Izvor: MC Bor, 12.Maj.2011, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BORSKU KULTURU „SMESTITI“ POD JEDAN KROV
Bor, 12. maj
Razgovor s povodom: Slađana Đurđekanović Mirić, direktor Muzeja rudarstva i metalurgije Bor
Autor: M. Antić Pirke
Kako, kao kompetentan poznavalac i akter mnogih kulturnih događanja u Boru i Timočkoj krajini, ocenjujete likovni život Bora u proteklih 30 godina - bilo je naše prvo pitanje Slađani Đurđekanović Mirić, direktorki Muzeja rudarstva i metalurgije.
-Posmatrani period je vreme mog života i rada u kulturi Bora. Mišljenja sam da su 80-te bile 'zlatno doba' likovne umetnosti u Boru. To je period realizacije i postavljanja monumentalnih skulptura do kojih se dolazilo putem jugoslovenskog konkursa; početka rada međunarodne Umetničke kolonije 'Bakar' (1985); koncentracije akademski obrazovanih slikara, vajara, grafičara; otvaranje privatne radionice i galerije Anđelke Kovačević. Preseljenje muzeja u novi prostor u Domu kulture značilo je i bolje uslove rada, trezoriranja i izlaganja kulturno-istorijskih dela.
Identična konstatacija za navedeni period važi za stanje kulture u Boru uopšte (Balkanski susreti književnika). Godine 1981. osnovana je još jedna ustanova zaštite kulturnih dobara – Odeljenje Istorijskog arhiva.
U prvoj polovini 90-ih, takođe se može govoriti o razvoju likovne kulture u Boru. Nastavlja se trend otvaranja privatnih galerija (Art, Delević, Nebojše Jankovića), održavanje prateće izložbe poznatih likovnih umetnika Svesrpske književne kolonije u Zlotu. Formira se udruženje likovnih umetnika 1994, jer su se nekadašnja udruženja ugasila. Godine 1996. likovna umetnost dobija još jedan prostor - galeriju namenjenu izlaganju skulptura nastalih u Umetničkoj koloniji 'Bakar'. Godine 1998. i 1999. održavaju se škole za likovne talente pri Centru za kulturu.
Prva decenija XXI veka značila je održavanje postojećih ustanova, udruženja, manifestacija. Međutim, došlo je do smanjenja broja likovno obrazovanih u gradu, iako je baš u tom periodu mnogo mladih Borana upisivalo umetničke škole i fakultete, ali je zanemarnjiv broj onih koji su se vraćali u svoj grad.
Ko bi trebalo da bude pokretač i nosilac likovne kulture i stvaralaštva u Boru?
-Čovek je pokretač svega. Isto se odnosi i na stvaralaštvo. Jake individue i organizovanost je uslov za postizanje rezultata. Podrška lokalne samouprave mora da se ogleda obezbeđivanju uslova za umetničko stvaralaštvo: ateljei po povlašćenim cenama zakupa, radni prostor udruženja, izložbena galerija, finansijska podrška značajnih manifestacija itd. To je praksa koja se primenjuje u svim sredinama.
Zašto se u Boru od 1973. godine ne dodeljuju nagrade i priznanja za likovnu umetnost?
-U Boru ne postoji nagrada za kulturu i umetnost. U vreme postojanja Oktobarskih nagrada, koje su ukinute početkom ovog veka, bila je i kategorija za kulturu, što je širi pojam od umetnosti. U tom periodu nagrađivane su ustanove kulture, neke njihove delatnosti (Umetnička kolonija 'Bakar', KUD 'Bor') ili pojedinci iz institucija, ali i publicisti i književni stvaraoci. Pokušaji zaposlenih u muzeju, polovinom devedesetih godina, da se ustanovi i godišnja nagrada za umetnost, analogno izboru najboljeg sportiste godine ili sličnim izborima, nisu naišli na razumevanje.
Zbog čega se poslednjih nekoliko godina likovni stvaraoci ne pojavljuju izvan Bora?
-Ne slažem se sa ovakvim mišljenjem ili utiskom. Prisustvo likovnih stvaralaca iz Bora na široj likovnoj sceni može se posmatrati kroz veći broj različitih aktivnosti. Zajedničke izložbe su ređe, jer pretpostavljaju veću i skuplju organizaciju, a pošto već dve godine nema finansijske podrške iz budžeta, likovni umetnici, od kojih su mnogi bez zaposlenja, prinuđeni su da se samofinansiraju. Otuda je smanjen broj kolektivnih izložbi, ali Udruženje izlaže u gradovima u susedstvu, a 2008. izlagalo je u Galeriji 'Ikar' u Zemunu. Učešće na žiriranim republičkim smotrama predstavnika Udruženja u različitim gradovima Srbije, od Zaječara, Kovina, Čačka, Knjaževca i u drugim gradovima je uvek zašaženo, a borski umetnici osvajaju nagrade (Ljubiša Milenković, Stojan Kurtešević, Lenka Matić, Anđelka Kovačević, Ratko Janković).
Samostalne izložbe u drugim sredinama imao je veliki broj borskih likovnih stvaralaca. Tako je Milorad Antić Pirke izlagao u Pirotu, Nišu, Knjaževcu, Zaječaru, Anđelka Kovačević u Jagodini, Zaječaru, Knjaževcu, Kikindi, Ratko Janković u Beogradu, Novica Stanković, Maja Stojanović, Milan Ristić, Živorad Sokolović, Milorad Nešić u Zaječaru i mnogi drugi u različitim sredinama.
Učešće desetak pojedinaca na značajnim domaćim i međunarodnim izložbama do kojih se dolazi konkursom, kao što su Žene slikari, Desum art, Bijenale minijature, Majdan art i drugim, osim predstavljanja svog likovnog stvaralaštva bila i zapažena, jer su osvajane i nagrade (Lenka Matić, Milorad Antić, Slađana Đurđekanović Mirić)
Učešće na kolonijama u zemlji i inostranstvu sa pratećim izložbama je, takođe, vid pojavljivanja i izlaganja borskih likovnih stvaralaca. Pored učešća na mnogobrojnim domaćim kolonijama, borski stvaraoci su učestvovali i u radu slikarskih kolonija u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao i na Ceramik art u Bugarskoj.
- Kako komentarišete da i Majdanpek organizuje značajne međunarodne izložbe?
-Da su stvaraoci najvitalniji deo društva, a kultura širok prostor u kome se do rezultata stiže najbrže, potvrđuje i Majdnpek. U periodu najveće ekonomske krize u Majdanpeku, grupa entuzijasta i zaljubljenika u svoj grad, okupljenih u Udrženje za Majdanpek u saradnji sa Centrom za kulturu osmislilo je više manifestacija međunarodnog karaktera. Neke od manifestacija organizuju se uz pomoć Zlatare Majdanpek. Za ovu vrstu manifestacija mora da postoje preduslovi, kao što je izložbeni prostor koji može da primi više stotins radova i slično. Inače, da potsetimo da Bor organizuje međunarodne izložbe poput U slavu akvarela, izložbe fotografija, međunarodnih kolonija Gamzigrad i Rtanj itd.
Zašto se mladi Borani sa završenim akademijama slabo pojavljuju na izložbama u svom gradu?
-Mladi likovno obrazovani Borani rasejani su od Amerike do Italije i Španije ili, kao i diplomirani stručnjaci drugih profila ostaju u Beogradu ili drugim centrima, kao mestima koja nude veće mogućnosti zaposlenja, stručnog angažovanja i afirmacije. Muzej je u kontaktu sa mladim umetnicima, raspolaže podacima o njihovom radu i u kontaktu je sa njima. Podrazumeva se da imaju moućnost izlaganja ili druge vrste angažovanja. Primera radi, vajar Milan Stošić bio je učesnik Umetničke kolonije 'Bakar', grafičar Milan Ristić je imao samostalnu izložbu, slikarka Marina Milev, multimedijalna umetnica Ana Stefanović, a Marija Cepenjor i Marijana Nedelkov su učesnice kolektivnih izložbi.
Da li Centar za kulturu treba više da se angažuje u promociji svih grana umetnosti, pa i u likovnom stvaralaštvu?
-Pitanje o većem angažovanju borskog Centra za kulturu na planu likovne umetnosti trebalo bi da bude upućeno toj instituciji, koja radi na osnovu svog Statuta, planova rada i odluka programskih tela. Prema našim saznanjima, Centar za kulturu organizuje školu slikanja, različite radionice, šalje predstavnice na izložbu 'Žene slikari', organizuje različite likovne konkurse i drugo.
Da li Centar za kulturu može da bude posrednik u međugraničnoj saradnji, kao što se to radi u Zaječaru i Majdanpeku?
-Kada se radi o međunarodnoj saradnji, svaka ustanova kulture može u okviru svoje delatnosti da sarađuje sa inostranim institucijama. Ta saradnja se razlikuje i u zakonskim propisima koji se primenjuju u zavisnosti od vrste delatnosti i saradnje.
Šta biste poručili institucijama kulture u gradu kao i mladim likovnim stvaraocima?
-Ustanove kulture morale bi da se ujedine u delu zajedničkog nastupa ka osnivaču u cilju obezbeđivanja većih sredstava za kulturu, što je omogućeno novim Zakonom o kulturi. Sa većom i izvesnijom finansijskom podrškom, Bor bi, pored Umetničke kolonije 'Bakar', mogao da ima značajne međunarodne manifestacije. Takođe, postoji i mogućnost pisanja zajedničkih projekata, kojima bi se konkurisalo kod različitih donatora i sponzora. Što se mladih tiče, najvažniji je kreativni rad, samosvojnost, samopouzdanje i upornost, a sve to, na kraju daje rezultate.
