Izvor: Vesti-online.com, 17.Avg.2012, 07:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski poljoprivrednik u nemačkom raju

Stotinak kilometara jugozapadno od Berlina, kada se sa autoputa skrene u umivena istočnonemačka sela, u mirnom zaseoku Ragezen sa svega 609 stanovnika, Slađana i Slađan Mitić pronašli su svoje parče raja. Na imanju koje su kupili prošle godine i još 80 hektara uzeli pod zakup, ovaj vredni bračni par je počeo da proizvodi špargle i borovnice.

 

Imanje za primer: Slađana, Slađan i kćerka Kristina

 

Za Slađana, koji već >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ima dobro plaćeni posao inženjera u jednoj od vodećih poljoprivrednih firmi u Nemačkoj, ovo je bio profesionalni izazov. Za njegovu suprugu Slađanu, koja se odrekla dugogodišnjeg poziva lekarskog asistenta, to je bila hrabrost.

Kako je moguće da se neko poreklom iz Srbije, u kojoj se doskora znalo samo za švargle, ali ne i za špargle, odluči za takav biznis? Za poljoprivrednog stručnjaka Slađana, međutim, nema tajni kad je reč o "kraljici povrća", kako je ovde nazivaju. Imanjem se šire zaboravljeni mirisi zdravog vazduha i zavodljivog kolača od svežih borovnica na stolu. Njegova supruga, koja tu provede po čitavu sezonu, može da uživa u malim privilegijama seoskog života. Upravo pokazuje korpu sa tek izvađenim krompirom još neopranim od blata, koju joj je doneo jedan od komšija iz sela, dok ona njima uzvraća korpicama borovnica.

Od 80 hektara zasađenih šparglom Slađan je znalački odvojio 14 hektara, pošto su biljke bile već stare. Ostalu zemlju su izdali pod zakup za kukuruz i raž, kako bi se poboljšao kvalitet tla.

  Slađan Mitić u lokalnim novinama  

O marljivom bračnom paru su u više navrata pisale i lokalne brandenburške novine, posebno o "šefici" Slađani koja vodi seosko imanje, kontroliše i nadgleda posao i radnike, po potrebi ide na njivu ili gazi po blatu do kolena.

- Tada se zapitam šta mi je sve ovo trebalo - kaže kroz osmeh Slađana, ali i dodaje da se nikada nije pokajala zbog svoje odluke.

Put do idiličnog Ragezena je, međutim, za porodicu Mitić bio dugačak i pun oštrih krivina. Slađan je rođen u Vranjskoj Banji, diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i bio jedan od najmlađih direktora u "zlatno vreme Ante Markovića, kada nije mogao da potroši svoju platu". Slađana je sa mlađom sestrom i roditeljima-gastarbajterima odrastala u Frankfurtu, završila školu i godinama radila u ordinaciji dr Jovanovića, a leti odlazila kod rodbine u Srbiju i od tetaka učila da govori "po vranjanski". Jednog takvog leta njih dvoje su se upoznali, zaljubili i nedugo zatim venčali, uz dogovor da žive u Srbiji.

  Slađana pored mašine za sortiranje špargli  

Rat je ubrzo izmenio tu odluku. Zbog Slađanine trudnoće vraćaju se u Frankfurt, nadajući se da će ostati svega nekoliko dana. Dani su se neprimetno pretvorili u godine, jer se mala porodica uvećala rađanjem kćerke Kristine i sina Aleksandra. Slađan se nadao povratku u Srbiju. Nemački je morao da savlada za samo tri meseca, ulice u prometnom Frankfurtu takođe, jer je odmah dobio posao vozača kamiona sa betonom. Kasnije je usledio posao noćnog čuvara, pa predradnika na gradilištu, a onda se 1998. vraća sa porodicom u Vranjsku Banju, gde su u međuvremenu podigli veliku i lepu kuću od 300 kvadrata. Kćerka Kristina je tamo pošla i u osnovnu školu.

 

Posla na pretek

- U Nemačkoj postoji velika potreba za mojom strukom. U ovom trenutku mogao bih bar na pet mesta da nađem posao. Mlade Nemce na selu interesuju samo velike mašine i moderni, kompjuterizovani kombajni, dok ih male mašine i voćarstvo skoro ne zanima. Za agrar se školuje 2.000 ljudi u zemlji od 80 miliona stanovnika, što je apsolutno nedovoljno - primećuje Slađan.

  Lekari na njivi

- Branje špargli je doskora bio neprikosnoveni sezonski posao za susedne Poljake. U Slađanovoj bivšoj firmi u toku sezone je bilo angažovano i po 1.400 Poljaka, među njima inženjera, profesora i doktora, koji su na njivama zarađivali svoju godišnju platu. Sadašnja nadnica od pet evra više nije interesantna za njih - objašnjava Slađan - pa tako ove poslove sve više preuzimaju Rumuni.

- Onda je stigla 1999. godina i pretnje bombardovanjem. To je bila kap koja je prevršila meru. Uhvatili smo poslednji autobus za Frankfurt, jer su žena i deca rekli da neće da idu bez mene, i tog 24. marta smo stigli u podne, a uveče su pale prve bombe. Dva meseca sam svakodnevno učestvovao na demonstracijama u Frankfurtu. U Srbiji su mi ostali ostali roditelji, sestra, prijatelji - s gorčinom priča Slađan.

Stvari su se promenile nabolje kada je Slađan napokon dobio posao u svojoj struci, i to u jednoj od najvećih firmi za proizvodnju jagoda u Severnoj Rajni-Vestfaliji i uverio se da je poljoprivreda u Nemačkoj najmanje 30 godina ispred Srbije.

- O mašinama da i ne govorim. Kod nas je bila borba naći dizel i upaliti traktor - priseća se Slađan.

Kada je 2007. dao otkaz, otišli su u Dansku, a 2008. se preselili za Berlin, gde je Slađan našao bolji posao. Od 2009. sarađuje na Humboltovom univerzitetu u istraživanju i proizvodnji... Kćerka Kristina se uspešno otisnula na studije biohemije u Potsdamu, a sin Aleksandar se odlučio za mašinstvo na Tehnološkom univerzitetu u Berlinu, ali su uvek spremni da pomognu roditeljima na imanju. Posle mnogo godina lutanja i traženja Mitići su konačno na nemačkom seoskom imanju osećaju kao kod kuće.
Pogledaj vesti o: Autoput

Nastavak na Vesti-online.com...