Izvor: Politika, 01.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duša ručne štampe
Stari i pomalo zaboravljeni zanat, na granici umetnosti, može da se nauči u školi „Orfelin” u Manakovoj kući
Tempere, tuševi, raznovrsne četkice, perca i olovke rasute su po dugom stolu oko koga se vrzma grupa „učenika” škole „Orfelin” u Manakovoj kući. Kad izaberu pribor počinje nastava u kojoj su najviše uposleni prsti i mašta. Ovde se uči ručna originalna štampa koja spada u red starih i pomalo zaboravljenih zanata. Težak, ali zanimljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posao privlači ljude svih generacija.
Vreme za njihov rad rezervisano je subotom od 11 do 15 časova. Tada, kako kažu, liče na decu zanetu u igri, pa im poslovi koji čine njihovu svakodnevicu ne padaju na pamet. Među njima ima inženjera, opančara, sociologa, prevodilaca i onih vičnih izradi suvenira. Svoju struku ne pominju, jer za njih je ovladavanje tehnikama ručne štampe više od hobija, a rezultate posle uspešno završene obuke predstavljaju na izložbi grafika u Manakovoj kući.
– Sve što radimo vezano je za našu kulturnu baštinu, jer koristimo motive iz zbirke Etnografskog muzeja povezujući tako tradiciju i talenat polaznika – kaže Nataša Brkić, akademski slikar i organizator ovog programa.
A onima koji se prvi put zadese u ovoj radionici nije lako da pohvataju konce komplikovanog posla. Tehnika je mnogo, poput linoreza, linogravure, bakropisa, suve igle, akvatinta, meke prevlake. Za savladavanje svake od njih predviđeno je po mesec dana.
– Radoznalost je velika, a tajne se samo polako mogu dokučiti, pa je to posebna draž – saglasni su polaznici.
Tehnike se uče postepeno i imaju nekoliko etapa. Svaka je priča za sebe i često ne može ni da se nasluti šta će na kraju da izađe ispod prese, kao krajnji rezultat ručne štampe. Skica koja je prvi korak u radu, crta se grafitnom olovkom na papiru i podjednako pleni pažnju kao i ono što će da se „uokviri”. Zapažena je i faza tuširanja, kao i grebanje po linorezu i bojenje, a kako su tek lepe šare koje „pojede” kiselina u koju se stavlja ploča sa crtežom.
– Često je bolji otisak od crteža – podseća Brkićeva, koja svoje iskustvo zajedno sa Gordanom Petrović, profesorom grafike, nesebično prenosi učenicima. One ističu da ručna štampa ima „dušu” pa ne može da se izjednači sa industrijskom ili digitalnom, koje mogu da štampaju na hiljade primeraka. Matrica kod ručne štampe samo je jedna i poput đona je koji se brzo nakon nošenja zaravna, pa se zato dobijaju samo male serije vrednih otisaka. U ovoj umetničko-zanatskoj radionici oni koji uspešno prođu obuku kao svojih ruku delo sa prese „skinu” po šest otisaka. Etnografski muzej na poklon dobija po jedan otisak, čime se potvrđuje da su učenici dobro „ispekli” zanat.
A. Kurteš
[objavljeno: 01/11/2008]
