Izvor: Politika, 03.Jul.2011, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četovanje po šumama, gorama i Internetu
Savez izviđača Beograda je organizacija koja pokriva najširi spektar neformalnog obrazovanja. – Skauti se uče snalaženju u prirodi, vožnji kanua, kuvanju, ali i radu na kompjuteru, pisanju projekata i si-vija, modelarstvu...
Na pomen izviđača, prve asocijacije su skautske uniforme, obitavanje pod šatorima uz logorsku vatru, orijentacija i preživljavanje u prirodi. Ali, saglasno duhu vremena, izviđačke čete danas ne „četuju” samo u prirodi, već i na Internetu: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članovi skautskih udruženja mogu da računaju i na obuke za korišćenje kompjutera i veb dizajna, pisanje projekata i si-vija, da se nauče modelarstvu, vatrogasnim vežbama, vožnji kanua, snalaženju u prirodi...
Širenje delokruga aktivnosti, zasnovano na volonterskom radu i entuzijazmu, svrstale su Savez izviđača Beograda (SIB) među organizacije koje pokrivaju najširi spektar neformalnog obrazovanja, a nedavno im je uručeno i priznanje „Miša Anastasijević” za očuvanje životne sredine i brigu o mladima. Nagrada je tim značajnija, objašnjava Branko Davidović, starešina SIB-a, u godini kada se slavi sto godina otkako je Miloš Popović – lekar, poliglota, državni činovnik i humanista – osnovao na Đurđevdan 1911. prvu skautsku četu, što se smatra začetkom izviđačkog pokreta u Srbiji.
– Četa se zvala „Lasta” i njen sastav je činilo tridesetak učenika Treće muške gimnazije. Zasnovana je na principima koje je propisao Robert Baden Pauel, osnivač svetskog skautizma. Pripadnici „Laste” koje je, osim Popovića, predvodio i novinar Jovan Tanović, preduzeli su i prvu izviđačku aktivnost u Srbiji, prošetavši u koloni, sa maramama oko vrata, od Krunskog venca do Karađorđevog parka – navodi Davidović.
Skauti su pomagali i u nadleštvima i bolnicama u vreme balkanskih ratova, a u Prvom svetskom ratu prihvatali su decu izbeglica i siročad. Na čelu izviđačkih organizacija bili su, između ostalih, Lujza Mišić, supruga vojvode Živojina Mišića, kao i vojvoda Petar Bojović.
Najsvetliji period pokreta bile su osamdesete godine 20. veka, kada je u Srbiji bilo više od 90.000 članova. Danas ih u našoj zemlji ima 8.000, od kojih oko 2.700 u Beogradu. Da izreka „jednom izviđač – uvek izviđač” nije puka fraza svedoči to što najstariji član SIB-a ima 83 godine!
I današnji izviđači, po uzoru na „pretke”, učestvuju u humanitarnim delatnostima, a Davidović otkriva da su izviđači bili i avangarda pojedinih akcija, poput „Očistimo Srbiju”, kojoj su i ove godine dali doprinos.
– Osamdesetih godina, australijski skauti pokrenuli su globalnu akciju čišćenja planete, kojoj su se srpski izviđači priključili 1990. Tada je izviđaštvo kod nas bilo sistemski uređeno: škole su dodatno plaćale učitelje i nastavnike ako đake organizuju u sekcije, pa samim tim i izviđačku. A kako danas naterati prosvetne radnike da se besplatno u slobodno vreme zamajavaju sa decom. Poslednjih godina, izviđačkim organizacijama često traže punu kiriju za iznajmljivanje kancelarija, iako smo mi neprofitna organizacija koja najmanje košta državu, a najviše može da pruži mladima. Nadamo se da će novim zakonom o organizacijama biti predviđena sistemska podrška našim udruženjima – kaže Davidović.
Do tada, beogradski izviđači upućeni su na kolege iz drugih zemalja, budući da je SIB „filijala” nacionalne skautske asocijacije koja je učlanjena u Svetsku skautsku organizaciju.
– Posebno dobro sarađujemo sa izviđačima sa prostora bivše Jugoslavije. Sve su to stara poznanstva iz doba jedinstvenog saveza. Učestvujemo na regionalnim i svetskim skupovima, razmenjujemo iskustva... Ove godine 22 srpska skauta ići će na svetsku smotru u Švedskoj, nedavno su nam došle kolege iz Poljske, a verovatno uskoro idemo u Belgiju – nabraja Davidović.
I takve posete zasnivaju se na entuzijazmu posvećenika i dugoročnom šparanju novca, što ponovo aktuelizuje priču o potrebi sistemske podrške. Ako ni zbog čega drugog, onda bar otud što savezi izviđača od malih nogu decu uče da se posvete prirodi, udaljavajući ih od poroka; mališani vremenom štošta nauče i stvore divna prijateljstva.
Dimitrije Bukvić
-----------------------------------------------------------
Stalan poziv zainteresovanima
U saradnji sa gradom, SIB će od 9. do 18. jula organizovati jednodnevne izlete za osnovce i srednjoškolce u okolini Barajeva, gde će đaci moći da sa instruktorima u logoru osete izviđački duh i da se zabave u prirodi. Zainteresovane škole mogu da se jave na telefone 334-1727 i 322-5592. Ove brojeve mogu da pozovu i roditelji koji žele da se njihova deca pridruže skautima, kao i osobe starije od 20 godina zainteresovane da se uključe kao pomagači.
----------------------------------------------------------
Skautska hijerarhija:
Odred je osnovna izviđačka formacija i njime rukovodi načelnik. Svaki načelnik ima štab u kome su predvodnici nižih jedinica:
jata (dečaci od 7 do 11 godina)
rojeva (devojčice od 7 do 11 godina)
četa (dečaci od 12 do 15 i od 15 do 19 godina)
kola (devojčice od 12 do 15 i od 16 do 19 godina)
Iznad načelnika odreda su načelnici opštinskih, gradskih, pokrajinskih i republičkog saveza.
Načelnici predvode skaute na terenu, a savezom rukovode starešine i starešinstva.
Njih imaju svi savezi i odredi.Činovi:
Članovi organizacije savlađuju opšti program i, u zavisnosti od uzrasta, posebne programe. Kada savlada prvi nivo, izviđač stiče prvu zvezdu, zatim drugu pa treću. Punoletni član koji je savladao program u celini stiče zvanje „izviđač orao”.Uniforme
Poletarci i pčelice – ljubičaste košulje, trouglaste marame i, po volji, bejzbol kape.
Mlađi i stariji izviđači i planinke – zelene košulje, marame sa rubom i kape.
Odrasli članovi – košulje boje peska, marame sa rubom i, po volji, izviđački šeširi.
Iznad levog džepa na uniformi je amblem Saveza izviđača Srbije, amblem Svetske organizacije skautskog pokreta i traka sa srpskom trobojkom i imenom naše zemlje na srpskom i engleskom jeziku.
objavljeno: 03.07.2011
