Izvor: Poznati.info, 01.Feb.2013, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zauvek u srcu: Petar Kralj
Petar Kralj je rođen 1941. godine u Zagrebu. Nakon Drugog svetskog rata seli se u u Rumu, a ubrzo u Sremsku Mitrovicu kod rođaka, sa kojima je proveo detinjstvo. Kao mali voleo je da igra fudbal sa braćom i rođacima, pa im je glavni vid razonode bila lopta krpenjača koja se pravila od čarapa i krpa. Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Publika ga je volela i poštovala. Bio je boem koji nije odvajao privatni život od >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << posla. Smatrao je to nepotrebnim. Njega i njegovo društvo su znale sve gradske kafane. Žudeo je za slobodom i smatrao je da boemi nisu okovani društvenim stegama. U kafani je upoznao različite ljude i kroz priču sa njima, kako je govorio, oplemenjivao svoj život i uvek učio nešto novo. Voleo je kafanu i neretko je prepričavao anegdote iz mladalačkog perioda.
“Neki ljudi su pričali da su neretko u kafani uzvikivali: Živeo Kralj Petar, pa su ih hapsili. Posle su morali da objašnjavaju kako se to odnosi na glumca”, šalio se Petar. Umeo je da obiđe i nekoliko kafana u nizu. Nikad se nije ustručavao da kaže da mu je to velika strast i nije ga zanimalo šta drugi misle o tome i šta novine pišu. “Znam gde mi je mesto, a ono kako me drugi vide, manje je važno.” Iako je dobijao poslovne ponude i igrao dosta uloga tek kao šezdesetpetogodišnjak sa “Sinovcima” Siniše Kovačevića dobio je prvu glavnu ulogu. U “Sinovcima” je pokazao sav raskošni talenat i glumačko umeće. Trud se isplatio i ispunila se jedna od njegovih najdražih izreka “Sve će to narod pozlatiti”. Publika je ovu ulogu pozdravila sa oduševljenjem.
Kralj Petar
Neverovatnu darovitost prepoznala su akademska i druga udruženja koja su mu dodelila mnogobrojne nagrade. U decembru 1996. godine dobio je nagradu “Dobričin prsten” za životno delo. Godine 2006. bio je dobitnik priznanja “Pavle Vuisić” koje se na niškim Filmskim susretima dodeljuje za životno delo, kao i nagrade za životno delo na Sterijinom pozorju 2010. godine i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Novine “Večernje novosti” stavile su ga na osmo mesto na listi “Najbolji srpski glumci i glumice 20. veka”.
Dobitnik brojnih priznanja i nagrada
Jedno od najvećih imena naše pozorišne i filmske scene je taj epitet zaslužio nesvakidašnjim talentom, ali i vrednim radom. Retko je odbijao uloge. Govorio je da će prestati da glumi tek kad ostane bez snage. “U jednom trenutku sam osetio zamor i izgubio radost igre bez koje nema glume. Bio sam prezasićen. To se valjda desi svakom čoveku. Postoji taj elegantan rastanak. Ali kad sam i ja to odlučio da uradim, zvali su me da igram u “Jazavcu pred sudom” i u “Don Kihotu”. Kočićevog “Jazavca” sam gledao prvi put kao dete, u Sremskoj Mitrovici. Bio je to za mene izuzetan doživljaj. Nisam mnogo razumeo, ali sam osetio.”
Legendarni glumac uspeo je da dočara raznolike uloge
Neko vreme je radio i kao profesor na Univerzitetu BK i za taj period je rekao da mu je bilo teško, jer nije voleo da ocenjuje studente. “Ja to ne mogu. Uvek sam govorio da gluma nije kasačka trka nego spoj emocija”, govorio je Petar.
Najveća podrška bile su mi supruga Sonja Divac i ćerka Milica sa kojom je sarađivao na predstavama “Silvija”, “X+Y”, “Brana”… O saradnji sa Milicom izjavio je: “Ne razgovaramo previše o poslu. U početku sam se bojao, ali je dokazala da zaslužuje poverenje”. Najviše je igrao u Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu. Poslednja uloga je bila uloga Andrije Gavrilovića, zastavnika prve klase JNA u penziji, u predstavi “Matica” koja govori o odbačenim stvarima i ljudima. Predstava je bila na repertoaru njegovog matičnog teatra Ateljea 212.
Preminuo je 10. novembra 2011. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Rekli su o Petru Kralju:
Siniša Kovačević: “Petar Kralj je bio kralj opšte ljubavi. Njega je ime obeležilo. Bio je kralj glume, prijateljstva, dobrodušnosti, altruizma, humanosti i rodoljublja.”
Bora Todorović: “Nikog nije mrzeo, svakog je voleo, bio je divan kolega, jedan i jedinstven čovek, veliki radnik i veliki umetnik.”
Dušan Kovačević: “Čuda su se u Perinom životu događala samo na sceni. Nešto što se zbirno zove gluma, zapravo je bio pravi i jedini njegov život.”
Ružica Sokić: “Takav čovek se retko desi, bio je dobar i nežan. Velika je čast bila družiti se sa njim i biti mu partnerka na sceni. Bila sam mu partnerka u “Dugom putovanju”, i on je sad otišao u taj tunel mraka. Hvala mu za sve dobro što je učinio za mene i kolege. Bio je vrhunski profesionalac i umetnik.”
Dejan Mijač: “Otišao je glumac koji je od Boga čak i imenom bio predodređen da bude kralj među glumcima. I ako mu je bilo šta pripadalo u punom značenju, to je bilo to ime. Od početka je, još kao mlad, igrao prinčevske uloge – glumio je Hamleta… Sve do poslednjeg doba ponosno je stajao na tom tronu. On je redak primer glumca koji je od trenutka kada se prvi put ispeo na scenu, pa do kraja bio predodređen na velika dela. Zbog toga se valjda i zvao Kralj.”
Izvor: wannabestars.rs, Izvori fotografija: novosti.rs, balkanmedia.com, b92.net, vaseljenska.com, rts.rs
