-a, ali je u Ministarstvu energetike potpisano Pismo namere o izgradnji fabrike eksploziva u opštini Boljevac. Ta fabrika, koja će za RTB Bor proizvoditi 30 odsto potrebnih količina eksploziva, a ostalo izvoziti, treba da zaposli 50 radnika - >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kaže u razgovoru za "Novosti" Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor u restrukturiranju. * RTB Bor u restrukturiranju beleži dobit od 2010. godine, ali istovremeno vuče nagomilane dugove od 890 miliona evra? - Menadžment RTB Bor "trči svoju trku" i ne gubi vreme okrivljujući prethodnike, niti se obaziremo na saplitanja motivisana isključivo ličnim interesima. Krenuli smo u pokretanje nove topionice, revitalizaciju borskog i majdanpečkog rudarstva, kontinuirano pozitivno poslovanje. Iz ovih rezultata otkrivamo rudna ležišta, revitalizujemo prozvodne kapacitete, isplaćujemo dugovanja meštanima okolnih sela kojima su, pre viša godina, otimane kuće i zemlja. Intenziviranjem poslovne aktivnosti uspeli smo da ne otpuštamo, već zapošljavamo mlade kadrove. Redovno isplaćujemo prosečne neto plate od 70.000 dinara i sve ovo radimo uz podršku sadašnje Vlade. NASLEĐENA ZADUŽENJA - RUKOVODSTVO RTB Bor do 2008. godine dobilo je subvencije iz državnog budžeta za plate u iznosu od 121 milion evra - kaže Spaskovski. - Stvorili su dug EPS-u od 118 miliona evra, dug po osnovu neuplaćenih poreza i doprinosa 52 miliona evra, dug Pariskom i Londonskom klubu 331 milion evra, Standard banci 86 miliona evra, "Mytilineosu" 61 milion evra, NIS-u 35 miliona evra. Nevraćeni metal i ostala zaduženja su oko 86 miliona evra. Privatizovano je 15 fabrika i izdvojen je Institut za rudarstvo i metalurgiju koje je uloženo 400 miliiona dolara, a RTB-u je pripalo je svega 12,8 miliona dolara. Velika je ovo šteta, ali je još veća šteta što su gotovo sve fabrike u stečaju, a radnici na ulici. * Koja je cena rekonstrukcije topionice i izgradnje fabrike sumporne kiseline i da li će završetak radova kasniti? - Osnovni projekat je ugovoren 2010. godine sa firmom SNC "Lavalin" iz Kanade. Ovo je uvozna komponenta i iznosi 101.250.000 dolara i 58.200.000 evra, fiksno. Vrednost lokalnih radova se nije mogla utvrditi u startu, zato što projektna dokumentacija nije bila završena u potpunosti. Projekat se finansira iz sopstvenih sredstava i kredita koje ćemo sami vratiti. Država je samo dala garancije za jedan od kredita. Povećanim iskorišćenjem na bakru dobija se novih 3.750 tona bakra godišnje, dovoljno za otplaćivanje godišnjih rata. Ova tehnologija je modernija od one u Pirdopu i Hamburgu i najsloženija u ovom delu Evrope, te ne treba džangrizivo ocenjivati kašnjenje od nekoliko meseci. * Zašto prodajete bakar preko Valjaonice Sevojno? - RTB Bor ima dve mogućnosti za prodaju bakra. Ako već ne može da plasira svu količinu na domaće tržište, onda ga mora izvesti i to direktno ino-kupcima sa premijom 90 dolara po toni i naplatom pre isporuke. Ovo ne bi bilo dobro za domaće prerađivače, jer bi morali da uvoze isti taj bakar po višoj ceni. Zato prodajemo bakar "Sevojnu", "Juri", "Fabrici kablova Jagodina" i drugima, sa premijom od 115 dolara po toni. RTB Bor time dobija 25 dolara po toni više, a svi navedeni privredni subjekti za 200 do 375 dolara po toni nižu cenu. Ne mora privrednik-proizvođač biti lokalista ali mora kadgod je to moguće štititi interese srpskih prerađivača i preduzeća.
Nastavak na Večernje novosti...
