Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožena bezbednost u oronuloj OŠ „Kralj Petar Prvi”
Obnova jedne od najstarijih beogradskih škola, najavljivana već tri godine zaredom, u planu za 2009. godinu. – Završićemo u plamenu zbog dotrajalih elektroinstalacija – plaši se Milka Boškov, direktorka
Propala elektroinstalacija, predratna vodovodna i kanalizaciona mreža, vlaga koja je toliko nagrizla zidove da se memla oseća čim se kroči u zgradu – tamna su strana medalje reprezentativnog zdanja Osnovne škole „Kralj Petar Prvi” u Ulici kralja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Petra koja je ove godine proslavila 290 godina od osnivanja. U zajedničkim toaletima za učenike i zaposlene obrušavaju seplafoni. U kuhinji za oko 200 đaka od prvog do trećeg razreda užinu i ručak kuvarice pripremaju na jednoj ispravnoj ringli. U četvrtom razredu osnovci prelaze u drugo zdanje u Ulici maršala Birjuzova. Generacije svake godine stupaju u pet učionica za razrednu nastavu, a dok ne završe osmi razred sapliću se o dotrajali linoleum ispucao i odignut od podova u svih 13 predmetnih kabineta. Dva puta je, kako tvrde nastavnici, iz čista mira ispadao prozor u kabinetu biologije, srećom nepovredivši školarce. Zbog toga su u kabinetu za srpski jezik prozori zakovani. Uslovi u kojima stariji đaci uče jednako su loši. Ravan krov prokišnjava, pa je kompletan treći sprat, prema rečima Mirjane Nevenić, zamenice direktora ove škole, najkritičniji i kada pada kiša nastava se jedva održava.
Ispred table u bari
– Čim se naoblači, već po navici, trčim i postavljam kofe, kante, lavore, ispod mesta gde obično kaplje sa plafona – kaže Jasna Spajić, spremačica u zdanju u Ulici maršala Birjuzova. Potvrdivši njene reči Nevenićeva dodaje da se kišnica u slapovima sliva niz zidove, a đaci pred tablom tada šljapkaju u bari.
– Kabinet za istoriju smrdi na fekalije koje se neretko izlivaju. Prekidači su oštećeni pa se jednom desilo da je đaka u nameri da upali svetlo udar struje odbacio nekoliko metara. Curi voda iz zavrnutih slavina, lavaboi su vezani žicama da ne otpadnu, pisoare deca ne koriste jer iza zida na koji su postavljeni nema kanalizacionog odvoda – slikovito je objasnila Milka Boškov, direktorka OŠ „Kralj Petar Prvi”.
Zabrinuta za bezbednost mališana, Dragana Ilić, predsednica Saveta roditelja škole, navodi da je i prema proceni komisije Sekretarijata za obrazovanje obnavljanje obe zgrade – urgentno.
Dokle god oba objekta ne budu obnovljena „od poda do krova”, kako kaže Ilićeva, niti će se osavremeniti nastava, niti će uslovi u kojima mališani pohađaju časove biti zaista dobri.
– Ako bismo uveli moderan sistem umreženih kompjutera napravili bismo od ove škole tempiranu bombu. Najviše se bojimo da zgrada ne završi u plamenu zbog dotrajalih elektroinstalacija – zaključuje Milka Boškov.
Pohađajući oronulu školu i đaci manje brinu o njenom izgledu. Nekada su draperije u holu i crveni tepisi prostrti po hodnicima i stepenicama do ulaza u svečanu salu, opominjali na lepo ponašanje. Sada rupe na zidovima mame školarce da ih produbljuju.
– Pre četiri godine 41 milion dinara iz gradskog budžeta dodeljen je za obnovu ove škole. Komisija Sekretarijata ustanovila je obim i vrstu radova, posle toga uradila i odobrila projekte preuređenja zdanja. Njihov izveštaj potkrepljen je sa oko 200 fotografija kritičnih mesta. Međutim, obnova, već tradicionalno, prelazi u plan za sledeću godinu – objašnjava Ilićeva.
Roditelji krečili učionice i hoblovali parket
Oba školska objekta, prema rečima Vladimira Todića, gradskog sekretara za obrazovanje, planirana su za potpunu opravku još pre dve godine kada je i raspisan tender. Ponudu je dostavila samo jedna firma čime se u tekuću godinu ušlo u takozvani postupak sa pogađanjem. Uz obrazloženje da su povećani troškovi materijala, tada je, kako kaže sekretar, jedini potencijalni izvođač radova tražio više novca.
– Ne poštujući osnovno pravilo javnog poziva koje glasi – nema podizanja cena, ponuđač je zahtevao šest odsto veću sumu – ističe Milka Boškov.
Roditelji su uglavnom ponosni što njihova deca osnovno obrazovanje stiču u prestižnoj školi u srcu Beograda koju su svojevremeno pohađali Mihajlo Petrović-Alas, Stevan Mokranjac, Vladeta Jerotić, Nikola Simić, Ružica Sokić i drugi ambasadori srpske kulture. Čekajući da počne kompletna obnova školskih zgrada očevi i majke đaka krečili su učionice, farbali drvenariju, hoblovali parket. Donacijom Dušana Bećarevića, koji je u klupama ove osmoletke učio pre rata, na zdanju u Ulici kralja Petra obnovljena je fasada i urađen je video-nadzor. Japanska vlada novčano je pomogla sanaciju mokrih čvorova i opremanje škole u Ulici maršala Birjuzova novim nameštajem, a Skupština grada, pre pet godina, finansirala je zamenu dotrajalih prozora i ulaznih vrata.
– S obzirom na to da je stanje oba objekta loše, stručne službe Sekretarijata za obrazovanje često obilaze školu i pišu nove izveštaje. Shodno tome, sanacija ove obrazovne ustanove prioritet je u sledećoj godini, a novac je već obezbeđen. Radovi bi trebalo da počnu dok traje drugo polugodište, a da se završe do idućeg septembra – najavljuje Todić i dodaje da je odluka komisije za javnu nabavku doneta, a kada se celokupna procedura završi biće saopštena firmi i školi.
-----------------------------------------------------------
Prestižne škole poslednje na spisku
Neretko predstavljano kao hram srpskog obrazovanja, budući da je Vuk Stefanović Karadžić radeći u ovoj školi postavio temelj ovdašnjem učiteljstvu, prvo zdanje osmoletke u Ulici kralja Petra, a ni drugo u Maršala Birjuzova, ne može se ubrojati u obnovljena učilišta. Tekuće godine, prema rečima Vladimira Todića, sekretara Sekretarijata za obrazovanje, iz kase ove ustanove za obnovu, dogradnju ili izgradnju beogradskih osnovnih i srednjih škola izdvojeno je više od dve milijarde dinara (oko 50 odsto budžeta Sekretarijata).
– U više od 80 odsto prestoničkih škola završeni su radovi manjeg ili većeg obima u vrednosti od 50.000 do 200 miliona dinara, a stotinak je opremljeno novim nameštajem i računarima – kaže Todić.
Međutim, među poslednjima za obnovu ostavljene su i Matematička gimnazija, a ona zvanično ima status škole od posebnog značaja, ali i Zemunska gimnazija koja je za vek i po postojanja postala simbol prestonice.
M. Simić
[objavljeno: 15/12/2008]
