Izvor: Politika, 21.Jul.2013, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uefa nekom majka, a nekom maćeha
Sezona za naše klubove, učesnike međunarodnih kupova, traje duže nego za one iz najjačih fudbalskih zemalja, pa ih samim tim i dodatno opterećuje
Ovih dana je u središtu pažnje naše fudbalske javnosti šta će naši klubovi da urade u evropskim takmičenjima. U kvalifikacijama za Ligu šampiona Partizan dočekuje jermenski Širak (prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meč 1:1), a u kvalifikacijama za Ligu Evrope sva tri naša predstavnika igraju na strani: Crvena zvezda na Islandu protiv IBV (u Beogradu je pobedila s 2:0), Vojvodina u Mađarskoj protiv Honveda (i ona je stekla prednost od 2:0), a Jagodina u Rusiji protiv Rubina (izgubila kod kuće s 3:2).
I male zemlje imaju pravo na svoj interes
U oba takmičenja to je tek – predtakmičenje! Ako prođu ovo drugo kolo, onda sledi naredno, pa onda još jedan filter da bi došli do najvišeg nivoa, do onog dela Uefinih kupova u kome učestvuju i najjači, najbogatiji, najmoćniji evropski klubovi.
Takav sistem takmičenja su kroz Uefu veliki nametnuli nama i onima koji su slični nama. To su uglavnom one zemlje u kojima fudbal ne donosi mnogo para u poređenju s Engleskom, Španijom, Nemačkom, Italijom, Francuskom...
One se nisu rukovodile sportskim motivima, nego komercijalnim. Stvoren je sistem po kome je neuporedivo isplatljivije da se najesen igra po grupama, jer se time smanjuje mogućnost da se neko od velikih saplete već na početku. A to je moguće u klasičnom kup-sistemu kakav je uveden prilikom osnivanja Kupa šampiona i važio je sve dok Crvena zvezda nije postala prvak Evrope (1991).
To nije zavera protiv Zvezde, ali jeste pokušaj da se spreči slično iznenađenje – da neko iz ostatka Evrope postane njen šampion (pet godina pre toga je to pošlo za rukom Steaui).
I od tada više nema senzacija. Na proleće, kad se igra na ispadanje, u evropskim kupovima su uglavnom predstavnici onih zemalja u kojima je fudbal veliki biznis.
I kroz takav sistem takmičenja on postaje sve veći i veći biznis, jer olakšava da se zanimanje za fudbal povećava u onom delu Evrope u kojem se to lakše i naplaćuje. Da se tamo kroz fudbal obrću nepojmljivo velike pare znaju i vrapci.
Razumljiv je interes Reala, Barselone, Bajerna, Milana, Juventusa, Intera, Mančester junajteda, Čelzija i klubova sličnog kalibra da ne ispadnu od nekog tima iz zemlje koja je fudbalski i ekonomski drugorazredna ili čak trećerazredna (to bi bacilo mrlju na njihovu popularnost, što bi se odrazilo nepovoljno na njihove izvore prihoda), a isto tako i da izbegnu da se prerano međusobno sretnu (za velikane je ispadanje pre četvrtfinala težak udarac, pre svega finansijski).
Ali, finansijske interese imaju i oni iz malih zemalja. Međutim, niko iz njih nije podigao svoj glas. A dok dete ne zaplače...
Tim pre što je Uefa, s obzirom na to ko je od njenog osnivanja vodi, to jest iz kojih su zemalja njeni predsednici i oni najuticajniji, više maćeha, nego majka siromašnima.
Ono što je najočiglednije: sezona za klubove iz naše zemlje (i njoj sličnih) traje duže nego za one iz nekoliko liga koje su na najvišem profesionalnom nivou.
Samim tim naši klubovi imaju i veće izdatke. Eto, Vojvodina je morala da počne od prvog kola kvalifikacija (protiv Maltežana), dakle već krajem juna da bude u takmičarskoj formi. Nisu u mnogo boljem položaju ni Partizan i Crvena zvezda, a o Jagodini da i ne govorimo.
Za sve naše klubove i one njihovog nivoa podvig je da se probiju u Ligu šampiona ili Ligu Evrope, pri čemu treba da se ima u vidu da se ovo drugo takmičenje ne isplati mnogo.
Uefa je propisala da se sezona završava krajem maja. Dakle, vodeći evropski klubovi, a to su uglavnom oni iz zapadnog dela kontinenta, em što imaju obezbeđeno mesto u ligaškom delu Uefinih kupova, pa mogu da tempiraju svoju formu za proleće, kada se i rešavaju najvažnija pitanje, nego imaju i više vremena za uigravanje ekipe, nego još i svakog leta oslabljuju one iz siromašnijih zemalja kupujući tamošnje najbolje igrače.
Zbog toga otpada primedba što klubovi iz Srbije, Bugarske, Mađarske, Slovačke, Poljske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, BiH i sličnih zemalja ne poprave svoj rejting u Evropi, pa da dobiju pozicije, koje sada pripadaju onim zemljama koje su povlašćene u odnosu na njih. Kako da se to postigne (nekad se i desi neko prijatno iznenađenje, koje daje nadu sličnu onoj koju je Don Kihot imao u borbi protiv vetrenjača) kad svake zime i leta slabi ostaju bez svojih najboljih igrača?
Osuđeni na susrete s neatraktivnim rivalima
Pored toga te male zemlje su praktično osuđene na to da se njihovi najbolji timovi susreću s klubovima koji nisu atraktivni. Gostovanje u Beogradu IBV i Širaka, eventualno Ludogoreca iz Bugarske ili Slovana iz Slovačke, Černomorca iz Ukrajine ili Dačije iz Moldavije ne može da izazove ne samo toliko interesovanje kao kad bi došli Real ili Barselona, Bajern ili Mančester junajted, nego ni da se nešto i zaradi. Oni su magneti koji njihovim domaćinima donesu i dobru zaradu, a protivnički fudbaleri i treneri imaju priliku da igrajući protiv najboljih nešto i nauče, da povećaju, možda, i samopouzdanje, jer mogu da otkriju da se i to ljudi od krvi i mesa.
Pada u oči da savezi tih zemalja uskraćenih, ne za pravdu, nego za isti sportski tretman kakav imaju veliki, ćute kao da smatraju da nemaju pravo da se bore za svoje interese. Nema incijative da ta pastorčad Uefe porazgovaraju između sebe o onome što ih muči, da nađu zajedničke interese, pa da i oni kažu šta im ne odgovara, a šta bi im odgovaralo.
A udruženi imaju i jake adute. Prvo, od njihovih glasova zavisi ko će da pobedi kad dođu na red izbori u Uefi. Drugo, oni su većina i bez njih Uefa nije opšteevropska organizacija.
Ovako će jaz između velikih i malih samo da se produbljuje. I ne samo što više ni u snovima nećemo videti Zvezdu kao evropskog prvaka, Partizana kao finalistu Kupa šampiona, Vojvodinu kao tim koji će biti tvrd orah, niški Radnički kao evropsko čudo i slično, nego ćemo se navići da nam mašta dopire do duela s nekim prosečnim francuskim, nemačkim, engleskim, španskim ili italijanskim ligašem.
Ivan Cvetković
objavljeno: 22.07.2013.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
