Izvor: B92, 18.Maj.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada veza postane opasna
Kada se ljubomorni ispadi dogode ljudima koji su pod reflektorima halapljiva publika dobije neku vrstu utehe da i „poznati plaču". Ako se takvi sukobi, pak, završe tragično, postaju ogledalo celog društva i drugačijom svetlosti otkrivaju njegove mračne
i skrivene anomalije.
Piše: Ana Đorđević
Izvor: magazin Cosmopolitan
Mladić i devojka stoje na autobuskoj stanici u gradskoj vrevi i, reklo bi se, razgovaraju kao bilo koji zaljubljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << par. Oboje su u ranim dvadesetim godinama. On u čistoj, ispeglanoj trenerci, kratko podšišan, sa naočarima za sunce, počinje odjednom devojci da se unosi u lice i siktavim glasom nešto joj govori. Kako postaje sve glasniji, i drugi ljudi ga čuju. Devojka, onako bleda i mršava, izgleda još sitnija, kao da će ispariti.
„Je li, droljo, gde si bila sinoć? Nemoj da mi tu vrtiš glavom. Šta me tako gledaš? Nemoj sada da te razvalim, da odletiš! Ćuti, ćuti, bre, šta me guraš!" Ona zaista zaćuti. Od straha bi rado pobegla odatle. Na olakšanje posmatrača sa stanice, čini se da je mladić ipak neće udariti. Igra mučitelja koji se sprema da strašno kazni svoju žrtvu prošla je, eto, bez suza i krvi. Nema, ipak, garancije da se se u nekom drugom trenutku neće završiti udarcima, ili nečim mnogo gorim.
Ovakvi prizori uvek privlače pažnju, ali im se, zapravo, premalo pažnje poklanja, sve dok ne eksplodiraju u vest koja će bar neko vreme hraniti medijsku glad za spletkama i tračom. Kada se ljubomorni ispadi dogode među ljudima koji previše vremena provode pod reflektorima i njihov košmar se kod halapljive publike pretvara u san, neku vrstu utehe da i „poznati plaču". Ako se takve svađe završe tragično, postaju ogledalo celog društva i bleštavom svetlosti otkrivaju mračne bolesti cele zajednice. To potvrđuje i policijska statistika: zbog ljubomore i vanbračnih veza sve češće se poziva telefonski broj 92 i prijavljuju muževi i mladići. Od 2009. godine do danas je čak 87 osoba u Srbiji stradalo zbog ljubomore, raskida veze ili neuzvraćene ljubavi, a to čini 70 odsto svih ubistava u zemlji.
Rečenica za uzbunu
Tek pošto je maneken Filip Kapisoda potegao pištolj na devojku Kseniju Pajčin, a onda i sebi oduzeo život, njihova okolina je posvedočila koliko je ta veza, u stvari, bila više neprestana bura nego strasna romansa. Iako za bližnje „miran kao bubica", i „bezazlen kao beba", Filip je nedeljama pre kobne večeri pevačici slao SMS poruke i u njima pretio da će se ubiti ako ga ostavi.
Potom su se mirili uz bukete cveća, da bi ona ponovo odbijala da mu odgovori na pozive. Mladić nije prezao da u svađu uvuče i Ksenijinu majku, na kraju i da provali u njen stan. Komšije pevačice slušale su prepirke poznatog para, buku i lomljavu, pa su pozvale i policiju. A tada su oboje događaj predstavljali kao redovnu ljubavničku raspravu i pomirenje. Kada su poslednji put stigli na istu adresu, policajci su mogli samo da utvrde ubistvo i samoubistvo. Opasna veza je ona u kojoj druga strana ne prihvata raskid, kaže psihoterapeut doktor Zoran Milivojević, autor studije Formule ljubavi.
„U nedavnoj tragediji, reč je o ljubomori, ali i o nečemu drugom. Koliko sam razumeo na osnovu šturih podataka, Filip je shvatio da je postao zavisan od Ksenije. Kao što neko može da postane zavisan od droge, tako može postati zavisan i od nekog odnosa, od neke osobe. A zavisnost znači da neko pogrešno misli da ne može živeti bez nečega ili nekoga. Kada su raskinuli vezu, Filip je shvatio da se veoma loše oseća i da ne može da živi bez Ksenije.
Život bez nje je video kao bezgranično more patnje i zato je razumeo da je mora povratiti. I to je opasna rečenica: ,Ti si meni sve, ne mogu da zamislim život bez tebe’, jer upravo ukazuje na zavisničku ljubav. A mi često to idealizujemo i mislimo da je reč o velikoj i strasnoj ljubavi. Zaboravljamo da je reč strast nastala od glagola stradanje, da vodi u stradanje", napominje Milivojević. Pretnje kao „ubiću se ako me ostaviš" mogu biti znak za uzbunu, naročito ako je osoba pre toga već nešto slično činila, ako je nasilna prema sebi ili drugima.
U ljubavi nema ljubomore
Uz zavisnost se pojavljuje i posesivnost, i tu je logika ponašanja nešto drukčija. Ostavljena osoba se oseća odbačeno, manje vredno, poniženo. I zbog toga ne dozvoljava raskid.
„Da bi se bolje osećala, posesivna osoba pokušava da što više kontroliše partnera i njegovo ponašanje. Koristi zastrašivanje i nasilje da drugu osobu drži pored sebe, da zastraši eventualne konkurente. Kada bi bila ostavljena, ona bi to doživela kao ,blamažu’, dokaz da je gubitnik. I zato nalazi motiv da se sveti, da ,kvari’ sreću svoje bivše ili bivšeg", upozorava psihoterapeut. Stara je, uz mnogo polomljenih zuba i kostiju dokazana, istina da ljubomora nije dokaz ljubavi, već dokazuje sumnju u postojanje ljubavi. Većina ljudi će i pored toga pogrešno zaključivati - što je veća ljubomora, to je veća i ljubav, a kada neko nije ljubomoran - on te i ne voli. „Kada neko nije ljubomoran, to samo znači da veruje da je voljen, da je sa vezom sve u redu", napominje dr Milivojević.
Pošto ljudi konačno shvate da je preterana ljubomora nevolja koja raste kao balon i pravi im pakao od života, odatle moraju što pre da izađu. Tada poneki pribegavaju igrama koje psihoterapeuti nazivaju „ko je luđi". Time drugu stranu, a već su počeli da je se pribojavaju, navode da sama ode. Devojka ili žena, a obično je o njima reč, počinje i sama da zabranjuje svom posesivnom mladiću da se viđa sa prijateljima i rođacima, priređuje mu dramatične scene ako se na vidiku pojavi „konkurencija", ponižava ga u društvu. Psihoterapeuti, međutim, ovakva takmičenja ne preporučuju, jer ona mogu razbuktati nasilje.
Doktor Milivojević smatra da je rešenje u smirenom, razložnom stavu i stalnom ponavljanju da je veza gotova, ali uz samopoštovanje i poštovanje druge strane: „Važno je pokazati saosećanje sa drugom osobom. Potpuna ravnodušnost prema njenim osećanjima, ili čak dobro raspoloženje i sreća zbog neke nove ljubavi samo povećavaju agresivnost. Tada osoba dobija motiv da ,izjednači’ rezultat u lošim osećanjima. U psihoterapeutskoj praksi najveći je problem unutrašnji konflikt osobe koja hoće da ode, a koja se često koleba i daje signale koji ohrabruju onog drugog da će veza biti možda nastavljena”. Drugim rečima, onaj ko odlazi mora prestati da se nada da će se drugi zaista promeniti.
O mrtvima sve najbolje
Pošto se zna da se javnim ličnostima život neprestano odvija pred kamerama paparaca i zavidljivim kolegama, moglo bi se pomisliti da lakše „pucaju" pod pritiskom. Zato se među njima očekuje čitav pokolj izmaklih osećanja. Stručnjaci, međutim, smatraju da je upravo obrnuto. Nije lako postati javna ličnost jer je bara mala, a krokodila mnogo. „Poznati ljudi su svesni da bi neprihvatljivim ponašanjem mogli da izgube popularnost i ta svest deluje kao preventiva. Javne ličnosti se mnogo više od drugih obuzdavaju da se ne bi prepuštale svojim impulsima čak i kada se ti impulsi pojave. I ako im se pojavi ideja da urade nešto neprihvatljivo, dovoljno je da pomisle: ,A šta će ljudi o meni misliti ako ja to uradim’.
Kada se ipak tako nešto desi, mediji se postavljaju kao sudije i trude se ponekad da i u žrtvi pronađu krivca. Zato su mnogi ubistvo i samoubistvo Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode u prvi mah nepromišljeno doživeli kao tragični kraj velike ljubavi, kao da ih je ,ljubav ubila’". „U Srbiji imamo kulturološku zabranu koja glasi: ,O mrtvima sve najbolje’. Ali kada su se javila druga mišljenja, kada su ljudi malo razmislili, tada su na celu stvar počeli da gledaju drukčije. I to je dobro.
U civilnom društvu, ovakvi događaji moraju da izazovu reakcije, da ljudi čuju različita mišljenja i da obrazuju svoje", kaže dr Milivojević. Žalosno je, ipak, da celokupno društvo bolje uči upravo na tragedijama.
Prijavi pretnju
Svaku pretnju nasiljem ili ubistvom trebalo bi prijaviti policiji. Ukoliko nema prijave, ni policija ne može da pomogne nekome na silu, smatra doktor Zoran Milivojević: „U suprotnom, živeli bismo u totalitarnoj državi koja bi se bez poziva mešala u odnose svojih građana.
Zamislite da svako ko nekoga udari, bude prisilno psihijatrijski hospitalizovan i podvrgnut reprogramiranju na nekoliko meseci. Plašim se države koja svoje građane doživljava kao debile i kažnjava ih ako ne prelaze ulicu na pešačkom prelazu jer ih navodno čuva od samih sebe. A takav zakon je nedavno donesen. Ljudska sloboda podrazumeva i odgovornost za svoje postupke, ali nosi i rizike. Moramo naučiti da prepoznamo te rizike, smanjujemo ih i još bolje se brinemo sami o sebi”.
Pozovi prijatelja
Ako primete da nešto nije u redu, bliske osobe dužne su da kažu svoje mišljenje. Naravno, uz uvažavanje činjenice da je osoba odrasla i da samo od nje zavisi kako će postupiti u određenoj situaciji. Dakle, ostali kažu koji im je utisak o vezi u kojoj je njima draga osoba, a ostavljaju njoj da sama odlučuje.
„Što više značajnih drugih kaže sličnu stvar, veći je uticaj na osobu. Veoma je važno i ponuditi pomoć, ali u smislu: ,Ako ti bude potrebna pomoć, uvek možeš da mi se obratiš’. Pomažemo onda kada nas osoba zamoli za za to, ili kada primetimo da se dešava nešto protivzakonito", upućuje dr Milivojević. Kako vas vide drugi
Mnogi ljudi osećaju kada su u vezi koja je za njih štetna, ali će retko sami sebi priznati u čemu su se našli. Ovako loša veza izgleda u očima okoline:
Niko ga ne voli. Ovo je snažan signal da vaš partner može da bude opasna, ili makar loša osoba. Ako vam svi članovi porodice i prijatelji kažu da sa tom osobom nešto nije u redu, poslušajte šta žele da vam saopšte.
Otuđuje vas od bliskih osoba. U sigurnoj ste nevolji ako partner često pokušava da pokida vaše veze sa rodbinom i prijateljima. To znači da vas planski odvaja od ljudi za koje zna da vas vole, kako biste morali da se oslonite samo na njega. Kada u tome uspe, mnogo je lakše da vas potčini sebi.
Divlje ponašanje. Često opijanje vašeg partnera, tuče na zabavama i izazivanje sukoba sa drugima pokazuje odsustvo „kočnica", a ono može da se uperi i protiv vas, čim se oseti izazvanim.
Javna sramota. Ako se vaš partner ne ustručava da vas izvređa na javnom mestu, glasno, nazivajući vas pogrdnim imenima, pa i digne ruku na vas, pokazuje da za njega nema granica. Ali, za vas ima. Ovo zahteva hitan rez.
Sve je gori i gori. Zlostavljanje obično počinje sa ponekom bezosećajnom primedbom, koja se potom pretvara u ozbiljne uvrede, na kraju i u dnevnu baražnu vatru negativnih komentara. Nažalost, neki ljudi se osećaju bolje ukoliko druge učine nesigurnima. Na primer, mladić namerno naziva svoju inače zgodnu devojku ,bucka’ znajući koliko se ona trudila da dotera svoju figuru. Emotivni nasilnik se trudi da kontroliše um druge osobe i za to su dovoljne i povremene primedbe bez ikakvog obzira.
MAGAZIN COSMOPOLITAN U NOVOM BROJU DONOSI:
- Takmičari Survivora: Eksluzivne fotografije bez cenzure i do gole kože!
- Intervju Natasa Bekvalac: "U ljubavi sam spremna na sve"
- Cosmo World: Beauty, fashion i health saveti urednica svih internacionalnih izdanja Cosma
- Istinita priča: Kako da prepoznate potencijalnu pretnju nasiljem u vašoj vezi
