Izvor: B92, 23.Mar.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženske priče za novi vek
Oni se čitaju u pauzi – u frizerskim i kozmetičkim salonima, tokom putovanja, posle napornog radnog dana. Baš zato, oni obično važe za neozbiljno štivo. Iako ih medijski analitičari zaboravljaju prilikom teoretisanja o štampanim izdanjima, ženski magazini već decenijama su najčitaniji, a spadaju i među najbrojnije. Samo na domaćem tržištu može se naći više od 250 stranih i približno 100 domaćih magazina čija su ciljna grupa žene.
Tekst: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tamara Skroza
Izvor: Magazin "Grazia"
Tradicija više od jednog veka postojanja i sve veći broj magazina namenjenih ženama s ozbiljnijim temama učinili su da se polako menja svest o "ženskim novinama”. Činjenica je da su se sve donedavno ženski magazini svodili uglavnom na modne savete i reklame kozmetičke i modne industrije. Zahvaljujući takvom konceptu, njihova klasifikacija kao neozbiljnih izdanja činila se opravdanom, najviše iz ugla medijskih analitičara. Čak i same čitateljke objašnjavale su da iz ženskih magazina ne žele da uče, već da se uz njih odmaraju, relaksiraju i "udišu luksuz”. A onda polako, osvajanjem i nekih drugih ozbiljnih profesija i interesovanja, ova "laka" izdanja dobila su primese literature koja više nije samo za potcenjivanje.
Pravu revoluciju u ovoj oblasti izazvala je naslovna strana martovskog broja američkog magazina Vog s novom prvom damom Amerike Mišel Obamom. Ne samo da nije reč o zgodnoj manekenki niti oskudno odevenoj holivudskoj divi zanosnih oblina, već je pred nama nasmejana žena, intelektualka srednjih godina, afričkog porekla, koja je ovom prilikom sama izabrala odevnu kombinaciju. Iako je dosad na naslovnoj strani magazina Vog bilo čak sedamnaest tamnoputih dama, poput Naomi Kembel, Hale Beri ili Opre Vinfri, Mišel će ostati upamćena kao druga "first lady” (eng. prva dama) koja nije tražila honorar za ovaj angažman, a glavna urednica Ana Vintur, poznata po svom oštrom jeziku, ovoga puta nije imala nikakav komentar. Inače, prva je bila Hilari Klinton 1998. godine.
Lični izbor svilene haljine gospođe Obame za naslovnu stranu uredništvo američkog magazina prokomentarisalo je rečima: "Njoj ne treba pomoć. Ona obožava modu i zna šta joj stoji." Tako je Mišel, svesno ili ne, napravila veliki pomak u tretiranju ženske štampe. Do ovog momenta izborom tema, ali i pokušajem da se promeni slika o portretu žene koja čita tekstove rasterećene dnevnim aktuelnim političkim događajima, čini se, bavili su se samo oni ženski magazini kojima je osim profita stalo i do reputacije.
Iz ugla teoretičara
Jačanjem grupa za ženska ljudska prava i sve veća zastupljenost žena u političkom životu učinili su da se tradicionalno "neozbiljni”, ženski magazini malčice uozbilje: više nije retkost da se na njihovim stranicama nađu tekstovi o nasilju u porodici, problemima rodne ravnopravnosti, ženske osvešćenosti, ali i političke analize iz ženskog ugla. Ipak, ozbiljni tekstovi i dalje čine petinu (ili manje) ukupnog sadržaja, što je iz aspekta medijskih vlasnika potpuno razumljivo. Mediji, a samim tim i ženski magazini, žive od oglašivača, što u slučaju modne i kozmetičke industrije - više po navici, nego po obavezi - podrazumeva određenu vrstu "lakših” sadržaja.
"Iako su osnova priče o emancipaciji, ženski magazini su uvek bili reakcionarni, uvek su smeštali žene u maskulini sistem, gde je sve podređeno muškarcu. Pošto ništa suštinski emancipatorsko nisu imali, oni su pogodovali kulturi površnosti i uniformnosti žena”, kaže u razgovoru za Graciju Zorica Tomić, profesorka komunikologije i kulturologije, naglašavajući da tu do brzih promena kod nas ne može doći.
S druge strane, Dragana Petrović, potpredsednica Saveta za ravnopravnost polova Republike Srbije, smatra da su promene tema potrebne: "Ženska štampa mogla bi biti važan resurs za rad na emancipaciji žena i kampanji za ženska prava, ali morali bi da se ulože volja i napor. Verujem da bi takva štampa imala uspeha. Ne mislim da žene čitaju samo modne i kuvarske vesti - sigurno bi im bilo važno da mogu da pročitaju i nešto o tome kako da se zaposle, da startuju biznis, da se uključe u politiku i da uzmu život u svoje ruke."
U poslednje vreme u ženskoj štampi i elektronskim medijima pojavljuju se i žene koje su zaista uzele život u svoje ruke. To su zapravo one žene lavice, sposobne da budu i poslovne, i bogate, i uspešne, i dobre domaćice, i dobre majke, i uticajne, i lepe, i dobro odevene, i negovane - žene koje, ukratko, mogu sve. Prelistavanje ženske štampe pokazuje da je takva žena sada čak i zastupljenija od one klasične zavodnice, kuvarice ili kupoholičarke. Iz aspekta žena koje se bore za ženska prava ni ta slika nije savršena: "Slika idealne žene koja se tako reprodukuje potpuno je neostvarljiva pri čemu frustrira žene, baš kao i njen drugorazredni položaj i proizvodi novu vrstu (samo)represije”, objašnjava sociološkinja Jelena Višnjić, članica feminističke grupe "Glas razlike”, ističući da se ne može govoriti o edukativnom karakteru ženske štampe sve dok se "medijska slika žene instrumentalizuje da bi se legitimisao društveni poredak”.
Promena imidža
I pored svih mana, ženski magazini i dalje su jedini mediji u kojima žena uopšte postoji. Prema istraživanju sprovedenom 2006. na uzorku od devet dnevnih listova u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, žene su u tekstovima zastupljene u samo 15,8 odsto slučajeva, intervjuisane su pet puta manje od muškaraca, a ni u jednoj od novinskih rubrika nisu prisutnije od muškaraca. Čak i ukoliko se konačno pojavi, žena je u "ozbiljnim” medijima uglavnom označena kroz svoj (van)bračni status: za razliku od muškaraca, čiji se bračni status pominje u samo 5,5 odsto tekstova, žena se kao neudata ili udata označava u čak 84 odsto analizirana teksta.
"Ozbiljni politički mediji veruju da su rodno neutralni, ali namenjeni su muškarcima upravo zbog stereotipa kako žene interesuju samo krpice i šerpice. Mislim da bi ovi mediji trebalo da obuhvataju više tema važnih za položaj žena, a o tome bi trebalo da čitaju i znaju i muškarci, što da ne”, objašnjava Dragana Petrović ističući da bi dobro profilisani mediji, koji bi tretirali teme iz političke, ekonomske, društvene i kulturne sfere mogli da imaju i mušku i žensku publiku.
Imajući u vidu koliko prostora ženama posvećuje "ozbiljna” štampa i na koji način to čini, ispostavlja se da su ženski magazini zasad ipak jedini u kojima bi takvi sadržaji mogli da budu plasirani. Problem je, naravno, kako taj cilj uskladiti s potrebama oglašivača i kako žene "naterati” da u frizerskom salonu čitaju o problemima – upravo onome od čega su u frizerski salon i pobegle. Po rečima profesorke Zorice Tomić, svetska ekonomska kriza usloviće promenu svih medija, pa će samim tim morati da se menjaju i oni koji su namenjeni ženama.
"Tradicionalni sistem vrednosti je devastiran, nalazimo se pred novom paradigmom i ljudi vape da čuju da je to moguće. Ubuduće će se razmenjivati ono što smo stavili u sebe, a ne na sebe. Ženskoj štampi biće teško jer je generacije žena vaspitala na jednom diskursu. Ako sada ubace nešto novo, ženama će biti teško da se prilagode. Žena koju bije muž ne kupuje žensku štampu. Ona koja je kupuje, a muž je bije, pravi se da je ne bije", kaže profesorka Tomić.
U svakom slučaju, akteri obeju strana polako se menjaju. Nova žena, kojoj su namenjeni sadržaji ženskih novina, živi u novom veku koristeći savremene tehnologije, finansijski postaje skoro potpuno nezavisna i dolazi na položaje koji su decenijama bili rezervisani samo za muškarce. Samim tim i njena interesovanja se menjaju. Istovremeno, oglašivači polako prepoznaju nestereotipne potrebe i laki sadržaji više nisu jedini mamci. Miris luksuza definitivno ostaje, ali više nije dovoljan.
- Prvi ženski magazin pokrenut je 1693. i bavio se problemom muško-ženskih odnosa.
- Magazin "Englishwoman Journal", pokrenut u XIX veku, prvi je koji je podsticao zapošljavanje žena.
- Magazin "Freewoman" (Slobodne žene) koji je, takođe, promovisao žensku emancipaciju, zabranjen je 1911. jer je ocenjen kao "odvratan, nepristojan i prljav”.
MAGAZIN GRAZIA U APRILSKOM BROJU DONOSI:
Naomi Vots:
Idealan život počinje posle tridesete
Karl Lagerfeld:
Pogled s vrha na svetsku modnu scenu
Patriša Fild:
Neukrotiva stilistkinja diktira nove ulične tendencije
Specijal:
Moda po meri tela
