Izvor: Politika, 07.Nov.2012, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi mandat za novog Obamu
Nesporna pobeda prvog crnog predsednika SAD nad izazivačem Romnijem nije promenila odnos snaga u Kongresu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Posle dramatičnog uvoda, kada su rezultati iz republikancima naklonjenih država početnu prednost dali Mitu Romniju, obrt i rasplet su došli pred ponoć, kada su prvo TV mreže iznele svoje procene da je Barak Obama prvi prošao kroz cilj, osvojivši 270 elektora neophodnih za pobedu.
Priticanje novih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rezultata potom je to potvrdilo, ali je štabu republikanskog izazivača u Bostonu bilo potrebno sat i po da zaključi da nema više nade.
Romni je pred mikrofone izašao posle neprijatnog zastoja, da bi priznao poraz i čestitao pobedniku, što je bio signal „Timu Obama” da, pola sata kasnije, svog kandidata pošalje na binu pod vedrim nebom u centru Čikaga, da pred velikom masom sledbenika održi pobednički govor.
Obama se obraća pristalicama u Čikagu (foto Rojters)
Bio je to kraj velike političke drame koja je trajala godinu i po dana, koja je bila najskuplja dosad – ukupni troškovi dva kandidata i političkih komiteta koji su ih podržavali blizu su tri milijarde dolara – možda ne najneizvesnije u američkoj istoriji, ali u svakom slučaju veoma tesne.
Obama je do konačnog trijumfa došao serijom malih pobeda u za izborni ishod ključnim državama: pobedio je u sedam od osam. Na nacionalnom nivou, posle perioda od nekoliko sati kada su izborni semafori pokazivali da su on i Romni osvojili isti udeo glasova – po 49 odsto – klatno je ipak otišlo na njegovu stranu. Konačni, mada još nezvanični, izborni brojevi pokazuju odnos od 50:48 odsto.
Obama je osvojio za oko milion glasova više, što je važno kako politički tako i psihološki. Njegovoj pobedi ne može da se ospori politička legitimnost.
Važnija od ukupnog broja glasova bila je elektorska matematika, izborni sistem po kojem se glasovi sabiraju u federalnim državama, gde pobedniku pripadaju svi delegati (kojih je koliko i njihovih predstavnika u Kongresu).
Juče pre podne skor je bio 303 prema 206, sa još 29 elektora koji nisu bili dodeljeni, zato što su privremeni rezultati na Floridi bili isuviše tesni da bi neko bio proglašen tamošnjim pobednikom.
Obama je uspeo, doduše nešto manje ubedljivo nego 2008, da očuva koaliciju koja ga je pre četiri godine lansirala u političku stratosferu: koaliciju žena, manjina i mladih. Za njega je glasalo 65 odsto onih između 19 i 29 godina, 56 odsto žena, 63 odsto samaca i samica, 80 odsto gej populacije...
(foto Rojters)
Izborni ishod je i tesna pobeda umerene nad radikalnom Amerikom, poraz konzervativnog ekstremizma, dogme o tome da je što se vlada manje meša u svoj posao svima bolje, da porezi mogu samo da se smanjuju, a nikad da rastu...
To što je tesna, pokazuje da Amerika ostaje oštro podeljena – kao što je, uostalom, bila tokom svoje cele istorije. Ono što je međutim glavno iskustvo Obaminog prvog mandata, realnosti koje će ga pratiti i u drugom, jeste to da suženi teren međupartijskog kompromisa ostaje nepromenjen.
Izbori nisu promenili odnos snaga u Vašingtonu: republikanci su zadržali većinu u Predstavničkom domu Kongresa, a demokrate očuvale svoju prednost u Senatu. To znači da će predsednik i dalje za svaki svoj potez morati mnogo da pregovara, kako sa opozicijom, tako i sa „svojim” kongresmenima, čije glasanje u svakom konkretnom slučaju ne opredeljuje linija partije, koliko interesi njihovih izbornih okruga.
Drugi mandat je zato osvojio novi Obama. Onaj iz 2008. bio je simbol nade bez granica, a ovaj novoizabrani je svestan da su granice nada jasno omeđene.
Romni sa suprugom En, okružen porodicom, posle priznanja poraza i čestitke Obami, na skupu svojih pristalica u Bostonu 7.11. (foto Rojters)
Vrativši se juče u Belu kuću mogao je slobodno da sedmoj sili, koja je dramatizovala njegovu izbornu bitku sa Romnijem, poruči ono što je reporterima prvog posleizbornog dana svojevremeno saopštio i 16. predsednik SAD, jedan od najvećih sa stanovišta istorije, Abraham Linkoln:
„Gospodo, vaši problemi su završeni, a moji tek počinju.”
Prvi problem koji nalaže hitno rešavanje jeste fiskalna kriza u najavi, takozvana fiskalna litica, koja će u dramatičnom obliku nastupiti 31. decembra, paketom automatskih kresanja u budžetu i povećanjem poreza, u ukupnom iznosu od 600 milijardi dolara, ako Kongres u međuvremenu ne postigne saglasnost da to spreči.
Da to neće biti lako, već je najavio vođa republikanske većine Predstavničkog doma Džon Bejner, rečima da su oni tamo još od 2010. (kada su stekli većinu) „brana vladi koja bi stalno da više troši” i da su im ovi izbori dali za pravo.
Drugi problem je ekonomija, glavna tema predizborne kampanje. Većina birača ipak nije kupila Romnijevu priču da je danas gore nego pre četiri godine.
Nezaposlenost je mesec dana uoči izbora pala na ispod osam odsto, stanje u privredni ni izdaleka nije nalik haosu koji je Obamu sačekao kada se u januaru 2009. uselio u Belu kuću. Sređena je finansijska industrija, spaseni posrnuli automobilski džinovi, oporavlja se tržište nekretnina. Ali to ipak nije ekonomija koja prosperira, rast je anemičan. Predsednikov argument da je kolosek na kojem je zemlja dobar i da mu treba dati šansu da dovrši ono što je započeo ipak je uvažen.
Izborni dan doneo je dosta entuzijazma, na nekim mestima birači su strpljivo čekali u dugim redovima, negde i po četiri sata, da na glasačkom listiću (ili ekranu biračke mašine) zaokruže svog favorita.
Glasalo je nešto više od 130 miliona Amerikanaca, od toga oko 30 miliona pre izbornog dana.
Obama je pobednički govor održao u stilu koji je podsetio na Obamu iz 2008. Očigledno je bilo da je svoje baterije napunio do kraja. „Najbolje za Ameriku tek dolazi”, bila je jedna od njegovih prvih poruka, uz konstataciju da se u Belu kuću vraća „odlučniji i inspirisaniji nego ikad”.
Za Romnija, posle šestogodišnjih napora da se domogne Bele kuće, ovo je najverovatnije kraj političkog puta, jer kao gubitnik neće imati mnogo uticaja u partiji.
On je platio cenu svoje neodređenosti i politički prevrtljivosti: u partijskim kvalifikacijama predstavljao se kao rigidni privrženik tvrde linije konzervativaca, da bi u završnici kampanje svoje poruke biračima „resetovao”, prikazujući se kao umereni, desno od centra orijentisani političar.
Ono što je u stvari glavna posleizborna dilema jeste da li će neuspeh u osvajanju predsedničke vlasti smanjiti uticaj radikalnog krila republikanaca, pokreta „Čajanka”.
Izborna presuda je naime jasna – Amerikanci su za saradnju dve partije u rešavanju problema.
To ne znači da će drugačiji Obama imati lakši posao, pošto je odbranio ključna postignuća svog prvog mandata: zdravstvenu reformu, regulisani finansijski sektor, sačuvane principe socijalne solidarnosti. Ali ovoga puta će na delu biti princip da se kampanja vodi poezijom, a da se vlada u prozi.
Obama u prve četiri godine nije uspeo da promeni sistem, a u sledeće četiri treba da odoli da sistem promeni njega.
Milan Mišić
objavljeno: 06.11.2012.
