Izvor: Politika, 20.Sep.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro neće propasti
Nije problem u jedinstvenoj valuti, već u prekomernoj potrošnji i prezaduženosti pojedinih zemalja evrozone, kaže nobelovac Robert Mandel, tvorac te valute
Robert Mandel, tvorac evra i dobitnik Nobelove nagrade za dostignuća u ekonomiji, ubeđen je da će njegovo monetarno čedo preživeti drugi talas krize. U razgovoru sa novinarima beogradskih redakcija, a kao gost poslovne konferencije „Inteza akademije”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj ekonomski stručnjak je istakao kako je jedinstvena monetarna valuta najbolja stvar koja se dogodila Evropi.
– Nije problem u evru, već u prekomernoj potrošnji pojedinih zemalja evrozone i činjenici da njihovi prihodi više nisu mogli da finansiraju sve veće rashode. Ono za šta krivim jedinstvenu monetarnu evropsku valutu jeste – potkopavanje finansijske discipline. Jer, da je Grčka, na primer, mogla da se zadužuje samo u svojoj nacionalnoj valuti, odnosno drahmi, sada ne bi zapala u ovakve probleme nego bi imala samo valutnu krizu. Ovako, Grčka se zaduživala emitovanjem evroobveznica i tako je praktično došlo do ovakvog zagađenja – kaže Mandel.
Iako vrlo ugledni svetski ekonomisti smatraju da Grčka zbog aktuelnih problema treba da izađe iz evrozone i evro zameni drahmom, naš sagovornik se žestoko protivi tome.
– Kad se sve sabere i oduzme – to bi bilo najgore. Problemi bi bili još veći ako bi Grčka izašla iz evrozone. Jer je tamošnja privreda imala ogromne koristi od uvođenja evra. Setite se da je ekonomski rast grčke privrede pre krize bio oko četiri odsto. Da nije bilo globalne recesije Grčka bi uspela da se izvuče – kaže Mandal.
Baš zbog toga što se dogodilo Grčkoj, tvorac jedinstvenog evropskog monetarnog sistema ne misli da je dobro to što Vlada Republike Srbije namerava da se zaduži emitovanjem evroobveznica u iznosu od milijardu evra, kako bi zakrpila minus u državnoj kasi.
– Ne mislim da je dobra ideja zaduživati se u stranoj valuti. Ali ako su ovdašnje vlasti već namerile da emituju takve hartije od vrednosti, onda je najbolje da tržištu prvo kao test ponude malu emisiju i tako naprave eksperiment. Da jednostavno vide kakvo je interesovanje investitora. Drugačije su pozicije onih zemalja koje imaju dobar kreditni rejting godinama. Smatram da ćete, ukoliko međunarodnom tržištu ponudite evroobveznice, to morati da učinite po nižoj kamati, a koliko će se sve to zaista isplatiti na kraju, zavisiće od kursa dinara – procenio je ovaj ugledni ekonomista.
Bez obzira na sve probleme sa kojima se Evropa sada suočava, kaže, da je sada u prilici da bira, ponovo bi predložio uvođenje jedinstvenog monetarnog sistema.
– Da me sada pitate da li stojim pri toj odluci, iako znam da mogu da nastanu neki problemi kada je reč o finansiranju dugova, moj odgovor bi bio pozitivan. Početkom devedesetih, kao i početkom 2000. godine isto sam mislio. Razlog za uvođenje evra tada možda nije bio toliko ekonomske, koliko je bio političke prirode. Jednostavno, to je bila jedinstvena prilika za uvođenje evra, jer je Helmut Kol ujedinio Nemačku, pa je ideja o jedinstvenoj valuti oživela. Ubeđen sam da bi Evropa danas potpuno drugačije izgledala da takvog poteza nije bilo – kaže naš sagovornik.
On dodaje da su problemi nastali zbog rasta spoljnog duga. Kad je spoljni dug Nemačke dostigao 80 odsto bruto domaćeg proizvoda ta zemlja više nije imala moralno pravo da traži od ostalih članica da se ne zadužuju preko mere.
– Predložio sam da se one zemlje koje prekorače nivo zaduženosti u BDP-u novčano kazne, ali takva ideja, nažalost, nije prihvaćena – konstatovao je Mandel.
Zato ne misli da je dobro da se neka zemlja zaduži do vrha dozvoljene granice. Inače, Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da javni dug Srbije ne može da pređe 45 odsto BDP-a, a mi smo bezmalo dostigli 44 procenta zaduženosti.
– Iskreno, divim se zemlji koja je uspela da postavi tako nizak nivo državnog duga. Javni dug Grčke, na primer, iznosi oko 200 odsto BDP-a. Zato svaka država mora da ostavi rezervu od nekih pet procentnih poena i zato smatram da je gornja granica za Srbiju oko 40 procenata BDP-a. Ta rezerva treba da se ostavi ako zemlja uđe u neke nepredviđene situacije kao što su nove recesije ili prirodne katastrofe kao što je zemljotres, zbog kojih bi morala više da se zaduži – savetuje Mandel.
Iako se krajem 2008. godine, kada je recesija zapljusnula svet, digla velika povika na liberale, pa je oživela teorija državnog intervencionizma, naš sagovornik ne misli da novi požari, odnosno eventualni drugi talas krize može da se gasi starim metodama.
– Zbog velikih privilegija koje su vlasti u prošlosti davale svojim građanima, povećani su minusi u budžetima mnogih evropskih zemalja. Sada je teško stečena prava ukinuti. Razumljivo je što sada, u pokušaju da se deficiti smanje, oni koji oduzimaju u prošlosti stečena prava nisu baš omiljeni. Ali, pogledajte šta se, na primer, dogodilo u Grčkoj. Tamošnji premijer Jorgos Papandreu, zbog štednje, sada mora građanima da ukine privilegije koje im je svojevremeno dao njegov otac. Sami presudite ko je sad tu kriv – zaključuje Mandel.
Anica Telesković
objavljeno: 21.09.2011
